Norveški stručnjaci savetuju kolege u Srbiji posle tragedija: Potreban plan za psihosocijalnu pomoć

Delegacija stručnjaka za posttraumatski tretman mladih, kulturu sećanja i društveni dijalog bili su u dvodnevnoj poseti Beogradu povodom tragedija koje su se dogodile, na poziv Vlade Srbije, a uz posredovanje Norveške ambasade. Komentarišući mere koje su u Srbiji donete nakon masovnih ubistava, norveški stručnjaci su ocenili da je, kako su rekli, urađen prilično dobar posao, dodajući da je važno da se napravi dobar plan za psihosocijalnu pomoć, prenosi Tanjug.

Tim eksperata koji se sastoji od članova tri institucije: Utoja centra, Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju iz Trondhajma - NTNU i Centra za studije o nasilju i posttraumatski stres - NKVTS sastali su se danas sa premijerkom Anom Brnabić, a juče su, između ostalog, posetili i Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar".

Dr Herald Bekelund, klinički psiholog, rekao je za Tanjug da su došli na poziv Vlade Srbije u saradnji sa ambasadom Norveške zbog sličnog iskustva u Norveškoj 2011. godine.

"Ovde smo da vidimo da li imamo iskustvo i znanje koji mogu da budu od pomoći za Srbiju. Danas smo imali sastanak sa premijerkom, a juče sastanak sa zaposlenima u Institutu za mentalno zdravlje. Moj utisak je da ima dosta posvećenih i obrazovanih ljudi u Srbiji koji su odgovorili na dobar način", ocenio je Bekelund.

Navodeći da je suočavanje sa ovakvom krizom uvek preplavljujuće i da može da dovede do otkrivanja "pukotina u društvu", Bekelund je istakao da to znači da moraju da se donesu teške odluke.

"Mislim da je dosad urađen prilično dobar posao. Nadam se da ćemo moći da pružimo pomoć i uputstva za to kako nastaviti dalje", rekao je Bekelend.

Na pitanje šta treba uraditi da se prevaziđe trauma kod dece, Bekelend kaže da su snažne reakcije normalne.

"Svi mi reagujemo kada se ovakve stvari dogode, to utiče duboko na nas. Ono što znamo jeste da, ako se pruži dobra pomoć i ako se uverite da je situacija bezbedna, onda su deca, uglavnom, sposobna da se izbore sa takvim stvarima. Naravno, zabrinuti smo, jer znamo iz drugih iskustava da određeni broj onih koji su direktno izloženi takvoj traumi neće biti u mogućnosti da se izbore sa tim poteškoćama", upozorava Bekelend.

Kako ističe, zato je važno da vlada napravi dobar plan za psihosocijalnu pomoć kako bi ljudi bili kontaktirani i kako bi postojao uvid kako se oni osećaju.

"Važno je i da deci koja imaju određene poteškoće bude pružena dobra nega", napomenuo je Bekelend.

"Ne treba preslikavati, ali treba učiti na tuđim iskustvima"

Istoričar Tor Einar Fagerland kazao je za Tanjug da su stručnjaci iz Norveške juče proveli 12 sati u OŠ "Vladislav Ribnikar", a onda su otišli van Beograda gde se dogodila druga pucnjava, ocenjujući da je dan bio emotivan.

"Upoznali smo mnoge koji su pogođeni napadima i pričali smo sa mnogo različitih aktera. Prošlo je samo mesec dana otkako se to dogodilo i mi smo, sa jedne strane, veoma impresionirani time kako se rešava ova situacija. Ima dosta snalažljivih ljudi, koji pokušavaju da urade najbolje što mogu u ovoj teškoj situaciji", rekao je Fegerland.

Sa druge strane, kako kaže, "znamo da vam je potrebna pomoć, jer je i nama bila potrebna".

"Ovi procesi traju veoma dugo i to je razlog zbog kojeg smo ovde. Mislimo da možete da učite iz našeg iskustva, jer sada znamo da nismo mogli da uradimo ono što smo uradili bez pomoći spolja. Tako da jedna od naših glavnih poruka jeste da treba učiti na iskustvima drugih", rekao je Fagerland.

Kako kaže, ne treba preslikavati, već dobiti inspiraciju i veru da je zapravo to moguće, iako je teško.

"Napravili smo sve greške koje možete da zamislite, zato što je to ono što radite, jer su ove stvari teške. I ovde će biti drugačijih mišljenja. Jedna stvar koju smo naučili jeste da, kada postoje neslaganja, čak i ljutnja, to ne znači da neko radi nešto pogrešno. To samo znači da su ljudi emotivno angažovani i da o tome treba da razmišljate kao o delu procesa", rekao je on odgovarajući na pitanje da li su tokom procesa pravili greške iz kojih Srbija sada može da uči.

Fegerland kaže da ne postoje brza rešenja, ali da je najvažnije što su naučili iz svog iskustva, ali što su rekli i premijerki i svima koji su hteli da slušaju, jeste da treba da se pobrinu za uži krug, odnosno za one koji su najdirektnije pogođeni.

"Oni moraju da budu saslušani tokom ovog procesa. Te porodice koje su izgubile svoju decu moraju da budu saslušane u procesu i možda još nisu spremne da imaju mišljenje o tome šta da rade sa tim mestima. Zbog toga ovaj proces mora da potraje", rekao je Fegerland.

Prema njegovim rečima, u školi postoje dva procesa - jedan je povratak dece u školu, i tu postoji hitnost jer deca treba da se vrate normalnom životu. Ali, kako kaže, drugo pitanje je šta uraditi sa tim mestom.

"To je drugačiji proces koji zahteva više vremena. Čini se da ovde svi misle isto, što je vrlo dobra stvar jer će omogućiti da ova dva procesa idu svojom brzinom. Ali u nekom trenutku, ova škola će ponovo biti škola, ali će biti i mesto koje će služiti kao podsetnik na one koji su ubijeni. To je cilj ovih memorijalnih procesa. Šta treba da bude ovo mesto koje je sada - istovremeno, mesto radosti, ali i onoga što se dodogilo tog dana. Naše iskustvo kaže da je najbolji način da se se sačuva uspomena na one koji su ubijeni - životom", poručio je Fegerland.