Srbija i Balkan
Poverenje nije moguće vratiti: Podrška EU integracijama u Srpskoj opala na 38 odsto
Očigledno je da građani nisu ostali ravnodušni na sankcije zvaničnicima Republike Srpske i sve jače pritiske Zapada na RS, kaže ministar za evropske integracije Zlatan Klokić i dodaje da veruje da se poljuljano poverenje može vratiti
Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić izjavio je da je, uprkos padu podrške građana Srpske za ulazak BiH u EU, koja se sa 54 svela na 38 odsto, poljuljano poverenje moguće vratiti, ali je potrebno približiti ljudima šta je to dobro što EU može da donese građanima.
Klokić tvrdi da su benefiti od ulaska u EU brojni, ali da je očigledno da građani nisu ostali ravnodušni na sankcije zvaničnicima Republike Srpske i sve jače pritiske Zapada na Srpsku.
"Postoji u istraživanjima i određena doza zabrinutosti građana za opstanak Republike Srpske zbog pritisaka, ali moja je obaveza, ali i želja da kažem da su integracije i procesi neminovni, ali ništa neće biti na štetu Srpske i naroda, već isključivo na korist. Vlada Republike Srpske ostaje opredeljena evropskom putu. Radimo isključivo ono što je dogovoreno u okviru mehanizma koordinacije, a to znači ne na bilo čiju štetu, već isključivo u zajedničkom interesu", rekao je Klokić za banjalučki "Glas Srpske".
On smatra da je mnogo informacija koje se objavljuju, pa se čini da do građana ne dopiru precizne poruke, te da deo odgovornosti za nedovoljnu promociju EU potencijala nosi i Direkcija za evropske integracije u BiH.
"Što se nas tiče - pojačaćemo preciznije informisanje građana i nastaviti da koordinišemo republičke organe na putu ka punopravnom članstvu", istakao je Klokić.
Govoreći o određenim benefitima ulaska u EU, Klokić je ocenio da čak i trenutna faza sa kandidatskim statusom znači više novca, tačnije - više prilika za korišćenje pretpristupnih fondova, posebno iz instrumenta pretpristupne pomoći IPA tri, koji nagrađuje rezultate.
"Što smo bliže punopravnom članstvu, bliže smo strukturnim i kohezionim fondovima. Šta to znači? Hrvatska je, recimo, u prvih šest godina otkako je postala članica iz ovih fondova imala na raspolaganju 10,6 milijardi evra. Dovoljno je reći da kohezionom politikom EU do 2027. godine planira otvaranje 1,3 miliona novih radnih mesta. To je ono u čemu i Republika Srpska vidi prednost", naveo je, između ostalog, Klokić.
