Srbija i Balkan
Glavni pretres protiv Dodika i Lukića zakazan za 22. novembar
Profesor ustavnog prava Radomir Lukić smatra da ne vredi da se Dodik i Lukić ponovo pojave u sudnici i dodaje da se nemaju od čega braniti jer ono što je volja Kristijana Šmita nije i ne može da bude pravni zakon
U Sudu Bosne i Hercegovine zakazan je glavni pretres u sudskom postupku protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića za 22. novembar, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, kojeg Republika Srpska ne priznaje.
Na prvom ročištu 16. oktobra, Dodik i Lukić su se izjasnili da ne razumeju optužnicu, a sudija Jasmina Ćosić Dedović je, kako prenosi Tanjug, po službenoj dužnosti, saopštila da to podrazumeva da su se izjasnili da nisu krivi.
Sudski postupak će u nastavku procesa voditi sudija Mirsad Strika.
Pretres je zakazan za 13 sati.
Republika Srpska ne priznaje Šmita za visokog predstavnika zato što njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, kako to predviđa Dejtonski mirovni sporazum.
Profesor ustavnog prava Radomir Lukić uveren je da je presuda u postupku protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića već doneta i da se ishod ovog postupka već zna.
Profesor Lukić kao činjenicu ističe da optužnica "takva kakva je" potvrđena, otprilike govori šta će dalje da se dešava.
"Nema hrabrosti među sudijama BiH da se ovome odupru, kao što nema hrabrosti ni u tužilaštvu. Tamo vladaju strah, strepnja i odnos poslušništva u kome nema nikakvog misaonog otpora i borbe za slobodu. Tamo gde ima straha nema nezavisnosti i slobode", naveo je Lukić gostujući u emisiji "Pečat" Radio televizije Republike Srpske.
Lukić smatra da ne vredi da se Dodik i Lukić ponovo pojave u sudnici i, kako navodi, nema neku potrebu da to posebno obrazlaže.
Ovde se, ističe, radi o "klasičnom slučaju uzurpacije državne vlasti" koju vrši Kristijan Šmit.
"Ni onaj koji je na propisan način ili navodno propisan način imenovan u Savetu bezbednosti UN-a nema ta ovlašćenja. Prema tome, nemate ih od čega braniti jer ovo što je volja Kristijana Šmita nije i ne može da bude pravni zakon", pojašnjava Lukić.
Prema njegovim rečima, "dok sudovi BiH primenjuju to kao zakon, BiH nije ni suverena, ni nezavisna, ni slobodna zemlja".
"Odlika suverene zemlje je da ne sluša nikoga de jure spolja i da joj niko nije nadređen de jure iznutra. Ovde je očigledno sasvim suprotno", zaključio je Lukić.
