Srbija i Balkan

Još jedan udar: U Evropskom parlamentu pokreću albansko pitanje u centralnoj Srbiji

"Najdugoročnije i najprikladnije rešenje bila bi primena reciprociteta u pravima Srba koji žive na 'Kosovu' i Albanaca u Srbiji", poručila je savetnica kosovskog premijera Aljbina Kurtija Ardita Sinani
Još jedan udar: U Evropskom parlamentu pokreću albansko pitanje u centralnoj Srbijiwww.globallookpress.com © Hatim Kaghat

Albanci sa juga centralne Srbije nastavili su kampanju zahtevanja reciprociteta sa pravima Srba na KiM, piše portal "KoSSev".

Nakon pokretanja pitanja Albanaca koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu u američkom Kongresu i Senatu, pa potom i Ujedinjenim nacijama, stiže najava obraćanja i evropskim institucijama.

"Od sutra ću, zajedno sa ostalim članovima delegacije iz Preševske doline, boraviti u trodnevnoj poseti Briselu kako bih pokrenula pitanje Albanaca Preševa, Medveđe i Bujanovca u Evropskom parlamentu i Savetu Evrope", napisala je na Tviteru bivša predsednica opštine Preševo i sadašnja savetnica kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Ardita Sinani.

Navodi da za tri dana boravka planiraju da realizuju ukupno 12 sastanaka sa "najvišim liderima" Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.

"Težak položaj albanske manjine u Srbiji i dosledna diskriminacija biće srž i glavna tema ovih izuzetno važnih sastanaka", poručila je.

Ona takođe tvrdi da bi put Srbije ka EU trebalo da bude uslovljen "ostvarivanjem prava" Albanaca, posebno u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.

"Najdugoročnije i najprikladnije rešenje bila bi primena reciprociteta u pravima Srba koji žive na 'Kosovu' i Albanaca u Srbiji", istakla je Sinani.

Albanci koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu zapravo već mesecima pokušavaju da rešavanje statusa Srba na KiM povežu sa statusom Albanaca u ovim opštinama.

Simetričan tretman pozicija

Inicijativa je usledila nakon sve češćih zahteva Zapada da Priština formira ZSO, koju su pratili zahtevi kosovskog premijera da se dodele recipročna prava Albancima na jugu Srbije, ali i navodi o internacionalizaciji albanskog pitanja.

Predstavnici Albanaca u Srbiji izjavljivali su potom da pitanje manjina ulazi u novu fazu na Balkanu, koja je "dobra za simetričan tretman pozicija".

Marta meseca usledila je i diplomatska poseta delegacije Albanaca Sjedinjenim Američkim Državama, nakon koje su saopštili da su dobili garancije ove zemlje za podršku pitanju Albanaca u Srbiji.

Ujedno su kritikovali izaslanika EU Miroslava Lajčaka zbog toga što se sastaje sa Srpskom listom, ali ne i sa njima, tražeći i od njega da se u proces dijaloga Beograda i Prištine uključi pitanje Albanaca na jugu Srbije.

Krajem marta, međutim, američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, poručio je da dijalog Beograda i Prištine ne predviđa reciprocitet statusa, odnosno da se briselski dijalog ne tiče pitanja manjina u Srbiji. Sa druge strane, najavio je da će sa Vučićem da razgovara o položaju Albanaca.

Uoči odlaska albanske delegacije u Brisel takođe su i prištinski zvaničnici slali poruke o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije, podseća "KoSSev". Njima su prethodili navodi o hapšenju direktora Doma kulture u Bujanovcu Jetona Ismaila, zbog toga što je navodno dozvolio pozorišnu predstavu koju finansiraju kosovske institucije.

Više javno tužilaštvo u Vranju demantovalo je ove navode, naglašavajući da su samo ispitali Ismaila, kao i Veseli Ganija, producenta filmova, a zbog prijave da je u ovom Domu kulture planirano javno prikazivanje kratkometražnih filmova za koje postoje osnovi sumnja da se u njima zagovara i podstiče diskriminacija, mržnja zbog pripadanja odnosno nepripadanja nekoj rasi, veri i etničkoj grupi.

image