Srbija i Balkan
PISA testiranje pokazalo da je neophodna izmena obrazovnih standarda u Srbiji
Potrebni su novi programi na osnovu kojih ćemo učiti nastavnike kako drugačije da rade sa decom, ne da bi ta deca u sledećim ciklusima bila bolja, već sposobnija za život i konkurentnija na svetskom tržištu rada, rekao je direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović
Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović izjavio je da su podaci PISA testa za 2022. godinu, koji su predstavljeni 5. decembra, pokazali da je neophodna značajna izmena obrazovnih standarda u Srbiji.
"Ono što se odmah vidi kao obavezan korak, što smo primetili i nakon prethodnog PISA testiranja, je značajna izmena naših obrazovnih standarda na osnovu kojih će se posle toga raditi novi programi za obuku nastavnika za drugačiji rad sa decom. Ne da bi ta deca u sledećim ciklusima bila bolja, već sposobnija za život i konkurentnija sa svojim vršnjacima na svetskom tržištu radne snage", rekao je on za Tanjug.
Kako je naveo, PISA testiranje je međunarodna studija u kojoj učestvuje više od 80 obrazovnih sistema, u kojoj se testiraju 15-godišnjaci, i koji pokazuje funkcionalno poznavanje i primenu znanja iz matematičke, jezičke i naučne pismenosti.
"Ovo je šesti put da Srbija učestvuje u ovom testiranju, i sada je učestvovalo oko 6.500 đaka iz više od 180 škola, a način izbora je definisan propisima OECD. Na jednak način se biraju škole i đaci u svim obrazovnim sistemima koji učestvuju", objasnio je Ranđelović.
Prema njegovim rečima, rezultati poslednjeg PISA testiranja su očekivani, đaci iz Srbije su malo bolje plasirani na rang listi nego nakon PISA testiranja 2018. godine, ali je, napominje on, to relativan utisak zbog toga što je veliki broj zemalja značajno pao.
"Čak i najbogatije zemlje koje su u OECD-u, čiji sistemi imaju najviše sredstava, značajno su pale, negde za po petnaestak indeksnih poena, verovatno kao posledica pandemije koja je vladala svuda i koja je očigledno njihove obrazovne sisteme značajnije deklasirala", ocenio je on.
Ranđelović kaže da najbolje rezultate u više istraživanja imaju Singapur, Japan i Južna Koreja, jer su njihovi obrazovni sistemi pre svih krenuli u reforme i budućnost.
"Nama je mnogo zanimljiviji odnos naših đaka i znanja naših đaka sa znanjem đaka iz okolnih zemalja bivše Jugoslavije. Slovenci i Hrvati su uvek nešto ispred nas, ostali su nešto iza nas i mislim da u prvim koracima kada treba da popravljamo stvar, treba da gledamo susede Slovence i Hrvate, da od njih učimo, a dugoročno da gledamo šta radi Singapur", poručio je Ranđelović.
