Srbija i Balkan

RT Balkan traga: Ko od srpskih političara traži uvođenje sankcija Rusiji uprkos volji njihovih birača

Ova prividna misterija delimično se može objasniti time što u mnogim zemljama, pa i u Srbiji, politički uticaj ne zavisi u potpunosti od podrške građana, već ga diktiraju uglavnom zapadne ambasade i drugi spoljni centri moći, navodi za RT Balkan politički analitičar Đorđe Vukadinović
RT Balkan traga: Ko od srpskih političara traži uvođenje sankcija Rusiji uprkos volji njihovih birača© M.M./ATAImages

Ministar privrede Rade Basta pridružio se nekolicini srpskih političara koji su javno pozvali Vladu Srbije da se izjasni o uvođenju sankcija Rusiji ističući da se "on zalaže za sankcije", uprkos činjenici da sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije ne podržavaju taj potez.

"Naizgled neobjašnjivi" fenomen da politički akteri, koji zavise od volje glasača, zagovaraju pravce koji nisu u skladu sa raspoloženjem biračkog tela, delimično se može objasniti time što u Srbiji spoljni faktori, poput stranih zapadnih ambasada, neretko diktiraju položaj na političkoj sceni više nego što to čini volja naroda, objašnjava za RT Balkan politički analitičar Đorđe Vukadinović. 

"Na prvi pogled jeste čudno to što u javnosti ima toliko izjava u prilog uvođenju sankcija Rusiji dok apsolutna većina građana i birača ne podržava taj kurs", ističe politički analitičar Đorđe Vukadinović za RT Balkan naglašavajući da sva relevantna istraživanja pokazuju da se najmanje 80 odsto birača protivi uvođenju sankcija, a da bi taj politički potez podržalo manje od 10 odsto.

Novinare i NVO uslovljavaju poslodavci i sponzori

U medijima se čini da je situacija obrnuta, ocenjuje Vukadinović i dodaje da se to može objasniti time što su izjave novinara i predstavnika nevladinih organizacija uslovljene interesima njihovih poslodavaca i sponzora. Sa druge strane, kako ocenjuje, nastupi političkih ličnosti u kojima pozivaju Vladu Srbije da sprovede poteze koje javnost ne odobrava su "gotovo neobjašnjivi".

"Oni zavise od glasača, i zato je naizgled misterija to što ne uzimaju u obzir raspoloženje biračkog tela", naglašava urednik Nove srpske političke misli.

Ipak, kako dodaje, u mnogim zemljama, pogotovu onim koje su u sferi uticaja Zapada, položaj na političkoj sceni ne zavisi isključivo od volje naroda, već ga diktiraju strani spoljni faktori. 

"Ova prividna misterija se delimično može objasniti time što u mnogim zemljama, pa i u Srbiji, politički uticaj ne zavisi u potpunosti, a ponekad čak ni presudno, od podrške građana, koliko zavisi od podrške nekih, uglavnom zapadnih, ambasada i spoljnih centara moći", navodi Vukadinović.

Preporučuju se zapadnim centrima moći

Slučaj Radeta Baste je samo najnoviji, a nije ni prvi ni poslednji, smatra analitičar.

"Na srpskoj političkoj sceni, i u opoziciji i na vlasti, imate aktere koji se takvim izjavama praktično preporučuju zapadnim centrima moći, iako su svesni da to ne odjekuje dobro u ušima najvećeg broja građana Srbije. Očigledno procenjuju da bi im takav nekakav vetar u leđa pomogao, bilo u opoziciji bilo u vladajućoj hijerarhiji", naglašava Vukadinović. 

Pored toga, ocenjuje naš sagovornik, uvek postoji mogućnost da političari izjavljuju takve stvari po nečijem nalogu. 

"Postoji ta dilema, ali ne može se zaključiti da to ide po nekom nalogu, partijskom ili sa vrha vlasti. Moguće je sumnjati, ali je iskustvo sa, na primer, Zoranom Mihajlović i drugima pokazalo da su često to radili zato što su procenili da bi pomoglo u unutarstranačkim borbama za što bolju poziciju", zaključuje Đorđe Vukadinović.

Rade Basta, bivši profesor fizičkog obrazovanja, nekadašnji policajac i kikbokser, prethodno je osuđivao "rusku invaziju", čestitao je imenovanje Kristoferu Hilu i pozivao na ukidanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Pored toga, još dok je bio na funkciji direktora "Beogradskih elektrana", zatražio je izgradnju nuklearke u Srbiji u saradnji sa SAD i EU.

Bastinu izjavu da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji osudili su mnogi, uključujući i kolege iz Vlade i koalicije, pri čemu je najglasnije reagovao Pokret socijalista zatraživši od ministra privrede da podnese ostavku.

"Pokret socijalista je pouzdan i hrabar saveznik SNS-a, ali nikada neće ćutati niti podržati novu Zoranu Mihajlović, pa makar se i ona zvala Rade Basta. Sada kada nam je potrebno jedinstvo, Basta traži da Vlada Srbije bude javno podeljen po pitanju njegovog zalaganja za pridruživanje nezakonitim sankcijama protiv Ruske Federacije", navodi se u saopštenju.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na zahtev ministra privrede Srbije Radeta Baste poručujući mu "da bi bolje bilo da se izjasni o pritiscima na svoju zemlju".

"Neki čudan stav: Amerika vrši pritisak na Srbiju, a srpski ministar poziva na suprotstavljanje Rusiji. Možda bi bilo bolje da se srpski ministar oštro izjasni protiv pritisaka na svoju zemlju? Rusija je, za razliku od SAD, uvek poštovala Srbiju i njen narod. A poenta nije samo u istorijskoj istini, već u očiglednoj činjenici: uvođenjem sankcija Rusiji, pritisak Sjedinjenih Država na Srbiju neće prestati, već će se samo pojačati", poručila je Zaharova na Telegramu.

image