Šta je NATO sa samita u Vilnjusu poručio Srbiji: Mafijaške pretnje i nastavak pritiska zbog KiM

Na Samitu NATO-a u Vilnjusu su, očekivano, pitanja (potencijalnog) članstva Ukrajine i (izvesnog) članstva Švedske u tom savezu privukla najveću pažnju svetske javnosti. Iako Ukrajina nije napravila značajniji korak u pristupanju Severnoatlantskoj alijansi, što je izazvalo bes njenog predsednika Vladimira Zelenskog, zapadne zemlje su poručile da će nastaviti sa naoružavanjem Kijeva u sukobu sa Rusijom.

Ipak, lideri zemalja članica NATO-a bavili su se i drugim temama, između ostalog i odnosom tog saveza sa Srbijom i "Kosovom". U zajedničkoj deklaraciji prostoru Zapadnog Balkana je posvećeno nekoliko tačaka, dok se Srbija i "Kosovo" pominju u tačkama 77. i 78.

"Očekujemo od Srbije da se na konstruktivan način angažuje sa NATO-om i svojim susedima. Podržavamo dijalog uz podršku EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i pozivamo strane da iskoriste trenutak i u dobroj veri se angažuju zarad postizanja trajnog političkog rešenja. Pozivamo obe strane da odmah deeskaliraju situaciju, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu", navodi se u deklaraciji.

Kako se ističe, NATO ostaje posvećen kontinuiranom angažovanju na Kosovu, a kako se navodi, osuđuju se "napadi na snage Kfora".

"Kfor će nastaviti da osigurava bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Nedavni eskalacioni postupci su neprihvatljivi i osuđujemo nasilje na severu Kosova, kao i ničim izazvane napade koji su naneli ozbiljne povrede vojnicima NATO-a", poručila je Alijansa.

Poruke NATO-a su – mafijaške pretnje

Poruke koje je NATO poslao Srbiji nisu ništa do najobičnijih mafijaških pretnji, rekao je za RT Balkan Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.

"Radi se o jednoj ne toliko uvijenoj mafijaškoj pretnji. Kao kad vam reketaši kažu da bi bilo dobro kad biste mogli da platite zaštitu i da bi čitav kraj od toga imao prednosti. To je slabo uvijena i otvorena forma pritiska. Pozivanje na smirenje obe strane je uvredljivo za Srbiju, jer se zna ko je kriv. Suštinski se radi o ne toliko tihom nastojanju NATO-a da asistira Prištini u proterivanju Srba. Nama se nudi da više budemo kooperativni sa imperijom koja nas tretira kao najobičniju koloniju", naglašava on.

Pritisci na Srbiju koji dolaze iz NATO-u nisu ništa novo, a u odnosima Alijanse prema Beogradu ne vidi se ni trunka poštovanja, navodi naš sagovornik.

"Očekuje se da Srbija uvede sankcije Rusiji i tako preda ostatke svog suvereniteta. Time bi se Srbija apsolutno samoponištila i dovela sebe u još veći stepen kolonijalnog odnosa prema strani koja je nas ubijala. Vrlo je neozbiljno da NATO nas uopšte uzima u usta bez izvinjenja, plaćanja ratnih reparacija i napuštanja naše teritorije na kojoj se nalaze njihove trupe", smatra Gajić.

Srbija odnose sa NATO-om razvija od promene vlasti 5. oktobra 2000. godine, a oni su do sada formalizovani sa dva sporazuma koja je Beograd potpisao sa Alijansom: Partnerstvom za mir iz 2006. i Individualnim akcionim planom partnerstva iz 2015. godine. Srbija ne teži članstvu u tom savezu, a rezolucijom Narodne skupštine iz 2007. godine ona sebe definiše kao neutralnu državu. Takav status ojačan je donošenjem Strategije nacionalne bezbednosti 2019. godine.

Srbija, ipak, održava aktivnu saradnju sa NATO-om, koja je najvidljivija u povremenom održavanju zajedničkih vojnih vežbi Vojske Srbije i oružanih snaga zemalja članica tog saveta. Poslednja takva vežba pod nazivom "Platinasti vuk" održana je na jugu Srbije sredinom juna 2023. godine, a ona su pažnju javnosti izazvala i zbog činjenice da je izuzeta iz moratorijuma na sve vojne vežbe sa stranim partnerima koji je Srbija uvela neposredno nakon početka ruske Specijalne vojne operacije.

Poruke Srbiji sa samita NATO-a su direktna posledica tih vežbi, smatra Stevan Gajić. On je kritikovao i odluku srpskih vlasti da puste na slobodu tri kosovska policajca koji su uhapšeni na teritoriji Centralne Srbije, nedaleko od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

"Svaki potez takve vrste je poziv na dalje poniženje. Tu ustupcima nema kraja, toj zveri se ne može zadovoljiti. Vidimo da NATO ide u dalju eskalaciju, da će Poljska i Rumunija spremne da budu jedni od garanta bezbednosti Ukrajine, čime se Centralna Evropa uvodi u rat", dodaje on.

Sagovornik RT Balkan smatra da će NATO Srbiju uvek gledati kao "strano i nekooperativno telo", kao i da će se pritisci na Beograd nastaviti, pre svega kada je reč o krizi na Kosovu i Metohiji.

"Srbija se i pored svog i više nego kooperativnog odnosa prema NATO-u vidi kao strano ti nekooperativno telo iza linija fronta u sukobu sa Rusijom. Jasno je da za nestabilnosti na Kosovu i Metohiji postoji samo jedan izvor – paralelne institucije separatista u Prištini", kaže Gajić.

"Ova vrsta mafijaškog razgovora je očekivana i ne iznenađuje, pa bi trebalo očekivati isključivo eskalaciju pritisaka i drskosti od strane NATO-a prema Srbiji", zaključuje on.