Ekonomske posledice NATO agresije osećaju se i danas

Pored nenadoknadivih gubitaka ljudskih života, tokom tri meseca NATO bombardovanja Srbije (SR Jugoslavije) 1999. godine veliki udar je pretrpela i privreda. I dalje se ne zna kolika je materijalna šteta naneta razaranjem, a posledice se osećaju i danas, piše RTS.

Jednu od prvih procena štete izneo je tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica 2002. godine: (predsednik SAD Džordž) "Buš je potpisao dokument koji nas kvalifikuje za primanje ekonomske pomoći. Ta pomoć je mala, reč je o 50 miliona dolara, ona je izuzetno mala u odnosu na 30 milijardi dolara ukupne štete po proceni G17+ od čega su samo tri milijarde na EPS.".

Međutim, češće se pominje iznos materijalne štete od 100 milijardi, budući da u procene treba uzeti u obzir i izgubljeni humani kapital, perspektivu i dugoročne posledice.

Da su najveću štetu pretrpela preduzeća koja su direktno bila izložena NATO bombama, konstatovao je profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu,

"To su preduzeća iz oblasti industrije koja je povezana s vojskom, iz oblasti infrastrukture i slično, ali štete koje je bombardovanje pričinilo su nekoliko puta manje nego one koje su izazvane sankcijama. Osim te štete postojale su i druge koje se ispoljavaju kroz BDP koji bi bio ostvaren da nije bilo bombardovanja i BDP koji je stvarno ostvaren", rekao je Arsić za RTS.

Bombardovanje je prekinulo oporavak rasta BDP-a od 1995. do 1998. godine. NATO agresija je dovela do pada privredne aktivnosti oko 18 posto.

"To je prva posledica, a druga je uništena infrastruktura", naveo je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Građevinska direkcija Srbije 2006. objavila je bilans uništene infrastrukture tokom NATO bombardovanja – srušena su ili oštećena 44 mosta, 500 kilometara puteva i pruga, 148 objekata visokogradnje. Studija pak nije obuhvatila štetu na privatnim zgradama i kućama.

O šteti vrlo slikovito govori podatak da je bombardovanje "Zastave" u Kragujevcu NATO koštalo šest miliona, a obnova razorenih pogona Srbiju 46.

U godinama rekonstrukcije više puta se čula ideja da se od 19 članica Alijanse traži odšteta.

"Teško je govoriti o kompenzaciji ili odšteti ukoliko ne postoji jasno pravno određeno ili međunarodno pravno određeno ko je krivac. Ne postoje organi ili tela koje će obavezati NATO da isplati bilo kakvu kompenzaciju", istakao je novinar i diplomata Dragan Bisenić za portal Radio-televizije Srbije.

Dodao je i da je bilo moguće tužiti pojedinačne zemlje za odštete međunarodnom krivičnom sudu, ali da SAD nisu prihvatile status Međunarodnog krivičnog suda delom i zbog mogućnosti koja je 2000. bila realna – da tadašnja Jugoslavija tuži NATO i pojedine države za bombardovanje.