Srbija i Balkan

Svedočanstva iz "ulice smrti" u Vranju: Nema kuće bez obolelog od raka

Protojerej-stavrofor Stojko Janjić iz Bujanovca svedoči o tome kako je sahranjivao komšije, pa je i sam oboleo od tri vrste karcinoma, a Beograđanka Lidija Tadić jedna je od onih koji su ušli u pravnu bitku protiv NATO-a, s namerom da dokaže da je njena bolest posledica agresije
Svedočanstva iz "ulice smrti" u Vranju: Nema kuće bez obolelog od raka© RT Balkan

U Vranju postoji "ulica smrti" u kojoj nema kuće bez bar jednog obolelog ili preminulog od kancera. 

U pitanju je Pržarska ulica, smeštena tik ispod brda Pljačkovica, čiji je repetitor, tokom NATO agresije 1999. godine, gađan municijom sa osiromašenim uranijumom. Pandemija raka, potvrđuju mnogi stručnjaci, direktna je posledice NATO bombardovanja, tokom kojeg je ispaljeno 15 tona municije sa osiromašenim uranijumom.

Na komšije iz "ulice smrti" padala je radioaktivna prašina, a ograđeni krater od bombe i dalje podseća na agresiju. Taj krater nikada nije do kraja očišćen, što je imalo poguban uticaj na zdravlje ljudi.

Samo u jednoj ulici više od 30 porodica se bori sa kancerom, a oni su i dalje ogorčeni na agresore, kaže Zvonko Stojiljković za RT Balkan.

"Istina je, skoro da nema meštanina koji je doživeo 60. godinu života. Meni je pre šest meseci preminula supruga Slađana (59) od karcinoma grlića materice. Poslednje dve godine se jako mučila, išla je na zračenja i operaciju, ali uzalud", kroz suze priča Vranjanac i dodaje da su žene u selu uglavnom obolele od raka dojke ili grlića materice, poput njegove supruge, dok muškarcima najčešće dijagnostikuju rak pluća i prostate.

Snežana Minić sa tugom nam kaže da je i njena ćerka Svetlana obolela i potom umrla od raka grlića materice.

"Pre tri godine je preminula, imala je 55 godina. Ne mogu više da pričam, teško mi je", kroz suze je prošaputala  neutešna žena.

Beograđanki otkriveno prisustvo opasne količine uranijuma u krvi

NATO je priznao da je oružje sa osiromašenim uranijom koristio uglavnom na jugu Srbije i teritoriji KiM, a svedočanstvo Beograđanke Ksenije Tadić (45) iz Beograda još dokazuje tvrdnju stručnjaka da su ove opasne čestice rasejane po celom Balkanu.

Ksenija je tokom bombardovanja stanovala u Birčaninovoj ulici u Beogradu, u neoposrednoj blizini srušenog  Generalštaba, a kasnije i u blizini Jugopetrolovog skladišta u Ruskoj ulici, koje je takođe bilo meta NATO agresora. Nekoliko godina kasnije, 2002. godine, otkrila je da ima maligni melanom na leđima.

Nakon operacije, uradila je laboratorijsku analizu u klinici u Torinu, kojom je utvrđena uzročno-posledična veza bombardovanja osiromašenim uranijumom i obolevanja od raka.

"Nalazom mi je detektovano prisustvo 23 teška metala u krvi i 500 puta više uranijuma od dozvoljenog. Posle saznanja da sam obolela u 24. godini, ponela sam se kao heroj. Ubrzo sam rodila sina i život se nastavio", kaže ova hrabra žena za RT Balkan.

Ksenija je jedna od osoba koje su tužile NATO, a trenutno čeka ročište pred Višim sudom u Beogradu.

"Kako taj melanom ne bi metastazirao, odstranjen mi je deo mišića, a nakon toga su se javile druge tegobe. Počeo je da mi varira pritisak, iskrivila mi se kičma, imala sam probleme sa vratnim pršljenovima... Proglašena sam trajnim invalidom zbog čega nisam u stanju da radim", nastavlja Ksenija Tadić i dodaje da se oseća zaboravljenom i napuštenom jer je ostavljena da preživljava sa penzijom od 20.000 dinara.

Dodaje da se nada se da će se krivica NATO-a biti dokazati pred našim sudom, a ona je spremna da pravdu "gura" do Strazbura.

"Nije mi važna materijalna satisfakcija, jer zdravlje nema cenu, bitno je da se dokaže da je NATO kriv!", kaže Ksenija.

Sveštenik iz Bujanovca oboleo od tri vrste karcinoma

Većinu preminulih od posledica NATO bombardovanja u Bujanovcu i Preševu, sahranjivao je protojerej-stavrofor Stojko Janjić iz Bujanovca, koji je i sam oboleo od tri različite vrste raka.

"Svaki treći građanin kome sam služio parastos oboleo je od raka zbog osiromašenog uranijuma. Među njima je bilo  i mladih i starih, a najčešće su obolevali od karcinoma debelog creva, dojke, prostate, koštane srži, glasnih žica...", navodi ovaj sveštenik koji zbog opake bolesti jedva ispušta glasove, sećajući se "kako je nekada najlepše pojao".

On je od 2006. godine operisao karcinom grla, prostate i kože, kao i srce.

"Ugrađena su mi dva stenta, a ta bolest je posledica stresa, straha i napetosti. Nije bilo lako gledati mrtve oko mene, biti u koloni na sahrani a ne znati da li će NATO zlikovci pogoditi most, put, vojsku ili će sve nas razneti. Najgore je što mnogo ljudi umire još uvek i što su te brojke sve strašnije", dodaje sveštenik Janjić, pozivajući narod Srbije da se udruži i uputi kolektivnu tužbu protiv NATO-a.

image