Srbija i Balkan
Zašto mladi radije upisuju privatne fakultete, a ne državne? "Pada se samo sa stolice"
Na Beogradskom Univerzitetu je ove godine ostalo 2.896 praznih mesta, od kojih su 1.365 budžetska, a 1.531 na samofinansiranju. Pre samo dve godine, prazno je ostalo "tek" 1.980 mesta
Slabo znanje koje steknu u srednjim školama koje bi im predstavljalo problem na "državnim" studijama i želja da diplomu steknu što brže i lakše teraju svršene srednjoškolce na privatne fakultete, pišu "Večernje novosti".
Iako su školarine nekada i po nekoliko hiljada evra, ali to se isplati jer "nema bubanja" ni trošenja vremena, navodi taj list.
U tome dekani državnih fakulteta vide glavni razlog što mnogi njihovi indeksi ostaju nepodeljeni. Primetno je da poslednjih godina opada broj studenata na državnim fakultetima, a samo na Beogradskom univerzitetu ove godine je ostalo prazno preko 900 mesta više nego prošle godine.
Na BU je ove godine ostalo 2.896 praznih mesta, od kojih su 1.365 budžetska, a 1.531 na samofinansiranju. Pre samo dve godine, prazno je ostalo "tek" 1.980 mesta na tom univerzitetu.
Dekani visokoškolskih ustanova ističu da državni fakulteti još drže visoke kriterijume, profesori traže veliku posvećenost, pa je za završetak studija potrebno mnogo vremena i znanja, a mlade generacije nisu spremne na toliku "žrtvu", navode "Novosti".
Međutim, na privatnim fakultetima se diplome stiču "brzo i lako", a na stručnost "niko ne obraća pažnju".
"Oduvek je važilo pravilo da se na privatnim fakultetima pada samo sa stolice", kaže nam jedna studentkinja državnog fakulteta. "Imam puno prijatelja i na jednim i na drugim fakultetima i zbog toga sa sigurnošću mogu da kažem da nivo učenja ne može ni da se poredi."
Profesor dr Branislav Boričić, prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže da se akademci na privatnim univerzitetima odvajaju "kao ulje i voda" i navodi primere koji to pokazuju.
"Određeni broj studenata nakon završenih studija dolazi na master studije na državne da 'opere' diplomu, a svega dva odsto njih položi prijemni na državnom ekonomskom fakultetu", kaže profesor Boričić, koji je bio i dekan te visokoškolske ustanove.
"Za akademce koji su završili naš fakultet prijemni ne predstavlja nikakav problem, lakše ga je polože i oni koji su završili državni Filološki ili Pravni nego privatni ekonomski fakultet", dodaje on.
I primer sa Pravnog fakulteta pokazuje kolika je zapravo razlika u državnim i privatnim studijama. Naime, student koji se "zaglavio" na drugoj godini državnog Pravnog fakulteta prebacio se na privatni, gde je za godinu dana ispolagao sve ispite i dobio diplomu.
Profesor dr Zoran Živković sa Tehničkog fakulteta u Boru, koji pripada Univerzitetu u Beogradu, a ima za trećinu manje studenata nego nekoliko godina, kaže da se deca odlučuju za privatne fakultete jer će tamo "lakše proći".
"Sistem bodovanja i školovanja je takav da oni na državni fakultet dođu bez ikakvog znanja. Zato je ovo početak kraja obrazovanja jer nenaučeni počinju da uče druge", kaže on.
