Srbija i Balkan
Sve veći broj visokoobrazovanih porodičnih ljudi koristi drogu - najčešće kokain i amfetamin
Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kaže da se značajno veći broj pacijenata mora oprezno tumačiti, jer je pitanje da li je realno veći ili se osobe koje imaju problem češće odlučuju da potraže stručnu pomoć
U svetu je 2020. godine oko 284 miliona ljudi, starosti od 15 do 64 godine, koristilo droge. Svaki sedmi tinejdžer u Srbiji probao je neku vrstu droge. Stručnjaci upozoravaju da je starosna dob uživaoca narkotika sve niža, a droga sve pristupačnija.
Doktorka Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kaže za RTS da se situacija sa bolestima zavisnosti u proteklih pet godina značajno promenila – sada je mnogo kompleksnija, složenija i teža.
"Pre nekoliko godina u pitanju su bili heroin, alkohol i neke tablete. Danas naši pacijenti sve više koriste droge kao što su kokain, amfetamini i marihuana. I dalje opijati zauzimaju svoje mesto, prvenstveno heroin i buprenorfin. Naravno, tu je i alkohol. Mladi sve češće dolaze u savetovalište zbog problema sa korišćenjem marihuane, ali i drugih nehemijskih zavisnosti kao što su patološko kockanje, klađenje i slično", navodi doktorka Raketić.
Ističe da svake godine beleže trend porasta broja pacijenata i dodaje da imaju problem prostornog zbrinjavanja pojedinih grupa pacijenata. Dodaje da je taj broj za 20 do 30 odsto veći od planiranog već u prvih šest meseci ove godine.
Dr Raketić naglašava da se značajno veći broj pacijenata mora oprezno tumačiti, jer je pitanje da li je realno veći ili se osobe koje imaju problem češće odlučuju da potraže stručnu pomoć.
Naglašava da su kocka, kokain i amfetamini posebno u fokusu u poslednjih godinu dana, nakon pandemije koronavirusa, što je, kako kaže, trend u celom svetu i u Evropskoj uniji. Doktorka Raketić navodi da su u ustanovi pretežno pacijenti starosti od 25 do 45 godina.
"To je najproduktivnija dob. Nikada do sada nismo imali tako veliki broj visokoobrazovanih ljudi, koji imaju porodicu. Mi primamo pacijente od 16 godina pa nadalje, mada nekada primimo i pacijente ispod 16 godina, ako postoji razvijena opijatska zavisnost. Nažalost, i to postoji", ističe doktorka Raketić.
Napominje da je sve veći broj visokoobrazovanih ljudi koji su iz raznih okolnosti ušli u problem i narušili zdravlje i svoju socijalnu i radnu funkcionalnost.
Doktorka Raketić kaže da se sada mnogo više nego prethodnih godina koriste stimulativne droge – kokain i amfetamini u kombinaciji sa alkoholom.
"Imate i nove psihoaktivne supstance, to su sintetske ilegalne supstance. Reklamiraju se kao nove, kao legalne i bezbedne, a nisu ni nove ni legalne i bezbedne", naglašava doktorka Raketić.
Ističe da se za te supstance ne zna šta je unutra, pa su voma česte ozbiljne komplikacije uzimanja takvih supstanci, u smislu narušavanja mentalnog zdravlja. Raketićeva navodi da više od jedne trećine mladih osoba završi na psihijatrijskim odeljenjima zbog upotrebe droga, posebno novih sintetskih droga.
Kako prepoznati da neko koristi droge?
Na pitanje kako prepoznati da neko u okruženju koristi droge, doktorka Raketić ističe da su u fokusu uvek tri sindroma – poremećaj budnosti, poremećaj ponašanja i poremećaj raspoloženja.
"To su tri stvari koje ćete uvek naći kod pojedinca i koje se smenjuju. Da li je neko pospan ili je suviše budan, rđav, razdražljiv, sve mu smeta, vidite da je čudan u odnosu prema porodici i na poslu. Evidentna je radna neefikasnost i jedno isključenje iz dešavanja, kako na poslu, tako i u porodici", objašnjava doktorka Raketić.
Naglašava da je važno na vreme potražiti stručnu pomoć.
"Ako imate bilo kakvu dilemu, postoji savetovalište gde možete doći bez ičega, potrebna je samo dobra volja. Ako već postoji potreba za lečenjem, potreban je uput izabranog lekara. Kada se dođe u našu ustanovu, znamo da zavisnici nisu tu baš dobrovoljno, ali važno je da su došli. Naš posao je da ih motivišemo da nastave lečenje", ističe doktorka Raketić.
