Srbija i Balkan
Izborna matematika: Kada su građani Srbije najmasovnije izašli na birališta (GRAFIKA)
Dokazano je da na izlaznost na izborima utiče informisanost birača, njihova zainteresovanost za politiku, ali i mnogo nepolitičkih faktora poput toga da li se glasanje održava vikendom, kao i da li tog dana pada kiša
Nekoliko javnih ličnosti, među kojima su akademici Vladimir Kostić, Vladica Cvetković, Ljubomir Simović i Ivanka Popović, ali i glumci Dragan Bjelogrlić i Svetlana Bojković, reditelj Srdan Golubović, kao profesor FPN Filip Ejdus pozvali su građane da izađu na predstojeće izbore 17. decembra.
U tekstu pod nazivom "ProGlas" traže da se ljudi glasanjem "izbore za drugačiju Srbiju".
Koliko građana Srbije inače izlazi na izbore i kako se izlaznost menjala prethodnih godina?
Bojkot 2020. snizio izlaznost, ali ne previše
Često se zaboravlja da je glasanje pravo, ali i obaveza, odnosno, svako snosi odgovornost za to kakvu je odluk udoneo: da li da izađe na biralište ili ostane kod kuće.
U pojedinim zemljama kao što su Argentina, Australija, Belgija, Brazil, Egipat, Grčka, Luksenburg, Meksiko, Singapur, Tajland i Urugvaj, glasanje je obavezno.
Građani na izbore izlaze kada imaju svoje favorite ili kada ocene da je politička situacija u zemlji toliko važna da njihov glas može da ima presudan uticaj. Zato stranke nekada veštački pokušavaju da situaciju predstave kao sudbinsku, da bi motivisale svoje birače da glasaju.
Najveća izlaznost od 2008. godine bila je baš na tadašnjim parlamentarnim izborima i to s razlogom. Te godine, svega nekoliko meseci pre izbora, Priština je proglasila nezavisnost.
Izlaznost na tim parlamentarnim izborima je bila veća od četiri miliona, što se kasnije više nije ponovilo.
Dokazano je da na izlaznost na izborima utiče mnogo nepolitičkih faktora, od toga da li se glasanje održava vikendom, kao i kakvi su vremenski uslovi tog dana.
Parlamentarni izbori 2020. održani su tokom vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije korona virusa. To je očekivano smanjilo izlaznost.
Na manji broj glasača uticalo je i to što je prozapadni deo opozicije pozvao na bojkot izbora, ali nije uspeo da dovede u pitanje legitimitet izabranog skupštinskog sastava.
Geografski gledano, u poslednjih deset godina najviše se glasa u Topličkom, Pirotskom i Jablaničkom okrugu. U ovim delovima Srbije više od 65 birača izlazi na birališta.
Na poslednjim izborima 2022. najmanje se glasalo u Beogradu, samo 38 odsto. Izlaznost je opravdano bila mala na Kosovu i Metohiji, jer su Srbi morali da glasaju na prostoru centralne Srbije zbog odluke o zabrani glasanja na KiM koju je doneo Aljbin Kurti.
Po nepisanom pravilu, veća izlaznost pogoduje opoziciji. Međutim, vladajuće partije imaju disciplinovanije birače koji su spremniji da odu na birališta od opozicionih.
U Srbiji u proseku dve petine ljudi ne izlazi na izbore. Među njima su mahom mladi koji često nisu zainteresovani za politiku.
Većinu onih koji glasaju čini starija populacija koja je zabrinuta za to kako će nakon izbora izgledati državna politika.
