Povratak psihologa u "Ribnikar" 20. avgusta: Radionice o traumama i poseban norveški upitnik za decu

Stručnjaci Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih od 21. avgusta ponovo ulaze u OŠ "Vladislav Ribrnikar".

Gotovo četiri meseca od tragedije, njihov cilj je da predstave plan dalje podrške nastavnicima i roditeljima đaka te škole.

Psiholog Hana Korać za RTS otkriva da on obuhvata razgovore o temama šta je to trauma, kako da ih nastavnici prepoznaju kod sebe ili kod đaka, ali takođe i kako povratiti sigurno školsko okruženje.

Članica Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju mladih podseća da od tragedija 3. i 4. maja stručnjaci kontinuirano pružaju psihosocijalnu podršku u pozorištu Dadov u Beogradu, Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu i Pančevu, kao i tokom celog leta na različitim punktovima.

"Od 1. septembra, svi koji žele podršku mogu da dođu u Dadov, od ponedeljka do petka od 10 do 18 časova, bez uputa i bez knjižice", dodaje Koraćeva.

Kako je navela, plan podrške koji će od 20. avgusta do 1. septembra predstaviti nastavnicima i roditeljima đaka OŠ "Vladislav Ribnikar" treba da identifikuje njihove potrebe i brige, kako bi se na najbolji način mogle da se organizuju grupe podrške od početka septembra.

Kako je rekla, te grupe će imati psihoedukativni karakter.

"Teme mogu biti razne, uključujući i to šta je trauma, kako da ih nastavnici prepoznaju ili kod sebe ili kod đaka, ali takođe i kako da se vrate sigurnost u školsko okruženje i sve druge brige koje nam budu izneli", navodi Koraćeva.

Koraćeva je dodala da će se nastavnicima objasniti princip funkcionisanja radionica – gde, kada, šta obuhvataju, koliko će trajati, ko može da učestvuje u njima.

Ukazala je na to da plan treba da očuva kontinuitet u pružanju pomoći nastavnicima i roditeljima i deci od tragičnih događaja sa početka maja.

Sa druge strane, ukazuje na to da se postepeno izlazi iz kriznog perioda i zato je bitno da se grupnim sastancima pošalje poruka deci da vode brigu o svom mentalnom zdravlju i sigurnosti, da postoji svest o sebi da se kroz grupe pospešuje osećaj zajedništva, pripadanja kolektivu, saradnje.

Za nastavnike "Ribnikara", radionice će se odvijati unutar škole barem prvih mesec dana, s obzirom na to da je prvi mesec period adaptacije.

"Održavaće se jednom nedeljno u trajanju od sat i po, ali i češće ako to bude potrebno."

Prema njenim rečima, nastavnici ostalih škola biće pozvani da dođu u Dečji kulturni centar, gde će se savetovalište održavati od 1. septembra i gde će moći da dobiju svaku podršku i pomoć koja im je potrebna.

Koraćeva je naglasila da povratak u školu otvara neka nova pitanja, pa će roditelji imati mogućnost da podele dileme sa stručnjacima u okviru grupa koje će se održavati jednom nedeljno i trajati sat i po u okviru savetovališta.

Kako je dodala, stručnjaci će i dalje pružati individualnu pomoć.

Koraćeva je ukazala i na to da će se za nastavnike i za roditelje iz Mladenovca i Smedereva organizovati tribine o tome šta je trauma, kako mogu da pomognu deci, koji su to znaci na koje treba da obrate pažnju i kod sebe i kod dece.

Istakla je da nastavnici i roditelji iz ostalih škola mogu da dođu u Dečji kulturni centar svakog dana od ponedeljka do petka, a mogu da dođu i na grupne sastanke.

Koraćeva je navela da bi teme tih sastanaka mogle da budu strahovi u vezi sa povratkom dece u školu, šta plaši decu, uticaj vršnjačke grupe, kako se deca nose sa iskustvom četiri meseca nakon traume.

Šta je norveški upitnik

Članica Radne grupe je navela da će deci preko nastavnika i roditelja od 1. septembra u Dečjem kulturnom centru biti ponuđen upitnik koji je korišćen u Norveškoj nakon masovnih ubistava Andreasa Brejvika.

Upitnik meri i procenjuje osetljivost i psihičku snagu deteta, a samo će roditelji dobiti povratnu informaciju da li postoji potreba da se organizuje individualni plan podrške za dete.

Koraćeva navodi da će za decu koja budu imali rezultate u zelenoj zoni značiti da im nije potrebna dodatna pomoć.

Međutim, narandžasta i crvena zona ukazuju da je potrebno da se napravi neki individualni plan pomoći, za šta je potrebna saglasnost roditelja.

"Ako se nađe u narandžastoj zoni, dete će moći da razgovara sa pedagogom i psihologom u školi ili sa nekim u stručnom savetovalištu, dok će crvena zona podrazumevati upućivanje na neke druge instance lečenja mentalnog zdravlja", kaže Koraćeva.

Ukazuje na to da su im kolege iz Norveške skrenule pažnju da su oni zažalili što nisu odmah dali taj upitnik svojoj deci nakon tragedije 2012. godine, s obzirom na to da su vremenom počele da se pojavljuju određene promene u ponašanju

"Ovo je neki vid preventive, kako bi se pravovremeno identifikovali potencijalni problemi pre nego što postanu vidljivi za sve", navela je.

Upitnik će se deliti samo u školama koje su izgubile đake, koje su direktno pogođene.

Ističe da se paralelno sa tim kroz prosvetu raditi na jačanju socioemocionalne kompetencije dece, koja podrazumeva brigu o sebi i drugima, izgrađivanje zdravog odnosa, samoregulaciju emocija i ponašanja, ali takođe i prosocijalno ponašanje, poput deljenja, ostvarivanja zdravog kontakta.