Srbija i Balkan
Francuski istoričar: Situacija sa "Kosovom" podseća na Severnu Irsku
EU "u nebranom grožđu" jer su podržavali Kurtija, verujući da će biti umereniji od Tačija i Haradinaja, bivših članova tzv. OVK, a sada osećaju da nije odgovarajući "igrač"
Poziranje Aljbina Kurtija ispred karte tzv. Velike Albanije u Tetovu je njegov projekat od samog početka - na čelu je nacionalističke stranke čiji je cilj stvaranje te tvorevine, a u tome se od samog početka oslanja na Albance iz Severne Makedonije, kaže francuski istoričar i univerzitetski profesor Aleksis Trud, predsednik udruženja "Kolektiv za mir na Kosovu".
On u intervjuu za "Večernje novosti" ističe da "sitne mere" koje je EU uvela suštinski ne menjaju situaciju kada je u pitanju situacija na KiM.
"EU ne reaguje kako bi trebalo i već odavno potpuno dovodi u pitanje sve principe ustanovljene još od 1945. godine, u prvom redu nepovredivost granica suverenih zemalja", navodi Aleksis.
Dodaje da je EU "u nebranom grožđu" jer su podržavali Kurtija, verujući da će biti umereniji od Tačija i Haradinaja, bivših članova tzv. OVK, a sada osećaju da nije odgovarajući "igrač".
"Shvatili su da je, čak, radikalniji od njih i da namerava da ide do ispunjenja svog cilja. Jedini koji reaguju su SAD, vršeći pritisak na Kurtija. To ne radi ni Emanuel Makron, ni Nemci, ni italijanska vlast", ocenjuje francuski istoričar, uz objašnjenje da je Vašington stroži jer "ne žele još jedan front".
Po njegovim rečima, na delu su dvostruki aršini, jer "kada su Albanci u pitanju sve je moguće, ali ne i kada je reč o Srbima".
"Ne daju, tako, čak ni autonomiju srpskoj zajednici na KiM. Nije ispoštovan čak ni Briselski sporazum iz 2013. Zašto Republika Srpska u odnosu na BiH nema ista prava kao i 'Kosovo' u odnosu na Srbiju?", pita se Aleksis.
"Srpsko pitanje" predstavlja ogledalo neuspeha EU
Aleksis smatra da bi trebalo okupiti najviše predstavnike vlasti iz cele bivše Jugoslavije, kao i najjače svetske lidere iz SAD, Rusije, Kine, Evrope i predstavnike međunarodnih institucija, na velikoj međunarodnoj konferenciji kao 1918. godine, koja bi trajala više sedmica, pa možda i meseci, da bi se rešilo pitanje granica na Balkanu, uz njihovu verovatnu promenu.
Ističe da je "srpsko pitanje" vrlo škakljivo za EU, jer je predstavlja ogledalo njihovog neuspeha.
Dodaje da bi rešavanje nacionalnih pitanja na Balkanu vodilo stvaranju neke nove federacije i podseća da je sadašnje granice "stvarala EU, dok ih je među svojim zemljama brisala".
On navodi da u Francuskoj ponovo počinju da shvataju važnost nacionalnog i verskog identiteta, ali da se tome i dalje poklanja malo pažnje.
"Čak više i ne postoji specifični francuski identitet. Pre se danas govori o zemlji sa više identiteta i etniciteta. U licejima se više ne poklanja pažnja francuskoj istoriji, već se sve širi na evropski aspekt, ljudska prava i mondijalizam. Na neki način tako se briše istorija", objašnjava Aleksis.
Ipak, smatra da je jaz u mentalitetu između Evrope i Balkana premostiv i podseća na "irsko pitanje", koje je, kako kaže, EU u početku teško razumevala.
"Tek posle dugog niza decenija građanskog rata i tenzija shvatili su kako treba da reaguju. Situacija s 'Kosovom' me podseća na Severnu Irsku. Trajaće neko vreme, ali će Evropi na kraju dopreti do uma u čemu je suština problema", istakao je Aleksis.
