Vlada usvojila predlog: Izabrani lekar odobrava bolovanje do 30 dana

Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predloženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Takođe, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana. To se odnosi na osiguranike obolele od malignih bolesti, one koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je obavljena u dnevnoj bolnici.

I specijalisti će pisati recepte: Novine u zdravstvu

"Predloženim izmenama i dopunama, pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja", navodi se u saopštenju.

Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je u avgustu za "Politiku" da je privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58 dana i tada je najavila da će lekar opšte medicine ubuduće moći da otvori bolovanje pacijentu najduže dve nedelje, a ne dva meseca.

Ova najava naišla je na kritike sindikata i dela stručne javnosti, pa je nekoliko dana kasnije predsednik Aleksandar Vučić rekao da su kritike delom prihvaćene i da su nadležni saslušali stručna mišljenja, zbog čega je promenjena odluka da je za bolovanje duže od dve nedelje neophodno mišljenje lekarske komisije.

Zdravstvena dokumentacija u elektronskoj formi

Članovi Vlade usvojili su i Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva kojim se usklađuje način vođenja te dokumentacije i evidencije u elektronskoj formi.

RT Balkan istražuje: Kako ćemo ubuduće otvarati bolovanje?

Nova zakonska rešenja predviđaju gde, na osnovu čega, kako i u kom obliku se vodi zdravstvena dokumentacija i evidencije, koji su izuzeci od propisanog pravila, ko je odgovoran za tačnost unesenih podataka, kao i obaveza zdravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnost podataka.

Precizirano je šta je zdravstveni karton, stomatološki karton, ko ga vodi, ko unosi podatke u karton i u koje softversko rešenje, kao i ko je odgovoran za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu.

U elektronskoj formi vodiće se i evidencije o imunizaciji, vođenje protokola, istorija bolničkog lečenja i drugo.