Većina učenika se ne oseća bezbedno u školi

U prošloj školskoj godini, obeleženoj neslućenom eskalacijom nasilja koje uključuje decu, većina srednjoškolaca nije se osećala bezbedno u školskom krugu koji bi trebalo da bude sinonim za sigurno i podsticajno okruženje.

Čak 64,2 odsto učenika osećalo se nesigurno u školi i među njima je bilo više dečaka nego devojčica.

Gotovo 41 odsto srednjoškolaca izostajalo je iz škole jer se nisu osećali sigurno pod školskim krovom - pokazali su rezultati istraživanja koje je sprovedeno u prva dva meseca ove školske godine.

Istraživanje su zajedno realizovali asocijacija "Duga" i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, uz podršku misije OEBS-a i Vlade Švedske. Sprovedeno je u 57 srednjih škola širom Srbije na reprezentativnom uzroku od 1.183 ispitanika od toga 701 učenik drugog razreda srednje škole, 262 roditelja srednjoškolaca i 211 nastavnika i stručnih saradnika.

Nasilje u školama će početi da se naplaćuje: Šta sve predviđa novi zakon za nasilne đake

I nastavnici u visokom procentu smatraju da je škola nebezbedna i očekuju sistemska rešenja, rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja dr Farida Basioni Stamenić, glavni istraživač.

"Konkretno, navode da je veliki broj učenika u odeljenjima a nedovoljno stručnih saradnika u školama i traže dodatne obuke da tačno znaju kako da prepoznaju nasilje. Manje od polovine, pa čak i do trećine nastavnika i stručnih saradnika odmah reaguje na nasilje", rekla je Basioni Stamenić. 

Jedan od zaključaka istraživanja je da postoji visoka informisanost ispitanika o nasilju uopšte i prepoznavanju različitih vrsta nasilja, te da je svest o nasilju povećana. Među faktorima koje izdvajaju kao glavne uzroke pojave nasilja u srednjim školama su: pritisak vršnjaka, porodični odnosi i situacija u porodici, pol i seksualni identitet učenika ili člana porodice.

Pritisak vršnjaka zbog određenog spoljašnjeg izgleda, mode, reputacije, stila, ponašanja kao okidač za nasilje vidi 92,9 odsto nastavnika i oko 83 odsto roditelja i učenika. 

Čak 94,8 odsto nastavnika smatra da su porodični odnosi i situacija u porodici (zlostavljanje, zanemarivanje, razvod, konfliktni odnosi) uzrok nasilja u školi, a istog mišljenja je i 79,6 odsto učenika i 77,9 odsto roditelja. 

Oko 74 odsto i roditelja i nastavnika i učenika potvrđuju da seksualna orjentacija i rodni identitet jesu pokretači nasilničkog ponašanja. Nacionalnost i kulturnu različitost među ključnim faktorima koji dovode do nasilja prepoznaje 69 odsto roditelja, 68,1 odsto učenika i 61,6 odsto nastavnika i stručnih saradnika. 

Stavovi roditelja, đaka i nastavnika oko pojedinih pitanja prilično se mimoilaze. Na primer, dve trećine roditelja i nastavnika uvereni su da agresivne igrice, filmovi, muzika mogu doprineti nasilju u školama, međutim s takvim stavom se ne slaže oko 50 odsto srednjoškolaca.

Dostupnost oružja kao i dostupnost informacija o oružju na internetu, po mišljenju 72,9 odsto roditelja i 69,7 odsto nastavnika jesu okidači za nasilje u školama. Isto tako misli tek 44,7 odsto učenika. 

Oko 65 odsto srednjoškolaca uvereno je da nasilje u školama potiče i od postupanja nastavnika prema đacima, ali je s tim saglasan znatno manji procenat nastavnika (52,6 odsto). Procenjujući odnos zaposlenih u školama prema vršnjačkom nasilju, čak 67,7 odsto srednjoškolaca smatra da "nisu svesni problema i ne daju sve do sebe da spreče i prekinu nasilje". Tako misli i 51,9 odsto roditelja, ali i svega 19,9 odsto nastavnika.