Srbija i Balkan
General Diković o borbi tokom NATO agresije: Pokazali smo da sloboda nema cenu
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković je poručio da Srbija ne sme da zaboravi NATO agresiju iz 1999. godine i dodao da se to može učiniti jedino kroz obrazovanje, kao i kroz brigu o porodicama stradalih boraca
Odbrana od NATO agresije 1999. godine ravna je podvizima naše vojske u Prvom svetskom ratu i antifaštističkoj borbi, ocenio je danas general u penziji i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
"Da, bili smo inferiorni u mnogo čemu i to je činjenica, ali bili smo superiorni, pre svega u odlučnosti da branimo svoju zemlju i tu smo bili iznad agresora", rekao je Diković za Tanjug povodom 24. godišnjice od početka NATO bombardovanja na Srbiju, odnosno SRJ.
On je ocenio da su herojskom borbom građani i vojska pokazali da sloboda nema cenu.
"Građani neoružanim, a vojska oružanim oblicima otpora su bez obzira na snagu agresora pokazali da sloboda nema cenu i da se za nju vredi žrtvovati", rekao je Diković.
On je dodao da posle 24 godine pamti žrtve dece, civila i na jednoj i na drugoj strani.
"Žao mi je zbog svih tih žrtava, jer do rata nije moralo doći da je bilo više razumevanja, pre svega agresora. Pamtim i 60 poginulih pripadnika svoje brigade i preko 200 ranjenih", rekao je Diković.
Prema njegovom mišljenju, Kumanovski sporazum bio je častan izlaz iz rata, kako za NATO alijansu, tako i za Saveznu Republiku Jugoslaviju.
"Kumanovski sporazum je bio častan izlaz agresora iz situacije u kojoj je bio. Bio je to častan izlaz i za nas, pre svega za prekid rata i prestanak razaranja jedne zemlje i prestanak žrtvovanja za njenu odbranu", objasnio je Diković.
Diković je podsetio da je prema Kumanovskom sporazumu SRJ imala pravo da na prostoru KiM ostavi do 1.000 pripadnika vojske da obezbeđuju granice i dodao da je međunarodna zajednica to zanemarila.
"Kao što se danas zaboravljaju obećanja data potpisom pred relevantnim faktorima međunarodne zajednice. Kao da se ništa nije desilo, kao da ništa nije dogovoreno ni potpisano i kada to pomenete jednostavno naiđete na zid", rekao je on.
Sagovornik Tanjuga je objasnio da je bilo moguće realizovati Kumanovski sporazum, kao što je moguće realizovati sve odredbe Briselskog sporazuma.
"Da se htelo i da je bilo volje, itekako je bilo moguće realizovati sve odredbe Kumanovskog sporazuma kao što je itekako moguće da se realizuju sve odredbe Briselskog sporazuma. I da to bude još jedan veliki iskorak ka miru, suživotu, razbijanju tenzija, jer mi ovde na prostoru Balkana samo najviše sebi pomoći možemo", rekao je on.
Diković je naveo da je Srbija definisala crvene linije po pitanju KiM.
"Ko će da brani te crvene linije, ako se njih budemo držali a treba, jer nemamo druge. Braniće ih kao i do sada narod i vojska, neće ih braniti ni Rusi, ni Kinezi, branićemo ih mi. Zato moramo razvijati ekonomske potencijale, razvijati naše oružane snage, obučavati ljude da znaju da se brane i da brane zemlju", rekao je Diković.
On je poručio da Srbija ne sme da zaboravi NATO agresiju iz 1999. godine i dodao da se to može učiniti jedino kroz edukaciju, kao i kroz brigu o porodicama stradalih boraca.
"Da stalno podsećamo na taj period, da sve manifestacije u čast dana sećanja budu od državnog do lokalnog nivoa sprovedene. Da se brinemo o borcima iz 1999. godine, posebno o porodicama poginulih i ranjenih još više nego što to danas činimo", zaključio je Diković.
