Građanin opasnih namera: Ko je u UN doveo Kristijana Šmita?

Turista, "lažni stranac", kolonijalni upravnik, i pretnja za bezbednost - to je za javnost u Republici Srpskoj visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit koji se, uprkos negodovanju predsedavajuće Predsedništva te države Željke Cvijanović, ali i ruskog i kineskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, obratio i podneo svoj izveštaj na sednici Saveta bezbednosti UN.

U znak protesta i bojkota visokog predstavnika ni Cvijanović, ali ni predstavnici Rusije i Kine nisu prisustvovali sednici tokom njegovog obraćanja.

"Šmit nije verifikovan u Savetu bezbednosti UN, jer nastavlja sa pravljenjem eksperimenta od BiH, stavljajući se iznad demokratski izabranih institucija, za šta mu Dejtonski sporazum nije dao mandat. I pre neki dan je izjavio: 'Ja sam taj koji odlučuje', a ja mu poručujem mi smo ti koji odlučujemo, jer nas je narod izabrao", objavila je Cvijanovićeva na Instagramu obrazlažući svoju odluku da ignoriše Šmitov nastup na sednici.

Vasil Nebenzja je bio istog stava. Šmit, kako on kaže, nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice, niti da predstavlja bilo kakve dokumente.

Ali, ako je visoki predstavnik zaista "lažni visoki predstavnik" kako to tvrde vlasti u RS, i ako nema legitimitet Saveta bezbednosti, kako je uopšte došlo do toga da se on pred tim telom Ujedinjenih nacija obrati, ko ga je tu doveo?

Kako se Šmit "uvukao" u UN

"Doveli su ga Amerikanci koji su ga nametnuli bez odluke Saveta bezbednosti, i saglasnosti svih članica. Oni su ga nasilno ugurali u salu, a neće se ambasadori sad tamo tući što neko hoće da se obraća", jednostavno, ali slikovito objašnjava profesor geopolitike Srđan Perišić.

Sagovornik RT Balkan podseća da su i Rusija i Kina još pre dve godine, kada je visoki predstavnik i došao, uputile diplomatsku notu svim zemljama u kojoj su upozorile da Šmita ne smatraju visokim predstavnikom.

Cvijanović: BiH mora da bude u rukama Ustava i građana, a ne neizabranih stranaca

"Zanimljivo je da se zapadnoj geopolitici, prvi put otvoreno, diplomatskom notom, tada suprotstavila i Kina, koja se do tad držala neutralnog stava", objašnjava naš sagovornik koji dodaje, da su ruski i kineski ambasadori na sednici Saveta bezbednosti, istakli da Šmit može da se obrati samo kao građanin, a ne kao visoki predstavnik.

Nemca "na privremenom radu" u BiH podržavaju SAD, Velika Britanija i Francuska i on se na njih oslanja, a naš sagovornik ističe da baš to govori o stanju u Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti.

"To dakle oslikava jednu širu sliku međunarodnih odnosa, koja pokazuje da su odnosi između velikih sila potpuno poremećeni. Globalni sukob zapadnih sila i Rusije i Kine stvorio je pukotine u UN u koje se uvukao i jedan Kristijan Šmit", istakao je Perišić.

Po njegovom mišljenju, Savet bezbednosti postao je ništa više od jednog debatnog kluba, pa će tako i teoretski moguće donošenje neke rezolucije posle Šmitovog izveštaja, ostati nemoguće zbog "blokade" koja zbog globalnog sukoba postoji u tom telu.

"Obrate se, svi kažu šta hoće, i onda svi idu kući", ilustruje sagovornik RT Balkana, koji navodi da je to što je Cvijanović napustila sednicu pokazalo da RS ima čvrste pozicije, a da je reakcija Rusije i Kine potvrdila da Srpska ima "iza leđa" dve velike sile.

Licemerje većine Saveta bezbednosti

Za političkog analitičara Anđelka Kozomaru, činjenica da Šmit govori u Savetu bezbednosti potvrda je licemerja kojim većina članova tog tela komunicira sa ostatkom sveta.

"Tom čoveku nije dat legitimitet da bude visoki predstavnik onako kako je to izričito predviđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom, ali ga ipak puštaju da podnosi neki izveštaj o stanju u BiH. Taj način delovanja SB pokazuje da i njegovo vreme polako ističe i da se u toj svetskoj organizaciji nešto ozbiljno mora menjati", ocenjuje Kozomara.

Šmit je, kako dodaje Kozomara, na ovaj način pokazao da je zapravo on sam najveća pretnja bezbednosti BiH.

"On je bez ikakvih argumenata ponovo optužio Republiku Srpsku i njenog predsednika da destabilizuju i, kako je rekao, 'truju' odnose u BiH, što je apsolutno netačno jer, svako ko iole prati vidi da je BiH mirna, bez ijednog jedinog međunacionalnog incidenta i potpuno stabilna. Ali, kad bi takva i ostala, ne bi bilo potrebno za samozvanim visokim predstavnicima kakav je Kristijan Šmit, pa bi oni izgubili poziciju", ističe sagovornik RT Balkan.

Kozomara navodi i da je Šmit, pred sednicu, zapretio Željki Cvijanović donošenjem mera koje joj se neće dopasti - bude li osporavala njegov legitimitet.

Dodik: Šmitov izveštaj u UN ne znači ništa

"Ne samo što je sam sebe nametnuo i proglasio visokim predstavnikom, nego nema ni elementarnog kućnog vaspitanja pa preti dami i izabranom predstavniku srpskog naroda. On je potpuno nemoćan da bilo šta uradi, a njegov izveštaj ne može da proizvede nikakve efekte, sem možda jedino (ali mala je šansa) da neko kaže da je vreme da se sasluša i druga strana, a ne samo Šmit", ističe Kozomara, podvlačeći da je "smešno" što predstavnika podržava Francuska u kojoj se već mesecima građani obračunavaju sa policijom.

Politički analitičar Radomir Nešković, takođe kaže da izveštaj Šmita neće imati posledica, jer "on je to pročitao, prima se k' znanju, nema nikakvih daljih odluka".

Legitimitet "do pola"?

Zanimljivo je, međutim, što ovaj naš sagovornik iznosi drugačiji stav o legitimitetu Šmita. Nemac, tvrdi on, ima legitimitet iako ne baš potpun.

"Šmit je deo Dejtonskog sporazuma i ima osnovni legitimitet i bez UN, jer Dejton nisu stvorile UN, već ga zaključile velike sile koje su se posle organizovale u PIK, odnosno Savet za sprovođenje mira. Dok postoji Dejton, visoki predstavnik je tu, osim ako se ne ispune uslovi '5 plus 2'. Legitimitet koji daje Savet bezbednosti je dodatni legitimitet i bilo bi dobro i poželjno da ga on ima", navodi Nešković.

Program "5 plus 2" inače predviđa da se pre ukidanja visokog predstavnika moraju naći rešenja za pitanje raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti, kao i za vojnu imovinu, ali i da se potpuno mora implementirati Konačna odluka za Brčko, postići fiskalna održivost i postići vladavina prava. Neophodno je da se potpiše i SSP, kao i da Upravni odbor Saveta za implementaciju mira pozitivno proceni situaciju u BiH.

Nešković dodaje i da to što se Šmitu daje da govori u Savetu bezbednosti, znači da ga tamo "prećutno priznaju kao legitimnog od strane PIK-a, ali mu sami ne daju legitimitet".

Praznoslovac koji samo preti

Da izveštaj Kristijana Šmita koji je dostavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ne znači ništa, jer nema odluke da je on visoki predstavnik, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a istog mišljenja je i predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić koji za RT Balkan ističe da je "samo po sebi presedan" to što je Šmitu dozvoljeno da se obrati "kao lice koje nema agreman SB".

"Živimo, međutim, u vreme kada se svet ponovo ljulja i kada je puno presedana, i hajde i da razumemo zašto je to učinjeno. Ali, ono što ne možemo da razumemo jeste to što se građanin Šmit nije ponašao diplomatski, i što je opterećen ličnim impresijama i sukobima koje ima sa rukovodstvom RS. To se sve ogleda u rečniku koji je korišćen a koji nije dostojan Generalne skupštine UN i Saveta bezbednosti, i koji pokazuje lične frustracije nedostojne svakog ko sebe naziva diplomatom", poručuje Stevandić.

Govoreći o "budućnosti" i opstanku spornog i navodnog izaslanika međunarodne zajednice u BiH Kozomara kaže da je Rusija pred sednicu SB postavila uslov, ističući da će prihvatiti Šmitov govor samo ako se to telo obaveže da će za godinu dana biti zatvorena Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR).

"Ali, Amerikanci i oni kojima odgovara nestabilna BiH i kojima u korist ide da se u svetu stiče utisak da je to zemlja kojoj je neophodan protektorat i kolonijalni upravnik, bili su protiv toga. Mnogo je elemenata, mnogo je dokaza, mnogo je primera na kojima se može videti da je OHR prevaziđen, da unosi nemire, destabilizuje BiH na svakom polju, a ekonomskom i političkom pogotovo. To je jedna protektorska institucija koja samo preti da će nekoga smeniti, nešto zaustaviti", podseća naš sagovornik.

Budućnost Republike Srpske, je, izgleda, daleko izvesnija.

"RS je nadživela i one koji su bili legitimno izabrani, pa su činili razne vrste terora koje Šmit pokušava da ponovi. Neke i fizički poput Pedija Ešdauna, a politički brojne koji su nekad glumili veličinu sada su niko i ništa. Nadživećemo i Šmita", ističe predsednik Narodne skupštine Srpske, Nenad Stevandić.