Srbija i Balkan
Izborna matematika: Koliko je (ne)stabilno biračko telo desničarskih stranaka (GRAFIKA)
Poslednjih 20 godina pitanje Kosova i Metohije je nezaobilazna tema svih izbornih kampanja. Popularnost stranaka koje insistiraju na očuvanju suvereniteta Srbije menjala se od izbora do izbora
Nasuprot prozapadno orijentisanoj Demokratskoj stranci, Demokratska stranka Srbije (DSS) decenijama je okupljala desničarske birače.
Na tom političkom polu je i Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava Šešelja, iz koje je nastala Srpska napredna stranka (SNS), partija koja će potpuno izmeniti političke tokove u Srbiji.
Odlazak lidera DSS-a Vojislava Koštunice u političku penziju 2014, povratak Šešelja iz Haga iste godine, kao i pregovori Beograda i Prištine imaće presudan uticaj na biračko telo.
Nove stranke pomrsile konce starim
DSS je poslednjih 10 godina dva puta na izborima učestvovao pod vođstvom Vojislava Koštunice i tada zabeležio najbolji rezultat. Glasovi birača išli su do više od 270.000, ali je stranka 2014. ostala ispod cenzusa, zbog čega je njen lider podneo ostavku i izašao iz politike.
U pokušaju da povrati birače, stranka je na izborima učestvovala u koalicijama, a nedavno je i promenila ime u Novi DSS pod liderstvom Miloša Jovanovića.
Srpska radikalna stranaka imala je stabilno biračko telo, a po povratku Šešelja iz Haga doživela je veliku popularnost, pa je na izborima 2016. osvojila više od 300.000 glasova, što je pojedinačno najbolji rezultat desničarske stranke u Srbiji.
Međutim, niski koalicioni potencijal SRS je uvek ostavljao u opoziciji, a dalje glasanje dovelo je do zamora među radikalima koji od tada gube podršku i već drugi put zaredom ostaju van parlamenta.
Osveženje na desnom političkom bloku bile su Dveri, koje su najpre nastale kao pokret, a kasnije kao klasična politička stranka pod vođstvom Boška Obradovića.
Dveri već godinama mogu da računaju na više od 170.000 glasova.
Ova stranka će napraviti kobnu grešku 2020. godine kada će ući u koaliciju Savez za Srbiju sa prozapadnom opozicijom koja se odlučila da bojkotuje izbore.
Ispostavilo se da je bojkot doveo do prekomponovanja u desnom bloku.
Te godine dotadašnji predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić ponudiće na parlamentarnim izborima politiku koja nije vezana samo za glavni grad i osvojiti pojedinačno najviše glasova među desno orijentisanim strankama – više od 123.000.
Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS) Žike Gojkovića osvojiće više od 85.000 glasova. Gojković će 2021. biti smenjen sa čela stranke, čiji lider je sada Vojislav Mihailović.
Srpska stranka Zavetnici zabeležila je 2020. izborni rezultat od 45.000 glasova, a dve godine kasnije više od 140.000.
Propala zamisao o jednoj koloni
Pitanje Kosova i Metohije biće važno i u izbornoj kampanji pred glasanje 17. decembra.
Ipak, umesto zajedno, Novi DSS i POKS, kao i Dveri i Zavetnici će na izbore odvojeno.
Sudeći po tvrdnjama aktera pregovora, smetnja dogovoru bio je zahtev Novog DSS-a o saradnji sa Đilasom nakon izbora.
To je potvrdio i lider Narodne stranke Vuk Jeremić, koji je istakao da se ta partija zalagala "da bude jedna kolona državotvornih parlamentarnih stranaka, da bi to bio najodgovorniji korak u ovom trenutku imajući u vidu neposrednu opasnost od sprovođenja u delo francusko-nemačkog plana za nezavisnost 'Kosova'".
