RT Balkan analiza: Kako stati na put gojaznosti kod dece?

Procenjuje se da će gojaznost do 2030. biti u izuzetnom porastu kod populacije u Srbiji i smatra se da će svako četvrto, pa i treće dete biti gojazno, kaže Snežana Marinković, nutricionista-dijetetičar sa odseka za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Valjevo.

Kako kaže, odraz toga je sigurno sedalan način života, smanjena fizička aktivnost, nepravilna ishrana, uvođenje brze hrane...

"Deca nemaju uobročenu ishranu, kao što treba da bude, a to je doručak, ručak, večera i dve užine. Nema zastupnjenosti uopšte u smislu belančevina, masti i ugljenih hidrata, da budu dovoljno raspoređeni onako kako treba u ishrani", objašnjava Marinković za RT Balkan.

U 120 odeljenja osnovnih i srednjih škola od septembra se uvode dodatni časovi fizičkog vaspitanja. Time počinje pilot projekat "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo" koji realizuju ministarstva prosvete, sporta i zdravlja.

Alarm je bio što je poslednjih nekoliko godina sve više gojazne dece, sa slabom motorikom.

"Za uvođenje sam fizičke aktivnosti, jer bez pokretanja tela i bez svakodnevnog rada na sebi mi ćemo imati jednu bolesnu populaciju, jer gojaznost je izuzetna podloga za razvoj i kardiovaskulranih bolesti i dijabetesa i niza drugih zdravstvenih problema", rekla je Marinković za naš portal.

Ističe da treba uvesti edukaciju kao promociju zdravih stilova života, jer, kako dodaje, mi ako radimo na obrazovanju odraslog stanovništva pre svega roditelja, onda nećemo ni imati needukovanu decu.

Fizičko stanje dece nije zadovoljavajuće, a prema ranijim istraživanjima svako osmo dete bilo je gojazno, a imaju probleme i sa motorikom.

"Nedovoljno razvijena krupna i sitna motorika dovode do različitih poremećaja, počev od zdravstvenih - lošeg držanja, slabosti mišića, deformiteta nogu i stopala, gojaznosti, preko kognitivnih kao što su disleksija, disgrafija, poremećaji učenja itd. do psiholoških, socijalnih i emotivnih u periodu detinjstva i adolescencije kada se teško uklapaju u društvo, bivaju odbačeni, imaju nizak nivo samopouzdanja i pokazuju znake depresivnog raspoloženja", kaže za naš portal psiholog Bojana Tomić.

"Savremeno doba i stimulacija koju deca danas imaju preko ekrana, ostavlja ih prikovane za stolicu, željne neprestane stimulacije, pri čemu telo ostaje izopšteno, mirno i bez pokreta", ističe ona.

Deca satima sede i ne osećaju svoje telo, dodaje, jer nisu sa njim u kontaktu.

"Biti u kontaktu sa telom zahteva vreme i strpljenje što današnjoj deci manjka jer sve što se ne dešava brzo, stalno i ne okupira ih u potpunosti, u njima izaziva osećaj ekstremne dosade, frustracije sa kojom ne umeju da se izbore", kaže Tomić.

Objašnjava da igranje fudbala u parku biva zamenjeno virtuelnom utakmicom, zdrava hrana i zdrava užina bivaju zamenjene brzom hranom.

"Sredina koja stimuliše kretanje i aktivnost biva zamenjena ograničavajućom sredinom gde dete treba da bude mirno i poslušno", kaže Tomić.

Naglašava da redovna fizička aktivnost obnavlja ćelije, obezbeđuje bolju cirkulaciju i dotok kiseonika do organa, reguliše nivo serotonina (poznatog kao hormon sreće), povećava lučenje endorfina, hormona koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije, reguliše nivo dopamina, supstance za "nagrađivanje" u mozgu, poboljšava efikasnije suočavanje sa stresogenim situacijama.

"Fizička aktivnost takođe poboljšava pamćenje, povećava emocionalnu stabilnost, smanjuje depresiju, utiče na kvalitet sna. Tokom fizičke aktivnosti dolazi do prirodnog porasta koncentracije hormona rasta", ističe Tomić.

Profesor dr Duško Ilić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja isto smatra da je dosta dece inertno.

"Deca u Srbiji treba da imaju barem tri puta više terena na otvorenom, deca u Srbiji su zapostavljena jednim delom od svojih roditelja, a druga stvar je modifikovana hrana. U Srbiji se više ne konzumira vrhunska hrana, nego na žalost prilično modifikovana", ističe Ilić.

"Deca moraju da se navikavaju na povrće i relativno malo na voće, jer to obezbeđuje stabilnost da ne budu posle povremeno lažno gladna i tome slično", naglašava on, dodajući da deca treba da konzumiraju crvena mesa što je moguće mlađa.

Šta je posledica gojaznosti kod dece?

Što se tiče gojaznosti kod dece, prof.dr Jagoda Jorga ističe da mi nismo ni gori, a nažalost ni bolji od trenda u čitavom svetu.

"To je posledica i takve hrane, prehrambene industrije, marketinga, koji je tako agresivan prema deci, te veoma loše hrane, to je posledica i upotrebe velike količine različitih napitaka bilo da su oni zaslađeni šećerom ili bilo čime drugim", smatra Jorga.

"Naravno sve je manje aktivnog načina života, nije pitanje samo sporskih aktivnosti nego ukupno, a tu su najmanje kriva deca, ona nose posledice načina života svojih roditelja", ističe Jorga.

Postoji li rešenje? 

"Lakše je deci da u školskoj sredini budu aktivna, nego da to rade sami ili sa roditeljima i to je sjajna incijativa, ali bi bilo idealno da to bude praćeno makar školskim obrocima. To je nešto kako škola može da utiče ili društvo - topli obrok ili užine, onda bi tu bio efekat potpuniji", naglašava Jorga.

"Ono što je sigurno je da je deci potrebno u većim količinama to su na prvom mestu mleko i mlečni proizvodi, integralne žitarice uključujući integralni hleb i neke fine namaze, veća količina povrća u ishrani. Iz mog iskustva veliki broj dece nije stekao naviku da jede povrće, što je strašno, niti ga voli", ističe ona i dodaje da ono što bi valjalo da sadrže školski obroci je riba.