Dan posle tragedije: Kako je profesionalno novinarstvo postalo (najstariji) zanat

Dok se u Srbiji juče događala nezapamćena tragedija - dečak je u svojoj osnovnoj školi ubio osmoro učenika i člana obezbeđenja - mediji su radili što mediji i rade. Izveštavali su. I borili se za klikove. A u toj borbi da izlešinare i nahrane najniže porive čitalaca, dobar deo njih je zanemario moralna i druga pravila pristojnosti.

Tabloidi, koji su inače prokaženi u društvu koje voli da se predstavlja kao bolje od ostalih, pa da iz te pozicije ostatak društva gleda s visine, zaista ni ovoga puta nisu izneverili očekivanja - "dečak ubica", "psihopata", razgovor sa desetogodišnjim dečakom koji je bio u školi u trenutku napada ("Informer"), sa drugim učenikom koji je za "Kurir" opisao "šta se dešavalo tokom masakra", snimanje i fotografisanje uplakane i šokirane dece, očajnih roditelja (ne obazirući se da na taj način podstiču traumu), iznošenje punog imena i prezimena i "blurovane" fotografije dečaka koji je izazvao ovu strašnu tragediju ("Blic", "Srpski telegraf", "Kurir", "Informer"...).

Mediji koji se trse da su nezavisni (nezavisni mediji ne postoje, to je valjda svima jasno, već pošteni i nepošteni) odmah su se pobunili kada je predsednik Srbije, kako rekoše, izneo lične podatke napadača i roditelja, ističući kako oni to nikada neće preneti (N1) uz podrazumevanu žaoku za onoga ko je to preneo, ili kada je načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić "napravio grešku, ako ne i skandal, potpuno neprimeren postupak" jer je, navode oni (nova.rs) izneo detalje iz istrage.

Kritike bi možda imale poentu da isti mediji nisu isto tako grubo uradili to isto. I prekršili Kodeks novinara Srbije, koji valjda za njih "profesionalne" ne važi. Naročito kad i sami da na talasu nesreće sakupe još poneki klik.

Smernice iz Kodeksa novinara Srbije

Da bude jasno, "novinar je dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude", stoji u Kodeksu novinara Srbije.

Štaviše, mediji su dužni da štite privatnost i identitet osumnjičenog ili počinioca, čak i u slučaju priznanja krivice.

Zaštita privatnosti i identiteta podrazumeva ne samo zaštitu imena (označavanje osumnjičenog inicijalima), već i zaštitu drugih podataka koji bi mogli da upute na njegov identitet: fotografija, adresa, opis izgleda, bračno stanje, socijalni status, pripadnost nekoj grupi, imena suseda, rođaka i prijatelja, navodi se u Kodeksu ponašanja novinara.

Novinar je dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.

Maloletnici se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz saglasnost roditelja odnosno staratelja.

Prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima, nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju. Takođe, nije dozvoljeno objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ zvanično saopšti.

Novinari i urednici naročito treba da izbegavaju spekulacije i prenošenje nedovoljno proverljivih stavova u izveštavanju o nesrećama i tragedijama u kojima ima stradalih ili su teško pogođeni materijalni i drugi interesi građana.

"Profesionalno" izveštavanje

Većina medija je, nažalost, ove smernice i pravila juče prekršila. Uključujući i samoproglašene bastione profesionalizma i nezavisnosti, kakva nezavisnost takav i profesionalizam - Nova.rs, N1, "Danas". Nije primećeno da ih je to sprečilo da nastave da se osećaju boljima i profesionalnijima od drugih.

Evo i nekoliko primera tog slučaja o kome je ovde reč. I koje iznosimo samo zato što su - baš ovim putem na koji ukazujemo - u javnost već izneti.

Portal "Nova.rs", tako, objavio je tekst sa naslovom "Poznat identitet ubice sa Vračara: Ovo je Kosta Kecmanović (14) koji je ubio najmanje šest školskih drugova", sa fotografijom dečaka.

Kasnije je taj naslov preformulisan u: "Poznat identitet ubice sa Vračara: Ovo je Kosta K. (14) koji je ubio devet osoba, među kojima su učenici i zaposleni škole". S tim što je puno ime i prezime dečaka ostalo u URL adresi tog teksta.

Isti taj portal čitav dan je imao tekst sa naslovom: "Preminula učiteljica koju je upucao učenik (14), podlegla povredama u Urgentnom centru", pozivajući se na Tanjug doduše, pre nego što je bilo šta zvanično potvrđeno. Nije ni čudo što nije bilo te potvrde, jer, nastavnica je živa i, prema poslednjim informacijama lekara, van životne opasnosti.

N1, koji se obrušio na Aleksandra Vučića i Veselina Milića zbog iznošenja detalja istrage i privatnih podataka, uredno je objavio tekst sa naslovom: "(FOTO) Skica škole i spisak koje je policija našla kod dečaka koji je pucao" - ta fotografija, u njihovom tumačenju, izgleda - nije iznošenje detalja istrage!?

U međuvremenu, tokom tog tragičnog dana, list "Danas" našao je vremena da se pozabavi pisanjem ruskih medija o užasu u beogradskoj školi.

"Danas" je pobrojao izveštaje ruskih agencija i jednog lista - koji su se pozivali na pisanje beogradskih "Novosti" i Tanjuga - izvlačeći iz tih ruskih izveštaja samo one spekulativne, nepotvrđene detalje užasa. Valjda da bi se opravdali "demokratskom" i "progresivnom" Zapadu.

Ko, gde, kada, kako, zašto - to je pet pitanja na koja svaki novinar treba da pokuša da da objektivan odgovor. Spekulacije, insinuacije, tračevi i izmišljotine nisu odgovori na ova pitanja, već samo dokaz da je novinarstvo kao profesija polumrtvo i da se dobrim delom pretvorilo u najstariji zanat na svetu.