Bivša Dritanova ministarka savetuje Milatovića: Ne troši vreme na Srbiju, poseti odmah "Kosovo"

Bivša potredsednica Vlade Crne Gore i ministarka evropskih poslova Jovana Marović poručila je novom predsedniku Milatoviću da ne pristupa Otvorenom Balkanu, da što pre poseti tzv. Kosovo i da osujeti ulazak Demokratskog fronta u novu vladu.

Marović, koja je kao kadar GP URA Dritana Abazovića postala ministarka, to mesto je napustila navodeći da prilike u Crnoj Gori nisu omogućavale ubrzanje ulaska te zemlje u Uniju.

Podnela je ostavku i na partijsku funkciju, a iako formalno nije u politici, svakodnevno na društvenim mrežama komentariše političke događaje u Crnoj Gori.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa nakon inauguracije novog predsednika zemlje, Marović kaže da je važno da u javnim nastupima Milatović objasni kojim pravcem ide Pokret Evropa sad, čiji je član.

"U samom pokretu postoje, koliko možemo čuti, drugačiji stavovi, tako da je teško proceniti koliko može uopšte uticati na partijsku politiku. Milatović je već rekao da je za njega Otvoreni Balkan pozitivna inicijativa. Ja smatram da priključivanjem gubimo dragoceno vreme, koje bismo mogli iskoristiti za ispunjavanje obaveza u procesu EU integracije", tvrdi Marović.

Milatović je kazao da će po stupanju na funkciju, što se dogodilo u subotu, otići najpre u Brisel pa u Beograd, ali mu Marović savetuje da pre Beograda poseti Prištinu.

"Uvek je ključno pitanje nakon promena kakve će odnose novi predsednik i Vlada imati sa Srbijom i 'Kosovom'. Izbor 'Kosova' za drugu posetu bi značio samo to da se žele negovati dobri odnosi sa svim susedima, što bi, u krajnjem, bila potvrda onoga što je predsednik rekao odmah nakon izglasavanja - da nema promena u spoljno-političkoj orijentaciji", kaže ona.

Ni Demokratski front ne valja

Ako to ne učini, kaže Marović, "svaki zaokret znači i gubitak podrške međunarodne zajednice, a to se dugoročno nikome ne isplati".

Govoreći o Demokratskom frontu, koji formalno više ne postoji, već su Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija uz Radničku stranku napravile koaliciju "Za budućnost Crne Gore", Marović kaže da je Crnoj Gori potrebno da gradi novu strukturu na vlasti koja će biti "građanske i evropske orijentacije".

"DF ima drugačije stavove u odnosu na ono što je i zvanična spoljno-politička orijentacija Crne Gore, ali i deo agende koju treba ispuniti u procesu integracija. Ovde prvenstveno mislim na stav o genocidu u Srebrenici, o priznanju 'Kosova', sankcije prema Rusiji, pa čak i na stavove koji se odnose na prava žena, LGBT populacije i slično. To su sve stvari oko kojih mi više ne treba da vodimo polemike u javnosti i u vezi sa kojima ne bi trebalo da čujemo različite stavove iz Vlade. One su odavno definisane", tvrdi Marović.

Marović kaže da je protiv Otvorenog Balkana jer je u pitanju, kako tvrdi, "neuređena inicijativa, nema institucionalni okvir, monitoring mehanizme i mehanizme za rešavanje sporova".

"Srbija želi da unapredi inicijativu koju je pokrenula i ima najviše interesa u okviru nje. Jedino je Srbija uklonila najveći deo barijera što što je to njen ekonomski interes - najviše izvozi, i kad se sa tog aspekta posmatra, jasno je zašto na tome insistira", kaže Marović.

Kako kaže, Crna Gora je daleko odmakla u procesu demokratizacije u odnosu na zemlje regiona, tvrdi Marović, uprkos tome što je posle 30 godina vladavine jedne partije tek nedavno u Crnoj Gori promenjena vlasti i što je skoro polovina stanovništva bila isključena iz svih javnih tokova, pa čak i stigmatizovana jer su na referendumu za nezavisnost Crne Gore glasali za zajednicu sa Srbijom.

Ipak, Marović se žali na Brisel, navodeći da Evropska unija u praksi ima isti tretman i prema onim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji i koje to nisu učinile.

"To znači da vi davanjem novca, a bez ikakvog uslovljavanja te pomoći, zapravo omogućavate onima koji ne sprovode evropsku agendu i koji nisu demokratski lideri da opstaju na vlasti", kaže Marović.

Zamerke i za Temeljni ugovor

Marović ima zamerke na Temeljni ugovor koji je Podgorica potpisala sa Srpskom pravoslavnom crkvom, pa kaže da su joj problematični i sadržaj ugovora i tajming potpisa.

"Neki mi zameraju što tada nisam dala ostavku, a neki što nisam duže ostala da se 'borim' u vladi", kaže Marović.

U Crnoj Gori postoje tri uticaja koji su potencijalno negativni - Kine, Rusije i Srbije, tvrdi Marović.

"Uveli smo sankcije Rusiji i usklađeni smo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali određeni koraci u praksi su problematični, poput recimo ekonomskog državljanstva, budući da je tokom prošle godine 110 pasoša dodeljeno ruskim državljanima", kaže Marović.

U pitanju je program koji je sprovela vlada Zdravka Krivokapiću u kojoj su za ekonomiju bili zaduženi ministri Jakov Milatović i Milojko Spajić. Naime, Crna Gora je uvela program ekonomskog državljanstva po kome bi svako ko investira u zemlju određenu svotu, što na severu što na primorju, dobio državljanstvo Crne Gore. Na taj način je više od 400 osoba dobilo pasoše, a čak 257 su Rusi.

Međutim, Marović nije zadovoljna što su Rusi na taj način finansirali razvoj turizma u Crnoj Gori.

"Što se tiče Kine, Crna Gora jeste privremeno rešila problem što se tiče auto-puta, ali nismo izvukli nikakve pouke. I dalje zaključujemo sa njima ugovore, a da nismo unapredili vladavinu prava, samim tim ni naš pregovarački kapacitet, odnosno način na koji definišemo uslove u okviru tih ugovora", kaže Marović.

Govoreći o uticaju Srbije, kaže da je on najviše preko Srpske pravoslavne crkve i "određenih partija koje sa vlašću u Srbiji imaju tesne odnose".

"Da podvučem još jednom - problem nije saradnja sa Srbijom, nego sprovođenje agende nedemokratskih snaga", kaže Marović.