RT Balkan analiza: Da li će Milatović zaokrenuti politiku Crne Gore prema Srbiji?

Nikada više iz Crne Gore neće ići trzavice prema bilo kojoj zemlji zapadnog Balkana i prema našim komšijama, poručio je odmah nakon proglašene pobede novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović.

Iako u svom obraćanju dugom čak 10 minuta nijednom nije spomenuo Srbiju, niti Srbe u Crnoj Gori, bilo je jasno na koju susednu zemlju Milatović misli.

Bilo je jasno jer je njegov protivkandidat lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, koji je izgubio vlast nakon 33 godine, svoju politiku zasnivao na podeli stanovništva na Srbe i Crnogorce, iako na početku svoje političke karijere 1989. godine nije tako mislio.

Đukanović je sinoć izašao sam pred novinare, priznao poraz i pobegao od pitanja novinara. Obraćanje Milatovića je malo kasnilo, a vrlo brzo je postalo jasno i zašto. Čekao je da u izborni štab Pokreta Evropa sad stignu lideri svih partija koje su pobedile DPS na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. godine.

"Mi želimo da kažemo da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Mi želimo zajedništvo, slogu i napredak u evropskom zapadnom Balkanu", rekao je Milatović što je dočekano ovacijama.

Rezultati izbora pokazali šta građani misle o podelama

Kao i uvek kada mu je ugrožena funkcija, Đukanović je i pred ove predsedničke izbore pokušao da napravi referendumsku atmosferu. Birače je plašio stvaranjem "velike Srbije" ako ne glasaju za njega.

Nekadašnja poslanice u Skupštini Crne Gore Snežana Jonica kaže za RT Balkan da uprkos što su iz izbornog štaba Đukanovića stizale poruke kako su ovi izbori za očuvanje Crne Gore značajni kao referendum 2006, rezultati pokazuju da su se "karte pomešale".

"Na ovim izborima za tzv. 'crnogorsku opciju' koju je predstavljao Đukanović je glasalo oko 155.000 birača što je 75.000 birača manje nego što je glasalo za 'DA' na referendumu 2006.godine i pored činjenice da je 2006. godine u glasanju učestvovalo oko 35.000 birača više nego na drugom krugu predsedničkih izbora", napominje Jonica.

Dodaje da je Milatović osvojio oko 45.000 glasova više od opcije "ne" na referendumu. Podsetimo, Milatović je kazao kako je na referendumu glasao za nezavisnost crne Gore, dok je njegov otac glasao za jedinstvenu zemlju sa Srbijom. Upravo je ovo pokazalo koliko je Đukanović u prethodnom periodu uspeo da podeli stanovništvo.

"Pregled dostupnih rezultata po opštinama govori da je Đukanović izgubio od Milatovića u opštinama u kojima je to dugo bilo nezamislivo, kao što su Bijelo Polje, Bar i tako dalje. Slavlje nakon pobede Milatovića govori o ekspresnom prestrojavaju dela birača DPS-a i njihovih koalicionih partija jer se u prvim redovima moglo naići čak i na neke koji su glasali Đukanovića u prvom krugu", smatra Jonica.

Važna podrška ostalih partija

Politički analitičar iz Podgorice Boško Vukićević kaže za RT Balkan da je jedna od odlučujućih stvari za pobedu Milatovića, osim aktuelne popularnosti njegovog pokreta, predstavljala i bezuslovna podrška preostalih predsedničkih kandidata.

Svestan toga, Milatović je zato ispred govornice sinoć pozvao lidera Nove srpske demokratije Andriju Mandića, predsednika Demokratske Crne Gore Aleksu Bečića, dosadašnjeg premijera i lidera GP URA Dritana Abazovića, predsednika Ujedinjene Crne Gore Gorana Danilovića, a u jednom trenutku tik do Milatovića stao je i bivši premijer Zdravko Krivokapić.

"Rezultati drugog kruga izbora govore da je Milatović dobio sve glasove koje su u prvom krugu ostvarili navedeni predsednički kandidati. Osim toga, dobio je i dodatnih dvadesetak hiljada glasova onih koji nisu izašli u prvom krugu, partijski neopredeljenih - što sve govori o volji građana Crne Gore za promenama", kaže Vukićević.

Naš sagovornik napominje da je Đukanović uz novac i pritiske prema dijaspori i drugima, koje je nakon prvog kruga glasanja nazvao "rezervoarom glasova", izvukao svoj glasački maksimum u ovom trenutku.

"To je nekih 40 odsto glasova, koje će vremenom za njegovu stranku i njene satelite postajati sve manji i manji", smatra Vukićević.

Promena odnosa prema Srbiji?

Iako Milatović nije spominjao Srbiju niti Srbe, na ulicama širom zemlje videlo se ko je najveseliji. Nije bilo grada u kojem sinoć nisu razvijene trobojke, istorijske zastave Crne Gore koja i vizuelno povezuje tu zemlju sa Srbijom, a koju je Đukanovićeva vlast izmenila stvarajući nove državne simbole.

Na pitanje da li se od Milatovića može očekivati da promeni državnu politiku Crne Gore prema Srbiji, analitičar Vladimir Pavićević kaže da sigurno idemo ka daljem unapređivanju formalnih političkih odnosa Crne Gore i Srbije.

"To nagoveštava i poruka Jakova Milatovića da će posle inauguracije prvo da putuje u Brisel i u Beograd. Mi smo u postđukanovićevskoj eri crnogorske politike, a ta era podrazumeva i mnogo, mnogo bolje odnose ove dve države", smatra Pavićević za RT Balkan.

On od novog predsednika očekuje integrativne i inicijative kohezije crnogorskog društva, inicijative koje će da doprinose stabilizaciji prilika u Crnoj Gori i daljem progresu.

"Očekujem i radikalni raskid sa politikom svađalaštva koju je vodio Milo Đukanović, to očekuju građani", kaže Pavićević.

Na pitanje da li očekuje ulazak Crne Gore u Otvoreni Balkan, inicijativu povezivanja zemalja koju promoviše predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a protiv koje je bio Đukanović, naš sagovornik odgovara da je ulazak u interesu Crne Gore.

"Jakov je često pominjao i u kampanji da ima afirmativan pristup ovoj inicijativi i mene ne bi iznenadilo da Crna Gora uskoro pristupi Otvorenom Balkanu", kaže Pavićević.

Decenijama je Đukanović uspevao da opstaje na vlasti plašeći glasače pričom kako Crnoj Gori preti opasnost iz Srbije. Svoje pristalice strahom od zamišljenog neprijatelja u Beogradu uspevao je da ubedi kako moraju da glasaju za njega i DPS, jer ako budu glasali za nekog drugog, Srbija će okupirati Crnu Goru. Ovaj strah od Srbije postao je toliko prisutan da se kao šala proširila priča kako će, ako neko od srpskih Crnogoraca dođe na vlast, odneti Crnu Goru u Čačak.

Svanuo je 3. april, Đukanović je smenjen, i nećete verovati, ali Crna Gora je gde je bila, niko je nije odneo u Čačak.