RT Balkan istražuje: Na desetine poremećaja ponašanja kod dece rođene 1999. i kasnije

Da li ste se ikada zapitali kako masovne nesreće i ratovi mogu da naruše zdravlje jedne nacije?

Leskovački ginekolog dr Dragan Krstić u doktoratu o posledicama NATO bombardovanja na trudnice i bebe, dao je odgovor na to pitanje. Krstić tvrdi da deca rođena za vreme bombardovanja ili neposredno po njegovom završetku, imaju manji koeficijent inteligencije, a na obaveznom testiranju pred polazak u školu pokazuju manju zrelost, i veću nespremnost za upis u prvi razred.

Krstić za RT Balkan tvrdi da rana traumatska iskustva, čak i ona prenatalna, utiču na hemiju i na anatomiju mozga, psiho-fizički razvoj deteta, kao i kasnije obrasce ponašanja.

Ovaj lekar je radio kao ginekolog Opšte bolnice Leskovac, koja pokriva 250.000 pacijenata Jablaničkog regiona, gde je imao uvid u posledice po reproduktivno zdravlje žena svih uzrasta, posebno trudnica i njihove dece rođene u to vreme.

Danica Grujičić za RT Balkan: Isporuka oružja sa osiromašenim uranijumom je objava nuklearnog rata

Da bi istraživanje bilo kompletno, sedam godina kasnije, tačnije 2006. godine, uradio je analizu podataka dobijenih od roditelja 700 dece predškolskog uzrasta u dispanzeru leskovačkog Doma zdravlja.

"Dobili smo generaciju sa 20 poremećaja ponašanja, povećana je učestalost plačljive, razdražljive, stidljive, nesigurne dece, kao i mališana koji imaju manju sklonost ka socijalnoj interakciji, sa govornim manama, noćnim strahovima i problemima umokravanja. Statistički gledano, značajno je smanjen broj hiperaktivne, neposlušne, nepristojne i agresivne dece", kaže ovaj doktor i dodaje da je kod dece rođene neposredno posle bombardovanja primetan slabiji, odloženi uticaj PTSP.

On dodaje da izrazito visoka učestalost razvojnih problema kod rođenih 1999. može da se poveže sa uticajem dugotrajne socijalne i ekonomske krize tokom devedesetih godina.

"Neizvesnost ishoda tromesečnog bombardovanja, stres, strah od bombi i mobilizacije muževa, sirene, lomovi, neizvesnost, izolacija, siromaštvo, ekonomsko propadanje, porast kriminala u komšiluku...karakteriše intenzivan psihosocijalni stres celokupnog stanovništva na ovom prostoru. Ni trudnice nisu bile pošteđene od svega toga, pa ne čudi da sam registrovao veliki broj pobačaja, duplo više tokom bombardovanja, pogotovo veliki broj do petog meseca trudnoće", objašnjava naš sagovornik.

Naš izbor

RT Balkan istražuje populacione mere Vlade Srbije: Novac važan, ali nije presudan

Dodaje da broj prevremenih porođaja nije bio povećan, ali da je registrovao da su trudnoće kraće trajale, što svakako dalje utiče na tok porođaja.

"To je dovelo do toga da smo imali duplo manji broj carskih rezova, jer kraćim trajanjem trudnoće za samo dve nedelje, na svet stižu bebe od 300, 400 grama manje. Zbog ubrzanog sazrevanja pluća pod uticajem kortizola, ta deca ne samo da su lakše dolazila na svet prirodnim vaginalnim porođajem, nego su paradoksalno bila i vrlo vitalna, sa dobrim ocenama na rođenju. Kortizol inače i mi lekari dajemo trudnicama da bi se ubrzala zrelost ploda kada očekujemo prevremeni porođaj. Međutim ovaj hormon stresa, kako su određene studije pokazale, smanjuje debljinu sive kore mozga i utiče na razvoj celog organizma", kaže Dragan Krstić.

Mnogo je faktora u trudnoći koji mogu da utiču na razvoj deteta. Između ostalog, plod u utrobi reaguje i na majčine emocije, naglašava sagovornik RT Balkan.

"Bavio sam se epigenetikom, naukom koja proučava uticaj spoljne sredine na razvoj deteta koji presudno formira osobine ličnosti, bolesti i ponašanje bebe. Otpornošću na stres majka je prvi stepen odbrane od neželjenih posledica na plod. Dete već u drugoj polovini majčine trudnoće ima formirane sve emocionalne reakcije, može da plače, da se smeje, stresira, što se vidi na svakom ultrazvuku. Kako limbički sistem - složeni deo nervnog sistema u kome se formiraju emocije, preko hormona hipotalamusa i hipofize utiče na ceo organizam u periodu intezivnog razvoja, to se na kraju odrazi i na gen i tako prenosi na naredne generacije", priča ginekolog i član Vladine komisije za ispitivanje posledice bombardovanja na zdravlje stanovništva.

Zaključuje da su emocije poželjne kada su pozitivne, a da u slučaju onih neprijatnih dolazi do opasnosti po zdravlje, kako majke, tako i ploda.

"Hronični psihosocijalni stres majke tokom trudnoće povećava verovatnoću usporenog razvoja i učestalost razvojnih poremećaja u ponašanju dece, kao što su: smanjenje reproduktivne sposobnosti, seksualne orijentacije, sklonosti bolestima, skraćenje prosečne dužine života, pojave šizofrenije itd.", priča naš sagovornik navodeći da će posledice bombardovanja mogu videti kroz pokoljenja koja dolaze.

Grujičić: Učestale retke bolesti i autoimuna oboljenja

Na zaključak da smo dužni da ispitamo štetnost NATO bombardovanja, kako bi spekulacije i brojna nagađanja o narušenom zdravlju stanovništva Srbije dobila zvaničnu potvrdu, u nedavnom intervjuu za RT Balkan ukazala je i ministarka zdravlja Danica Grujičić.

"Nekoliko godina, obično od pet do sedam od nekog nuklearnog akcidenta, a eksplozija projektila sa osiromašenim uranijumom to jeste, dolazi do oštećenja onih tkiva u ljudskom i životinjskom organizmu koja su najosetljivija, a to su reproduktivni organi i kostna srž. Mi zaista imamo porast ne samo bolesti, nego i mortaliteta. Raste broj obolelih od leukemija, a 10, 15 godina nakon bombardovanja veći je broj obolelih od solidnih tumora. Primetili smo patološke trudnoće, genetske poremećaje kod dece, sve više retkih bolesti, kao i autoimunih oboljenja kod mladih koji izgledaju zdravo i ne znaju šta im je...", naglasila je ministarka.

Čikarić: Imaćemo potomke sa psihofizičkim deformacijama 

Na ovo stanje upozoravao je i naš vodeći onkolog radiolog, prof. dr Slobodan Čikarić, nekadašnji predsednik Društva za borbu protiv raka Srbije.

"Ti mudraci što filozofiraju ne verujući u štetnost osiromašenog uranijuma ne znaju osnovno pravilo radio-biologije - tzv. stohastički zakon, po kojem ne postoji minimalni prag doze za kancerogenezu i mutaciju genoma jajnih ćelija i testisa zbog koje se rađaju potomci sa psihofizičkim deformacijama. Svaka doza, pa čak i najmanja, izaziva kancerogenezu i mutaciju genoma. Pitanje je i povećanja steriliteta. Pojava potomaka sa psihofizičkim deformacijama je posledica dejstva uranijuma 238. Rađaju se deca bez ruku, očiju, mozga, javlja se maloumnost, idiotija... Naročito ako su trudne žene udisale ili jele zagađenu hranu", govorio je on još 2018. godine.