Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Gde je najbolja česmovača u Srbiji ?
Trovanje mineralnom vodom u Hrvatskoj ponovo je pokrenulo debatu o ispravnosti i kvalitetu vode sa česme koja je, po mišljenju jednog dela stručnjaka, nepravedno etiketirana
Posle misterioznog trovanja u Hrvatskoj, mnogi građani naše zemlje sumnjičavi su prema flaširanoj vodi i gaziranim napicima, zbog čega se okreću staroj dobroj česmovači.
V.D. Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dr Verica Jovanović za RT Balkan kaže da u Srbiji ne treba da bude nikakve zabrinutosti oko kvaliteta vode.
"Batutov" izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće za 2022. godinu pokriva 25 geografskih oblasti, gde je kontrolisano ukupno 2.188 javnih vodovoda i vodnih objekata.
Neki od gradova koji ne mogu da se pohvale fizičko-hemijskom ispravnošću vode su Temerin, Čoka, Ada, Senta, Žitište, Zrenjanin, Kanjiža, Sečanj, Lajkovac, a mikrobiološka jedinjenja opterećuju vodovode Kovačice, Žagubice, Sopota, Inđije, Nove Varoši. Zbog "udružene" neispravnosti vode "pate" Subotica, Kula, Bač, Bački Petrovac, Titel, Kikinda, Žabalj, Srbobran, Šid, Novi Bečej, Plandište, Mladenovac...
Iz JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" naglašavaju da proveru kvaliteta vode obavljaju svakodnevno u dva nivoa: u pogonskim laboratorijama (1. nivo) i u Službi sanitarne kontrole vode (2. nivo).
"Na području Beograda definisali smo preko 170 točećih mesta koja se kontrolišu po dva puta mesečno. Pored redovnog, obavlja se i ciljano uzorkovanje na inicijativu građana. Uporedo sa našom kontrolom kvaliteta vode, 3. nivo kontrole obavlja Gradski zavod za javno zdravlje", navodi se.
Dodaju da godišnje u proseku uzmu više od 10.000 uzoraka vode, a u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje oko 7.500 uzoraka.
"Na fizičko-hemijsku ispravnost kontrolisano je 93.594 uzorka, od kojih je 15.785 ili 16,9 odsto bilo neispravno (7,4 odsto u gradskim naseljima). Na mikrobiološku ispravnost kontrolisano je 95.643 uzorka, od kojih je 5295 ili 5,5 odsto bilo neispravno (2,1 odsto u gradskim naseljima)", navodi se.
U prethodnoj godini nije registrovana nijedna hidrična epidemija, odnosno trovanje vodom.
"Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata, a kod mikrobiološke neispravnosti u pitanju su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i ukupnih koliformnih bakterija, kao i koliformnih bakterija fekalnog porekla", piše u izveštaju.
Penzionisani prof. Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Tomislav Jovanović, za RT Balkan potvrđuje da Srbija još uvek ima dobru pijaću vodu.
"Voda je dobra pre svega u zapadnoj Srbiji, recimo u Zlatiboru je izuzetno dobra voda, mineralizovana. Centralna Srbija, tačnije celo Pomoravlje pije odličnu vodu, istočna Srbija ima dobru voda iz sopstvenih izvora, poput Knjaževca, Bosilegrada, Vranja... Beograd ima relativno dobru vodu, pre svega zahvaljujući fabrikama za prečišćavanje. Novi Sad ima bolju vodu od ostatka Vojvodine gde je problem sa vodom akutne prirode. Izvorišta nisu zaštićena od agrotehničkih mera, otpadne vode kontaminiraju podzemna izvorišta, ima deponija, arsen stiže iz zemlje, ali ostali zagađivači su površinski", objašnjava profesor i naglašava da su probleme sa arsenskom vodom uspešno rešile Mađarska, Austrija i Nemačka.
Jovanović dodaje da takva voda ne sme da se pije, a da prekuvavanjem mogu da se delimično unište bakterije i deo metala.
Mišo Živanov iz pokreta "Zrenjaninska akcija" kaže da je u tom gradu već 19 godina zabranjeno piti vodu iz vodovoda.
"Zrenjaninci na flaširanu vodu dnevno potroše 20.000 evra, najveći smo potrošači u istočnoj Evropi. S obzirom na to da ne postoji alternativni način snabdevanja građana, primorani su da neupotrebljivu vodu plaćaju kao da je prve kategorije. Za sve vreme smo potrošili 180 miliona evra, da dodamo još 50 miliona evra mogli bismo da izgradimo regionalni vodovod za čitavu pokrajinu", podvlači naš sagovornik.
Zbog problema sa vodom za piće, Zrenjanin je izgubio 16 odsto ukupnog stanovništva, tj. 19.000 građana.
"Kadmijum, olovo i arsen dugoročno deluju na gene, pa će se naše buduće generacije rađati sa deformitetima, obolevaće od dijabetesa tipa 2, imati problema sa disajnim putevima i organima za varenje", zaključuje Živanov.
