Usvojena prva Beogradska rezolucija o genocidu u NDH

Prva Beogradska rezolucija o fašističko-ustaškom genocidu u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945. doneta je na Međunarodnoj naučnoj Konferenciji o Jasenovcu i genocidu NDH održanoj u Beogradu pod nazivom "Glasovi Jasenovca: zajednički i sukobljeni narativi".

Rezolucijom je, kako prenosi Tanjug, izneta inicijativa da se 22. april u celom svetu proglasi za Međunarodni dan sećanja na Jasenovac.

U dokumentu se apeluje da se UN, kao i sve organizacije koje se bave Holokaustom, suprotstave i osude preimenovanje ulica i drugih javnih mesta za potrebe veličanja ustaškog pokreta, te da zabrane upotrebu ustaških simbola i pozdrava kao što je "Za dom spremni", posebno na mestima obeležavanja genocida nad  Srbima, Jevrejima i Romima.       

Zahteva se i da se reparacija isplati svim žrtvama holokausta u ratnoj Jugoslaviji, uključujući i žrtve NDH.    

Učesnici konferencije su Rezolucijom osudili svaki pokušaj rehabilitacije ratnog hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca i dodali da smatraju da treba pažljivo analizirati saučesništvo katoličkog sveštenstva u Holokaustu u celini.

Naglasili su da je potrebno razotkriti i distancirati se od bilo kakvih zagovarača i promotera ustaške ideologije.          

U Rezoluciji je iskazana duboka zabrinutost zbog "neuspeha pojedinih u međunarodnoj zajednici da najoštrije osude ustaški genocid", kao i zbog toga što "postoje neki koji žele da u potpunosti izbrišu ove zločine genocida iz zabeležene istorije".

Učesnici skupa ocenili su da je revizionizam istorije "uzeo maha" i da treba podsećati svet da su se najteži zločini genocida ikada počinjeni u istoriji Balkana desili na teritoriji nacističke marionetske NDH.

Izvršni direktor njujorkškog Istraživačkog instituta Jasenovca (koji organizuje Konferenciju) Bari Lituči, naglasio je da je usvojena Rezolucija važna osnova za rad svih organizacija koje se bave pitanjima zločina, genocida i holokausta u bivšoj Jugoslaviji, a da je kultura sećanja pitanje nacionalne bezbednosti, dok se u slučaju Srba pokazalo da je i pitanje biološkog opstanka nacije.

Naveo je da je glavni cilj konferencije da promoviše istraživanje o zločinačkim aktivnostima u NDH.

Profesor je je rekao i da je bilo pritisaka "anonimnih pojedinaca" koji su blokirali nastojanja da se iznose informacije o zločinima širom NDH, ali i da su pojedine vlade "uticale na to da se neki učesnici ni ne pojave u Beogradu".

Konferencija je do sada održana 21 put, a ovo je prvi put da se održava u Srbiji.