Srbija i Balkan
Svaki drugi objekat u Srbiji nelegalan: Ovim tempom legalizacija moguća za oko 40 godina
Rešenje bi mogla da bude masovna legalizacija, ali i da se kreira mehanizam za sprečavanje divlje gradnje
Legalnih zdanja u Srbiji na spisku Republičkog geodetskog zavoda je 4,9 miliona, ali van evidencije katastra nepokretnosti je skoro toliko - 4,8 miliona nekretnina.
Oko 2,1 miliona objekata građeno je bez dozvole, a njih 2,7 miliona iz različitih razloga nisu upisani u zvanične knjige, prenose "Večernje novosti".
To znači da svaki drugi objekat u našoj zemlji nije deo uređenog tržišta, a legalizacija bi ovim tempom bila gotova za najmanje četiri decenije.
Nacionalna alijansa za lokalni razvoj NALED rešenje ovog decenijskog problema vidi u masovnoj legalizaciji.
NALED je uz pomoć Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) uradio studiju u kojoj predlaže i rešenja za pitanje ozakonjenja, unapređenja postupaka komasacije i eksproprijacije, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema e-prostor.
"Ovim dokumentom pokušali smo da definišemo probleme i damo predloge rešenja", kaže Jasmina Radovanović, šef jedinice za imovinu i investicije u NALED.
Njihova anketa iz 2020. u 105 lokalnih samouprava pokazuje da malobrojne opštine imaju digitalizovane procese, a u većini se posao ozakonjenja i dalje odvija na šalterima.
Prosečno samo sedam radnika na lokalu radi te poslove, uz sve ostale obaveze.
Svaka lokalna samouprava ima prosečno 7.000 aktivnih predmeta sa zahtevom za ozakonjenje, što znači da svaki radnik ima prosečno 1.100 predmeta da obradi. A svaki zaposleni godišnje obradi tek 24 predmeta. Kada znamo da je 2,1 milion objekata građeno bez dozvola, prosečno bi legalizacija dosadašnjim tempom potrajala najmanje 40 godina.
Podaci pokazuju da su 2019. rešena tek 304 predmeta.
NALED iz anketa vidi i da 77 odsto lokalnih samouprava nije rušilo nelegalne objekte, najviše zbog toga što nisu mogli javnim nabavkama da dođu do firme koja bi divlje izgrađena zdanja i uklonila.
"Naš predlog o masovnom ozakonjenju predviđa da se svi organi koji učestvuju u ovom poslu umreže i da se najpre napravi presek i izdvoje svi oni objekti koji iz ranijih razloga ne mogu da se legalizuju. Onda se pravi elektronska baza svih nelegalno izgrađenih objekata. Postoji geodetski snimak koji mora da prate i svi neophodni podaci o svakom objektu. U evidenciji bismo imali i podatke o tome da li je podnet zahtev za ozakonjenje, istoriju predmeta, da li se neki postupci vode u vezi sa predmetom, ima li prijava, da li je inspekcija reagovala...", kaže Radovanovićeva.
Takođe, naglašavaju da je potrebno da se kreira mehanizam za sprečavanje divlje gradnje, kao i da nadležni moraju da pokreću je postupke protiv investitora.
