Cvijanović: BiH mora da bude u rukama Ustava i građana, a ne neizabranih stranaca

Preteće prisustvo OHR-a i njegovi stalni pokušaji da mikroupravlja BiH, guše demokratski proces i podrivaju nesmetan unutrašnji dijalog i pomirenje koji su ključni za budući uspeh BiH, izjavila je srpski član i predsedavajuća Predsedništva Željka Cvijanović u obraćanju Savetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija.

"Zaista, nepromišljeno uplitanje OHR-a češće stvara nego što rešava probleme, što pokazuje način na koji je izazvao i rasplamsao polemiku u vezi sa vlasništvom nad javnom imovinom. U početku je bilo opšte priznato da Ustav javnu imovinu ostavlja entitetima, što je stav koji je poslužio kao osnov za brojne zakone BiH, koji su još uvek na snazi, a koji je svojevremeno potvrdio i Ustavni sud BiH. Entitetsko vlasništvo nad javnom imovinom priznaje se čak i u izjavama koje su 2008. godine dali ili podržali uticajni strani zvaničnici", istakla je Cvijanovićeva.

Ovo pitanje kaže, ni u jednom trenutku nije bilo sporno sve dok bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun, sa svojim tipičnim imperijalnim stavom, nije intervenisao i tako otvorio čitavu polemiku.

"Nakon nekoliko godina, tačnije 2012. godine, kada su strane u BiH postigle dogovor o pitanju javne imovine, tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko ga je poništio, prosto zato što ga nije izdejstvovao OHR i zato što mu se nije sviđao", objašnjava Cvijanovićeva.

Neizvesnost u pogledu pitanja javne imovine, koja je kako kaže, nastala isključivo zbog mešetarenja OHR-a, sada koči saradnju i napredak u BiH, jer su se ovog pitanja uhvatili oni koji žele dalju centralizaciju BiH suprotno Ustavu.

"Ako će BiH ikada biti suverena, nezavisna, stabilna, funkcionalna i prosperitetna, onda vladavina u BiH mora da leži ne u rukama neizabranih stranaca koji donose despotske dekrete prema svojim željama i sklonostima, nego u rukama Ustava i njenih građana, u skladu sa demokratskim načelima i vladavinom prava. Mislim da je svim članovima Saveta nespornost navedenog očigledna, mada je možda posebno jasna mnogim zemljama čiji su predstavnici ovde prisutni i koje imaju ponosnu istoriju oslobođenja od despotske imperijalne vlasti određenih stranih sila", istakla je Cvijanovićeva.

I članovi ovog saveta, kaže, moraju da priznaju da su vladavinu prava dužni da poštuju ne samo lokalni lideri u BiH, nego i oni strani zvaničnici koji godinama ignorišu ili čak aktivno podrivaju Ustav BiH usaglašen u Dejtonu, koji redovno i nonšalantno krše odredbe Bečke konvencije, kojima se zabranjuje uplitanje stranih diplomata u domaću politiku, i koji utiču na sudske predmete koji bi trebalo da se rešavaju isključivo u skladu sa Ustavom i uz stvaran pravosudni integritet.

Navodi da ovo ukazuje na drugu veliku pretnju po ustavni poredak u BiH.

"Nažalost, najveću izvitoperenost ustavne strukture BiH izazvala je upravo institucija koja je formirana da je štiti – Ustavni sud BiH. OHR se često žali da entiteti ne poštuju odluke Suda. Isti taj OHR licemerno je naredio da su njegove odluke nedodirljive kada je reč o postupcima pred sudovima u BiH. Zanimljivo je i da se OHR nikada ne bavi razlozima zbog kojih odluke Suda nailaze na skepticizam, a to su korumpiranost sudskog procesa zbog mešanja i uticaja samog OHR-a, uz uticaj određenih stranih sila, kao i činjenica da kontrola nad Sudom leži u rukama trojice stranih sudija", kaže Cvijanovićeva.

Ove strane sudije, navodi, za koje je predviđeno da budu u sastavu Suda samo prvih pet godina njegovog rada, ne žive u BiH, nisu studirali pravo te zemlje, ne govore lokalne jezike, i donose nemušte odluke za koje su mnogo saglasni da zvuče kao politički akti sastavljeni da se udovolji određenim stranim silama, a ne kao pravno utemeljene odluke.

BiH često u stanju tenzije, Nedosledno sprovođenje Dejtonskog sporazuma

Cvijanović je istakla da se BiH često nalazi u stanju političke tenzije, ali to stanje je tipično za većinu demokratija, uključujući i mnoge čiji su predstavnici danas ovde.

"Pretnja po stabilnost BiH ne dolazi od oštrih političkih izjava, nego prevashodno iz nedoslednog sprovođenja Dejtonskog sporazuma. Jednostavno rečeno, ako se dogovor postignut u Dejtonu ne bude poštovao, nema nade da će BiH uspeti. Dejton se ne poštuje na dva posebno opasna načina. Prvi je nezakonito modifikovanje uloge visokog predstavnika iz posrednika u autokratu sa neograničenim ovlašćenjima, koja idu mnogo dalje od strogo ograničenog mandata usaglašenog Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma", rekla je Cvijanovićeva.

Ta despotska ovlašćenja, kaže, čak su veća od ovlašćenja nekog stranog namesnika, pošto visoki predstavnik tvrdi da uživa potpuni imunitet od bilo kakvih ograničenja ili nadzora.

"Visoki predstavnici, koji nemaju gotovo nikakvo relevantno iskustvo u regionu i jedva da imaju kvalifikacije za takvu ulogu, jedan za drugim donosili su odluke bez mogućnosti da druga strana iznese svoj stav, bez konsultacija sa izabranim organima ili zvaničnicima u BiH, i van ikakvog propisanog procesa, i to su učinili bez ovlašćenja ovog saveta ili nekog drugog važećeg pravnog instrumenta ili međunarodne organizacije", navodi.

Ove diktatorske mere, ističe Cvijanovićeva, za rezultat su imale poplavu ishitrenih, nepromišljenih i ponižavajućih odluka - više od 460 zakona i propisa, 110 amandmana na ustave entiteta i 249 kazni izrečenih pojedincima van sudskog procesa, sve bez ikakvog zakonskog ovlašćenja ili nadzora.

"Uprkos opšteprihvaćenom stavu, čak i među bivšim visokim predstavnicima - da je tvrdnja visokog predstavnika da vlada odlukama potpuno nezakonita, Šmit je brzopleto najavio nove, remetilačke odluke, kojima je razbesneo velike segmente društva BiH."

"Svojim najnovijim dekretima, čiji je cilj izmena krivičnih zakona u entitetima BiH, iznova se ruga vladavini prava u još jednoj drskoj uzurpaciji demokratskih prava građana BiH da sami upravljaju svojom zemljom – prava koja je ovaj Savet dužan da štiti. Štaviše, neposredno pre mog dolaska na ovu sednicu, Šmit, čije imenovanje nije odobreno u Savetu bezbjednosti, zapretio je da ću, ako se budem drznula da dovedem u pitanje njegov legitimitet pred ovim savetom, dobiti odgovor koji mi se neće svideti. Odnos koji Šmit pokazuje prema izabranim zvaničnicima u BiH, nažalost, tipičan je stav većine stranih zvaničnika koji prolaze kroz BiH", kaže Cvijanovićeva.

Njihov arogantan, kako kaže, prezriv i ohol odnos prema legalno izabranim domaćim zvaničnicima, koji uživaju široku podršku naroda, i institucijama u BiH je, u najmanju ruku beskoristan, a postaje posebno apsurdan kada ove diplomate oštro kritikuju entitete zato što su predložili zakone koji su istog sadržaja kao i zakoni koji se već godinama primenjuju u njihovim matičnim državama.

"Zanimljivo je da se ovi zvaničnici, koji svakodnevno rade na uzurpiranju ustavnih nadležnosti demokratski izabranih zvaničnika u BiH, žale kada lokalni zvaničnici odbiju da im se potčine i poštuju ovlašćenja koja su nezakonito prisvojili, a onda nas optužuju za 'nedostatak komunikacije'. Diktatorska vladavina visokog predstavnika ne samo da je očigledno nezakonita, nego i potpuno kontraproduktivna, o čemu poslednjih godina svedoče i bivši visoki predstavnici", navodi srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH.

Ističe da preteće prisustvo OHR-a i njegovi stalni pokušaji da mikroupravlja BiH, guše demokratski proces i podrivaju nesmetan unutrašnji dijalog i pomirenje koji su ključni za budući uspeh BiH.

Cvijanović napustila sednicu tokom Šmitovog obraćanja

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović napustila je zasedanje Saveta bezbednosti UN o situaciji u BiH, tokom obraćanja visokog predstavnika Kristijana Šmita.

"Napustila sam, jer Šmit nije verifikovan u Savetu bezbednosti UN, jer nastavlja sa pravljenjem eksperimenta od BiH, stavljajući se iznad demokratski izabranih institucija, za šta mu Dejtonski sporazum nije dao mandat. I pre neki dan je izjavio: 'Ja sam taj koji odlučuje', a ja mu poručujem mi smo ti koji odlučujemo jer nas je narod izabrao", objavila je Cvijanovićeva na Instagramu.

Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja izrazio je protivljenje zbog obraćanja Kristijana Šmita i njegovog učešća u današnjoj sednici SB o BiH u Njujorku.

Nebenzja je naglasio da Šmit nema pravo da priča u ime međunarodne zajednice niti da predstavlja bilo kakve dokumente.

"Posebno smo zabrinuti zbog destruktivnog delovanja i samostalnih nametanja samoprozvanog visokog predstavnika. Kancelarija OHRa trebalo bi da bude zatvorena pod hitno jer samo šteti BiH. Vreme je da se građani BiH oslobode ovog poniženja", dodaje Nebenzja.

Takođe je istakao da stranci "od BiH pokušavaju da naprave koloniju."

"I Ustavni sud BiH postao je oruđe u rukama zapadnih centara, prateći koncept OHRa. Tri od devet sudija u Ustavnom sudu BiH su stranci. Ovo je primer kako se ne poštuje suverenitet jedne države u 21. veku", ističe Nebenzja i dodaje da Šmitov izveštaj neće komentarisati.

Šmitovom obraćanju nisu prisustvovali ni šefovi stalnih misija Rusije i Kine pri UN, koje ga ne priznaju kao visokog predstavnika u BiH.

Vulić: Šmitove frustracije prerastaju u patološku mržnju prema Srbima

Šef Kluba SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić kazala je da "frustracije Kristijana Šmita uveliko počinju da prerastaju u patološku mržnju prema Srbima, posebno prema predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku kojem ni po čemu nije dorastao".

"Iskompleksirano, politički nedorastao turista u BiH, Šmit se za sve ovo vreme isprofilisao samo u širenju mržnje", izjavila je Vulićeva za "Večernje novosti", povodom Šmitovog izveštaja koji će predstaviti na sednici Savjeta bezbjednosti UN.

Ona je navela da je Šmit u prostoru u kojem pokušava da deluje potpuno nepripremljeno i naivno upao u klopku gotovih mišljenja koja su mu iz centrala zvaničnog Sarajeva date na korišćenje.

"To je u njemu stvorilo neverovatno velike frustracije koje uveliko počinju da prerastaju u patološku mržnju prema Srbima, posebno prema Miloradu Dodiku jer mu ni po čemu nije dorastao", rekla je Vulićeva.

Ona je dodala da se Šmit tako, lutajući u bespućima sopstvenog infantilizma, ponaša kao uplakano dete kome su roditelji odbili da kupe omiljenu igračku, pa traži krivca u bilo kome.

"Šmit je najlošiji projekat zapada u BiH", zaključila je Vulićeva.

Šmit u Srpskoj vidi najveću prepreku napretku

Šmit je, tokom obraćanja kojem ne prisustvuje srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao ni predstavnici Rusije i Kine, pozvao sve lidere u BiH da rade zajedno na ustavnim reformama s ciljem poboljšanja ljudskih prava.

On je ocenio je u BiH tri decenije nakon rata postignut značajan napredak, ali da postoje prepreke od kojih je, kako smatra, Republika Srpska "najveća".

"Preusmeravanje, suspenzija ili uslovljavanje finansiranja su alati koje međunarodni partneri imaju pri ruci da odgovore na secesionističku politiku Republike Srpske", rekao je Šmit, podnoseći izveštaj Savetu bezbjednosti UN o stanju u BiH od 16. oktobra 2022. do 15. aprila ove godine.

Šmit je podsetio na sporno pitanje imovine u BiH i odbijanje Republike Srpske da prizna odluke Ustavnog suda po tom pitanju.

On je u izveštaju pozvao Savet bezbjednosti da, kako navodi "ozbiljno shvati secesionističke pretnje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika", čija retorika, tvrdi, predstavlja "pretnju miru i stabilnosti u zemlji, a potencijalno i širem regionu".

Šmit je istakao da je "jasna posvećenost BiH putu ka EU posebno relevantna kada se gazi međunarodno pravo i narušava suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih država u Evropi", ističući da je Dodik "pokazao simpatije prema ulozi Rusije u ratu u Ukrajini".

"Suverenitet i teritorijalni integritet BiH nisu pitanja o kojima se može pregovarati", rekao je on.