Srbija i Balkan
Šnajder napustio Srbiju: Na tapetu 14 potencijalnih doušnika prvog sekretara ambasade Hrvatske
Vodi se opsežna istraga o tome kako je Šnajder vrbovao ovdašnje političare, novinare, NVO aktiviste i privrednike i da li je neko od njih za odavanje informacija uzimao novac
Hrvatski obaveštajac koji je formalno bio prvi sekretar njihove ambasade u Beogradu, Hrvoje Šnajder, juče je napustio Srbiju posle odluke o proterivanju, a do sada je saslušano 14 osoba iz naše zemlje koje su sa njim razmenjivale osetljive informacije - saznaju nezvanično "Novosti".
Kako prenose izvori lista, vodi se opsežna istraga o tome kako je Šnajder vrbovao ovdašnje političare, novinare, NVO aktiviste i privrednike i da li je neko od njih za odavanje informacija uzimao novac. On je praćen duže od godinu dana, a od svojih meta izvlačio je podatke o unutrašnjem stranačkom životu, izbornim šansama, kosovskom pitanju, odnosima sa Rusima i Kinezima, stanju u vojsci...
Cela ova operacija veliki je šamar Sigurnosno-obaveštajnoj agenciji i posredno zapadnim službama kojima su Hrvati "podizvođači" u našem regionu. Ovim je razbijena mreža koja je pažljivo građena, kao i poverenje Zagreba u ovdašnje doušnike. Jer, bez obzira da li će neko od njih biti procesuiran, uvek će lebdeti sumnja da su oni koji ne završe u zatvoru "prevrbovani" tako da više neće biti sigurne adrese za hrvatske agente. Time se zatvara jedan ogromni kanal komunikacije.
Zagreb je odgovorio, kako je saopšteno, "recipročno", te vratio kući našeg konzula Petra Novakovića, ali je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije stava da nema reciprociteta, jer naš diplomata nije prekršio Bečku konvenciju, a nije ni imao kad, jer je na dužnost stupio tek u septembru ove godine.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio je da proterivanje Šnajdera nije produktivna mera budući da "ne doprinosi jačanju, niti očuvanju postojećeg nivoa odnosa dveju država, koji i nije baš visok".
"Hrvatska je mogla da reaguje samo recipročnom merom iste prirode i sadržaja prema diplomati iz Srbije u Zagrebu. Šta je radio hrvatski diplomata? Pretpostavljam, kao i sve hrvatske diplomate - svoj posao", naveo je Milanović.
Na pitanje da li ovaj događaj ima veze sa izborima u Srbiji, rekao je:
"U pravu ste, u Srbiji su stalno izbori, dobro je dok su izbori".
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je da će poslednji potez Hrvatske narušiti i te kako krhke odnose Beograda i Zagreba.
"Proglašenje Šnajdera personom non grata od strane srpskog Ministarstva spoljnih poslova u Hrvatskoj je izazvalo veliki šok. Oni su stvarno šokirani u smislu - ko je sad Srbija, jer su se smatrali superiornim u odnosu na nju pošto su članica EU i što na kraju krajeva put Srbije u EU zavisi i od njihovog glasa. Kažu da je time povređen ugled i dostojanstvo same države Hrvatske, i da treba reagovati snažno", naveo je Štrbac.
On dodaje da "iako je danas sve transparentno i dostupno u elektronskoj formi, može i da se špijunira".
"Može da se špijunira neka privredna firma, oružje, ko se sa kim sastaje, šta se sve proizvodi. Posebno su interesantni za stranu državu, sa kojom baš i nemamo dobre odnose i s kojom smo nedavno ratovali, vojska, položaji, planovi, šta se proizvodi od oružja, šta se uvozi od oružja. Njima je interesantno to što Srbija ima dobre odnose i sa istokom i sa zapadom, i sa Kinom i sa Rusijom", smatra Savo Štrbac.
Inače, u martu su privedena dvojica oficira Vojske Srbije pod sumnjom da su odavali bezbednosne informacije hrvatskoj strani. Obaveštajce iz susedne zemlje interesovale su informacije o nabavci dronova-samoubica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i bespilotnih letelica iz Kine.
Bivši oficir Vojske Republike Srpske Krajine Čedo Čolović uhapšen je 2016. godine pod optužbom da je prodavao obaveštajne podatke Hrvatskoj i osuđen je na tri godine zatvora. Tokom 2019. iza rešetaka je završio i radnik "Prvog partizana" iz Užica Borivoje Glišović zbog krađe dokumentacije o proizvodnji municije kalibra 12,7 mm. On je priznao da je kopirao dokumentaciju i prodavao je Albancu Šefćetu Demirovskom, koji je tada takođe priveden. Glišović je naplatio od njega 30.000 evra.
