Jakov Milatović, novi predsednik Crne Gore: Đak Zapada koji je Mila Đukanovića potukao do nogu

Noćas oko ponoći, koji minut pre nego što se crnogorskoj javnosti po prvi put obratio  predsednik države, Jakov Milatović pozvao je Andriju Mandića, Marka Kovačevića, Aleksu Bečića, Dritana Abazovića, Marka Milačića, Gorana Danilovića, da mu se pridruže, stanu pored njega i budu uz njega dok se bude obraćao Crnoj Gori.

Na taj način Milatović je pokazao da ne zaboravlja poziv nabrojanih političkih lidera biračima u Crnoj Gori da ga podrže u drugom izbornom krugu, i još više, da ceni rad na terenu stranačkih infrastruktura DF-a, Demokrata, Dritanove Ure, Ujedinjene i Prave Crne Gore. Rezultati izbora, crno na belo, pokazali su, od regiona do regiona, od opštine do opštine, da podrška kolega iz parlamentarne većine nije bila samo na rečima, već su iz DF-a, i iz Demokrata, URE, ostalih stranaka vredno radili, "izveli" na birališta sve što je moglo da izađe i glasa.

U prvom nastupu, Milatović je zahvalio kolegama, rekao da je to pobeda svih njih, posebno se zahvalivši svima koji su "poslednjih 30 godina" nosili baklju slobode u Crnoj Gori.

Prvi Milatovićev govor bio je i pomiriteljski i objediniteljski, ocenjeno je ovde.

"Neka nam je srećna pobjeda. Ovo je pobjeda svih nas. Neka nam je srećna pobjeda pomirene Crne Gore", rekao je u tom duhu Milatović.

"Vidite kakva je ovo sila zajedničke Crne Gore. Zato je ova pobjeda ovako velika i ovako istorijska. Ovo je istorijski dan za sve, pozivam sve da na ulicama slave dostojanstveno", rekao je još Milatović okružen kolegama iz parlamentarne većine, koji su njegov nastup, od Andrije Mandića do Bečića i Dritana Abazovića propratili aplauzom, znacima odobravanja.

Pred građanima Crne Gore, rekavši ranije tokom dana da je "akademski i profesionalno" sazrevao na Zapadu, Milatović je u prvom obraćanju, već u četvrtoj, petoj rečenici obećao da će zemlju, svi zajedno, u "narednih pet godina uvesti u Evropsku uniju", kao i da "nikada više iz Crne Gore neći ići trzavice prema bilo kojoj zemlji Zapadnog Balkana i prema komšijama".

"Ovo je zaista pobjeda pomirene Crne Gore i Crnu Goru nikada više niko neće svađati", obećao je Milatović.

I dok su proteklih dana politički analitičari i lideri partija suprotstavljeni Đukanoviću javno i u razgovorima u četiri oka, kao sasvim sigurnu, najavljivali pobedu Milatovića, uz ogradu da se sa "Đukanovićem nikad ne zna", da se za 37 godine u politici "veoma izveštio", pobeda od 60 prema 40 posto za mnoge je iznenađenje. Ovde su mnogi, i prethodnih dana i danas, kada je sve završeno i jasno, bili i jesu skloni oceni i da je Milatović završni udarac Đukanoviću zadao u direktnom TV sučeljavanju u petak uveče.

Tada je Milatović, kao uostalom i tokom izborne kampanje, govorio o prosečnim platama i penzijama koje su za poslednje dve i po godina znatno povećane, obećao prosečnu platu od 1.000 evra, dok je Đukanović pričao svoju priču o tome kako je Milatović – "nevaspitan i kako je prevarant".

I pred prvi i pred drugi izborni krug u nastupima Milatovića dominirale su već pomenute ekonomske teme i sasvim je očigledno da je on na priči o platama i penzijama,  o reformama, stranim ulaganjima, i dobio izbore. U nastupima po gradovima Crne Gore i u TV duelu sa Đukanovićem, Milatović je stalno ponavljao da je ekonomija Crne Gore samo u 2020. godini izgubila 800 miliona evra zbog "Đukanovićeve pogubne ekonomske politike". Nije propustio priliku i da građane podseti da je nezaposlenost za vreme Mila bila 20 posto, da je Đukanović ostavio minimalne penzije od 150 evra a minimalne plate na nivou od 220 evra, a da su za vreme dok je on bio ministar te penzije povećane na 250 evra, minimalne plate na 450.

Za to vreme, Đukanović je na svojim konvencijama, u TV duelu pričao o "srpskom i ruskom svetu", o "pretnjama velikodržavne srpske politike" koja će Crnogorcima oteti Crnu Goru, o "ekonomskim uspesima svoje vlade".

Dok je Milatović nabrajao škole koje je završio, čiji je sve stipendista bio, posebno napomenuo da govori tri svetska jezika, da je bio student generacije, đak generacije, Đukanović je tek ponosno pomenuo da "govori crnogorski jezik", da "Milatović njega vezuje za 90-te godine, a on Milatovića za srednji vek".

Na čiju su priču birači bolje reagovali, pokazali su jučerašnji izbori.

I dok analitičari a i građani Crne Gore još od sinoć lome koplja oko toga šta se od Jakova može očekivati u pet godina mandata, kuda će povesti Crnu Goru, za početak jasno je da će ono što će Milatović činiti biti omeđeno sa najmanje dve odrednice. Jedna je činjenica da je Milatović po svemu zapadni đak, tamo se školovao, bio stipendista njihovih vlada, radio u velikim zapadnim finansijski institucijama i druga, da je dobio podršku 60 posto građana Crne Gore, a to obavezuje, kao i onim što je sinoć rekao, obećao, naglasio, okružen kolegama iz parlamentarne većine koji su ga zdušno podržali u drugom krugu i praktično mu otvorili put ka pobedi. Milatovićeva politika jeste Evropa sad, međutim, i on sam je veoma svestan da je među 60 posto onih koji su ga podržali i deo onih koji su u koliziji sa tim vrednostima i ne gledaju mnogo prema Zapadu, već je dobar deo okrenut na sasvim drugu stranu, ka Istoku i Rusiji.

Prvi Milatovićev govor jeste bio i pomiriteljski i objedinisteljski, ali će njegove reči već za koju nedelju, kada počne predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 12. jun, kada će većina aktera, svako za sebe, verovatno, ponovo morati pred birače, biti na ozbiljnom ispitu.

Doček za Dritana

Još jedan utisak od noćas. Dritan Abazović, predsednik Crne Gore, dočekan je sinoć ispred prostorija Pokreta Evropa sa ovacijama, simpatijama, ali i skandiranjem okupljenih:"Hapsi Dritane, hapsi Dritane". Isti povici čuli su se iz velike sale sportskog centra UKC iz koje se Jakov obratio javnosti, a Jakov je svakako te zahteve čuo. I, naravno, shvatio da je ono što narod traži, pored Dritanove, odnosno obaveze novog predsednika Vlade, i njegova dužnost kao predsednika države, da narod to i od njega očekuje.

Sem toga, i Jakov i kolege iz parlamentarne većine, Milu će na crtu, ovog puta sa pozicija vlasti na skoro na svim nivoima, već u junu. Đukanović, a ni DPS nisu više ono što su bili, to je svakome jasno, ali, ne treba očekivati da se Milo preda, da u borbu uđe spuštenog garda. Prava nepoznanica u Crnoj Gori danas je upravo i šta će Đukanović preduzimati narednih nedelja i meseci, recimo, kako će proći inauguracija Milatovića na Cetinju, za oko mesec i po...

Neizbežno pitanje, svakako je, koliko će zapadne ambasade u Crnoj Gori imati uticaja na Milatovića, jer je njihov uticaj na ovdašnju političku scenu godinama unazad jak i očigledan. No, izvesno je da će ovo pitanje uskoro dobiti prve odgovore.

Milatović je dobio 60 posto podrške građana, ali obzirom da nije Milo, zna da će morati da vlada rezultatima, a ne strahom, kao i da će svaki njegov potez biti na vagi birača, ocenjivan, komentarisan, prosejavan kroz česta sita, a izbori su na pragu.

Samo jedan mandat do Brozovog rekorda

Naravno, kao zapadni đak, kao stipendista, službenik zapadnih finansijskih institucija Milatović je mnogo naučio. Zna i da je juče ušao u istoriju Crne Gore pobedivši čoveka kome je samo još ovaj mandat nedostajao da po broju godina na vlasti pretekne i neprikosnovenog Josipa Broza Tita.

I tokom izborne kampanje za drugi krug izbora, Milatović, naglašavajući da na leđima ni u kom slučaju nema odijum kakav nosi Đukanović, nije propuštao da istakne da je imao tek tri godine kada se Đukanović pojavio na političkoj pozornici Crne Gore a tek pet godina kad je Đukanović prvi put postao premijer.

Milatović je u međuvremenu završavao škole, Đukanović se posle prvog, drugog, trećeg mandata premijera, posle prvog, drugog mandata predsednika, obreo na Forbsovoj listi bogatijih na planeti. Jednostavno se tako poklopilo.

Dok se Milo tri puta povlačio sa političkih funkcija, pa se ekspresno vraćao, Milatović je sa prestižnom diplomom "Luča" završio Gimnaziju, a zatim i Ekonomski fakultet u Podgorici sa prosečnom ocenom 10, kao đak generacije.

Verovatno su i ove činjenice presuđivale prekjuče za koga će građani Crne Gore glasati.

Neke sledeće fakte iz Milatovićeve biografije u Crnoj Gori tumači svako za sebe, već u zavisnosti od afiniteta, porodične tradicije, privrženosti različitim vrednostima.

Stipendista stranih vlada

Milatović je, posle Ekonomskog fakulteta u Podgorici, do pobede na predsedničkim izborima, bio stipendista američke vlade, boravio na Univerzitetu savezne države Ilinois, bio je stipendista i austrijske Vlade, usavršavao se na Univerzitetu u Beču, a kao stipendista Evropske komisije i na Univerzitetu u Rimu. Na Univerzitetu Oksford završio je magistarske studije u oblasti ekonomije, kao stipendista Vlade Velike Britanije. Od tada do danas, radio je u NLB, zatim i u Dojče banci, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj. U njegovoj biografiji stoji i da se usavršavao u nemačkoj Fondaciji Konrad Adenauer, u Londonskoj školi ekonomije, na Univerzitetu u Pekingu, na "Liderskoj akademiji" Univerziteta Stanford, da je autor više stručnih radova, koautor dve knjige.

Posle toga bio je i ministar u Vladi Crne Gore koju je sastavio Zdravko Krivokapić koji se sinoć pojavio u pres centru Milatovićevog izbornog štaba. Za vreme Milatovićevog obraćanja stajao je tik iza novog predsednika Crne Gore, ali je njegova pojava ostala skoro pa nezapažena. Broj onih koji su mu prišli, srdačno ga pozdravili, koliko se moglo videti, bio je sasvim, sasvim mali.

Posle odlaska sa mesta ministra i pobede partija parlamentarne većine na lokalnim izborima, oktobra prošle godine, Milatović je bio viđen za gradonačelnika Podgorice, ali ga je predsedništvo pokreta Evropa sad, pošto je Državna izborna komisija odbila kandidaturu Milojka Spajića, lidera PES-a za predsednika države, predložila na to mesto.

Sem hapšenja, što javnost Crne Gore od njega i Dritana nesporno očekuje, i to odmah, najveći izazov za Milatovića biće svakako ekonomski problemi. Prosečna plata za vreme dok je bio ministar ekonomskog razvoja jeste u Crnoj Gori porasla sa 520 na 670 evra, ali, to je uz krizu, inflaciju, daleko od praga koji Milatović cilja, i još dalje od onog što je u predizbornoj kampanji obećao.

To što su Milatović, Spajić i njegove kolege uradili kao ministri, javnost Crne Gore vrednovala je na lokalnim izborima 2022. godine kada je PES ostvario odlične rezultate u nizu opština kojima je decenijama pre toga neprikosnoveno vladao Đukanović, pored ostalog i u Podgorici, kao i na predsedničkim izborima juče.

I dok je ekonomski program Evropa sad, po kome je i pokret dobio ime, dobro prošao kod birača, stručna javnost ostala je, u najmanju ruku, podeljena.

Tako je Državna revizorska institucija dva puta dala negativno mišljenje o realizaciji budžeta Crne Gore za 2021. godinu, u to vreme i Milatović i Spajić bili su ministri, a konstatovan je niz kršenja zakona, čak i isplate novca bez adekvatne dokumentacije. Sem ovog, liderima "Pokreta Evropa sad" na dušu se stavlja i zaduženje Crne Gore od 750 miliona evra, odmah po stupanju na dužnost, što je Spajić tada branio činjenicom da je nova vlast zatekla praznu državnu kasu.

Među kontraverzne odluke spada svakako i ona o gašenju nacionalne avio-kompanije "Montenegro Erlajnz" kao i brzo formiranje nove. Spominje se i "hedžing aranžman" sa dve američke i dve evropske banke kome je cilj bio zaštita crnogorskog duga od valutnih rizika u otplati duga kineskoj Eksim banci za gradnju autoputa kroz Crnu Goru.

Milatovića čeka inauguracija u crnogorskoj prestonici Cetinju. Valja podsestiti da je tokom predizborne kampanje, Milatović u ovom gradu napadnut u salu sportske dvorane na predizbornu konvenciju morao je da uđe uz pomoć policije, pošto su ga neki ljudi ispred sale gurali, psovali, pokušali da udare.

Moguće je da je to prva prilika da se Milatović na svom slučaju upozna sa Njegoševom "čašu meda još nitko ne popi da je čašom žuči ne zagrči".