Srbija i Balkan
Svi ZSO nacrti na jednom mestu: Od nemačkog do Raminog predloga za srpsku zajednicu
Evropski blok je saopštio da je tzv. Kosovu ponudio neke postojeće evropske modele za prava nacionalnih manjina, a iz SAD su nekoliko puta ponovili da ne podržavaju Zajednicu koja bi stvorila "državu u državi".
Trenutno postoje četiri nacrta statuta za sprovođenje Zajednice srpskih opština koji su Priština i Beograd prvi put postigli pre deset godina, piše "Reporteri".
Međunarodna zajednica insistira da tzv. Kosovo osnuje Asocijaciju – koja bi oko sebe okupila četiri severne opštine većinski naseljene Srbima – a njeno osnivanje je viđeno kao "uslov svih uslova" u dijalogu između Beograda i Prištine kojim posreduje evropski blok i SAD.
Vlada tzv. Kosova je do sada odbijala da osnuje ZSO uz obrazloženje da je u raskoraku sa Ustavom i da bi široka ovlašćenja Asocijacije ugrozila unutrašnju funkcionalnost samoprozvane države.
Međutim, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti predstavio je svoj nacrt vizije za "samoupravljanje srpskom zajednicom".
Osnivanje ZSO je stalni zahtev Srbije, ali i Srpske liste – stožerne stranke Srba u južnoj srpskoj pokrajini koja ima podršku zvaničnog Beograda.
Nacrt statuta Upravljačkog tima
Dana 2. maja, u krugu dijaloga "Kosova" i Srbije, Upravljački tim – koji čine četiri predstavnika Srbije – predstavio je nacrt statuta za osnivanje Asocijacije srpskih opština, koji je premijer Aljbin Kurti odmah odbacio, komentarišući da dokument nije u skladu sa ustavnošću.
Ovaj dokument, kome je pristupio "Radio Slobodna Evropa", ima 67 članaka i devet poglavlja, piše dalje"Reporteri".
Zajednica bi, prema ovom nacrtu statuta, imalo "poseban oblik organizovanja, osnovan radi zaštite ljudskih i manjinskih prava" svih stanovnika i zajednica koje žive u opštinama koje su u njenom sastavu.
Upravljački tim je predviđao da će administrativni centar ZSO biti u Severnoj Mitrovici i da joj svaka opština koja nije osnivač može pristupiti, u slučaju da joj Skupština ovog tela tako nešto odobri.
Što se tiče organizacione strukture, očekuje se da ZSO ima Skupštinu, koju biraju opštine članice, i da bude njen najviši organ. U njoj bi svaka opština imala pet predstavnika. Prema ovom nacrtu, ZSO bi imala odbor od sedam članova, koji bi funkcionisao kao izvršni organ kojeg bira Skupština, institucija kojoj je odgovorna.
Skupština bira i predsednika ZSO, a planirano je i postojanje Saveta, kao savetodavnog tela.
Predviđeno je i da Zajednica ima svoju administraciju, koja odgovara Upravnom odboru.
Nacrt statusa koji je izradio Upravni tim predviđa da Zajednica ima svoje simbole, himnu, zastavu i grb.
Što se tiče ovlašćenja, u ovom dokumentu se navodi da ZSO može da odobrava odluke i akte Skupštine, da vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, da uređuje izbore, reorganizuje i vrši funkcionisanje organa, agencija, javnih preduzeća kao i da prikuplja i obrađuje statističke podatke. Može da predloži i održavanje referenduma i raspisivanje istog na zahtev 10 odsto birača koji žive u opštinama koje su u sastavu ovog tela.
Isto tako, može odlučivati da se zadužuje, odobrava godišnji budžet, osniva agencije, organizacije, preduzeća i javne finansijske institucije i fondove i vrši nadzor nad njihovim radom.
U okviru nadležnosti predviđeno je da ZSO vrši upis birača, vodi podatke o matičnim knjigama rođenih, venčanih i umrlih. Trebalo bi i da imenuje regionalnog komandira policije za četiri opštine na severu (Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok).
Upravni tim je takođe u nacrtu statuta predvideo da ZSO ima svojstvo pravnog lica, što znači da ima pravo da tuži i bude tuženo, kao i da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu.
Nacrt statuta predviđa i odnos koji bi ta Zajednica imala sa centralnim vlastima.
"Odnosi će biti zasnovani na principima međusobne saradnje i razmene informacija, promovišući interese srpske zajednice", navodi se u dokumentu. ZSO ima pravo i da predlaže izmene zakona, kao i da predlaže predstavnike u organima i institucijama centralnih organa.
Ovo telo takođe treba da ima sopstveni budžet i može da ostvaruje prihode po osnovu učešća opština članica, od pruženih usluga, poreza i sredstava izdvojenih iz budžeta Srbije.
Nacrtom je predviđeno da prirodnim resursima koji se nalaze na teritoriji opština članica upravlja ZSO, kao i imovinom od interesa, poput poljoprivrednog zemljišta, šuma i voda.
Premijer tzv. Kosova 2. maja je ipak izjavio da članovi Upravljačkog tima, koji su napisali ovaj statut, "jasno žele da stvore Srpsku Republiku na 'Kosovu' – što se odnosi na entitet sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini.
Zatim je tražio da se Upravljački tim otpusti.
Kurtijev nacrt vizije
Nakon što je odbio nacrt statuta Upravljačkog tima, koji je u međuvremenu razrešio, Kurti je 2. maja u Briselu predstavio ono što je nazvao nacrtom vizije za pitanje regulisanja nevećinskih zajednica, odnosno srpske zajednice na KiM.
U Kurtijevom nacrtu vizije, ZSO se ne pominje posebno, ali se pominje u članu 7 Sporazuma o normalizaciji odnosa između 'Kosova' i Srbije.
Strane su ovaj sporazum postigle 27. februara u Briselu, a 18. marta u Ohridu dogovorile Aneks za njegovu primenu.
Ovaj član sporazuma zahteva od strana da obezbede "odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu". Samoupravljanje, prema EU, koja posreduje u dijalogu, je referenca na Zajednicu opština sa srpskom većinom.
U ovom sporazumu, takođe u članu 10, stoji da strane moraju sprovesti sve dogovore postignute u dijalogu, uključujući i sporazum Asocijacije.
Kurti je rekao da nacrt statuta ZSO mora da ispuni nekoliko uslova. U tom kontekstu, on je naglasio da bi takvo telo trebalo da "pripadnicima srpske zajednice na 'Kosovu' ponudi mogućnost da promovišu i štite svoje interese kroz samoupravni okvir".
U nacrtu vizije koju je predstavio prištinski premijer, predviđena je, kao i u dokumentu Upravljačkog tima, mogućnost saradnje sa institucijama tzv. Kosova kao i da se "potpuno priznaju ustavne karakteristike Kosova", poštujući njegovu nezavisnost i teritorijalni integritet.
U svom nacrtu vizije, Kurti je video da srpska zajednica ima direktan kanal komunikacije sa izvršnom vlašću u Prištini i da ima mogućnost da je finansiraju tzv. Kosovo i druge zemlje, uključujući Srbiju. Međutim, sve finansije, prema Kurtijevom dokumentu, moraju da prođu kroz procedure i pravila Ministarstva finansija tzv. Kosova.
U nacrtu se navodi da će biti omogućeno osnivanje Zajednice u oblasti kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja, kao i za izražavanje, negovanje i razvoj srpskog identiteta.
Kurti je naveo da je spreman da produbi ovaj nacrt, ali je rekao da se obe strane moraju dogovoriti o principima Asocijacije.
Kurti insistira da Zajednica ne treba da utiče na funkcionalnost 'Kosova' i da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda 'Kosova' iz 2015. godine, koji je utvrdio da je Sporazum o principima za osnivanje Asocijacije – koji su Priština i Beograd postigli 2015. nije u potpunosti u skladu sa najvišim pravnim aktom samoproglašene države, ali da se ove nedoslednosti, po Ustavu, mogu uskladiti sa pravnim aktima.
Ramin nacrt statuta
Premijer Albanije Edi Rama je juče saopštio da je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu poslao svoj predlog nacrta statuta ZSO.
Rama je rekao da je o ovom dokumentu obavestio i američku stranu.
Premijer Albanije je dodao da je dokument poverljiv.
On je, međutim, rekao da je uveren da je ovaj nacrt statuta "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Asocijacije i da je ono deo organizacije života Kosova".
Ovaj nacrt statuta, prema Raminim rečima, sačinili su nezavisni stručnjaci i da je lično dao doprinos tome. Međutim, albanski premijer je priznao da njegov kosovski kolega nije konsultovan oko ovog dokumenta.
Rama je rekao i da je zabrinut zbog situacije u kojoj se nalazi tzv. Kosovo i da ne želi da se situacija dodatno pogorša ili uvode sankcije Prištini.
"Za mene je besmislena pozicija tzv. Kosova, da Srbija radi ono što je ranije radila. Stranke se ne dogovaraju oko toga ko treba da napiše ovaj tekst, a ne kako da bude sastavljen", dodao je Rama.
Nacrt statuta Udruženja koji je izradio FES
Nemačka fondacija "Fridrih Ebert Štiftung" (FES) i Evropski institut za mir (EIM) objavili su krajem januara ove godine nacrt statuta za osnivanje ZSO u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom 'Kosova'.
Sastoji se od sedam poglavlja i 18 članova, kojim su objašnjeni način osnivanja, organizaciona struktura, odnosi sa centralnim vlastima, zakonska regulativa, budžet, simboli, kao i drugi aspekti rada ZSO.
Prema FES-u, Udruženje može vršiti i dodatna ovlašćenja, koja im mogu preneti centralne vlasti tzv. Kosova.
Što se tiče strukture, ovim nacrtom statuta predviđeno je da ZSO ima: Skupštinu, predsednika, potpredsednika, Veće i Upravni odbor.
FES je predvideo nekoliko ciljeva ovog tela, kao što su jačanje lokalne demokratije, omogućavanje, finansiranje ili promovisanje aktivnosti koje unapređuju učešće građana i demokratske prakse, kao i zastupanje interesa važnih za lokalnu demokratiju.
Kao i nacrt statuta koji je izradio Upravljački tim, dokument FES-a takođe predviđa da će ZSO imati status pravnog lica, za koji se navodi da ga dodeljuje Vlada 'Kosova'.
Predviđa se takođe da ZSO ima pravo na sopstvene bankovne račune, da poseduje imovinu i da se bavi finansijskim transakcijama.
Prema dokumentu u nemačkoj organizaciji, ZSO će se finansirati prilozima svojih članova, prihodima od usluga koje pruža, pokretnom ili nepokretnom imovinom, transferima centralnih vlasti, grantovima, donacijama, kao i uz finansijsku podršku drugih udruženja i organizacija, domaćih i međunarodnih, uključujući i Republiku Srbiju.
Tokom razmatranja budžeta, prema dokumentu, Vlada tzv. Kosova i generalni revizor mogu imati pristup. Od revizora se takođe očekuje da izvrši proveru troškova ovog tela.
Prema nacrtu statuta FES-a, ZSO će biti oslobođena dažbina i poreza u ostvarivanju svojih ciljeva, na isti način kao i opština učesnica.
Evropska unija i SAD stalno ponavljaju zahteve da Priština mora da osnuje ZSO. Evropski blok je saopštio da je tzv. Kosovu ponudio neke postojeće evropske modele za prava nacionalnih manjina. U međuvremenu, SAD su nekoliko puta ponovile da ne podržavaju Zajednicu koja bi stvorila "državu u državi".
Konačno, Vlada tzv. Kosova poručila je da će, kako bi se stvorio nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, pokrenula hrvatski model za nacionalne manjine.
