Deca pod teretom rančeva: Koje su posledice teške torbe i da li je plivanje rešenje

Septembar je mesec koji asocira na povratak đaka u škole, kada se iznova aktuelizuje pitanje sadržaja školskih rančeva. Đaci postaju sve opterećeniji pod težinom ranca koji umesto da teži do tri kilograma, dešava se da dostiže neverovatnih pet, pa čak i do sedam kilograma kada se na osnovne sveske, udžbenike i pernice, dodaju pribor za fizičko vaspitanje i likovno, flašica vode i užina.

Načelnica ortopedije u Domu zdravlja Palilula dr Olivera Todorović za RT Balkan kaže da rezultati sa sistematskih pregleda đaka prvaka pokazuju da je situacija alarmantna i da je gora iz godine u godinu.

"Podaci su lošiji pre svega jer deca imaju malo fizičkih aktivnosti. Sedenje za kompjuterom, gledanje u ekran mobilnog telefona i nedostatak igre, dovode do većeg opterećenja kičmenog stuba, a težak ranac doprinosi i nepravilnom držanju tela. To dalje najčešće prouzrokuje kifozu -malo pogrbljenu kičmu koja je do četiri puta češća kod dečaka i skoliozu - kičma u krivo koja se kod devojčica javlja tri puta učestalije", navodi pedijatar Todorović.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije, ali i kolega fizijatara, je da rančevi ne bi smeli da budu teži od 10 do 15 odsto ukupne telesne težine deteta.

"Kako se ne bi pravili još veći deformiteti, težina rančeva mora da se stavi pod kontrolu. Problemi su posebno naglašeni kod đaka prvaka, koji su sitne telesne građe, pa težina ranca ne bi smela da pređe tri kilograma jer deca u proseku imaju 20-ak kilograma", navodi dr Olivera Todorović.

Ona dodaje da ni gojazni mališani nisu pošteđeni, jer njihov kičmeni stub već trpi usled viška kilograma.

"Ima više gojazne dece, i kod njih je problem još izraženiji iako se smatra da je sitnijoj deci teže", navodi ona.

Sagovornica RT Balkana dodaje da se kao posledica preteških rančeva mogu javiti kriva stopala, kao i glavobolje.

"Tregeri na rančevima znaju da se usecaju i stvaraju pritisak na nerve i krvne sudove, dohrana glave je tada naravno smanjena, arterije u spazmu su sužene i onda je glavobolja posledica svega toga. Uticaj na razvoj stopala je takođe značajan, jer loše držanje i slaba fizička aktivnost u kombinaciji komplikuju hod, dolazi do deformiteta stopala pa ona postaju ravna, okrenuta ka spolja ili unutra", objašnjava ona za naš portal.

Pri kupovini rančeva zato treba voditi računa da oni budu četvrtasti, čvrste konstrukcije, da lepo prianjaju uz detetovu kičmu, da imaju široke naramenice i postolje tako da ono u svakom trenutku može lepo da spusti ranac. 

Prema poslednjoj studiji "Istraživanje zdravlja stanovništava Srbije" koju je uradio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" svaki deseti učenik u Srbiji ima neki deformitet kičme, ali to izgleda nije najveći problem sa kojima se đaci suočavaju prilikom polaska u školu.

Duško Ilić, prof. Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja za RT Balkan naglašava da se u svojoj karijeri  najčešće susreće sa inklinacijom karlice, tj. naginjanja gornjeg dela ka napred. 

"Takva deca već sa deset godina imaju stanja koja su uobičejana za penzionere. Najdramatičnije promene se dešavaju u korenu kičmenog stuba, a kao posledica se javljaju diskus hernija, protruzija diska, rotacija kičmenog stuba, skolioza propraćena kifozom itd", navodi profesor Ilić koji je kreator razvojnog programa za decu korektivnih tretmana tela i rehabilitaciono-terapeutskih tretmana.

U slučaju da se na vreme ne počne sa ispravljanjem problema, kako dodaje, može doći do dodatnih komplikacija. Pa čak i do otkazivanja jednog plućnog krila ili bubrega.

"Javljaju se lateralizacija patele, IKS pozicija nogu i skočnih zglobova, ravna stopala kada se gubi se svod stopala. Deca postaju atonična, gube tonus u mišićima i koncentraciju, javljaju se glavobolje i nizak krvni pritisak", nabraja profesor sva stanja koja su najdramatičnija kod sedmogodišnjaka.

Kada se telo jednom deformiše, stanje je jako teško popraviti, naglašava on, a zbog nastalih komplikacija, neretko i psihofizičkih posledica, pati i tuguje cela porodica.

"Potrebno je dve do tri godine rada kako bi u svojim dvadesetim nastavili da žive kako treba", objašnjava stručnjak fizičkog vaspitanja.

Naglašava da je zabluda da je plivanje rešenje za dečje držanje i da bi roditelji mogli da tuže sve lekare koji savetuju suprotno.

"Ne preporučujemo plivanje, jer se nalaze u bestežinskom stanju, što utiče na to da je od 100 dece, 98 krivo kao posledica odlaska na bazen. Takođe, ne savetujemo ni biciklizam, kao ni vožnju rolšula", podvlači prof. Ilić.

Kao rešenje naš sagovornik nudi svaki sport koji u sebi sadrži korektivno vežbanje.