Kurti: Priznavanje "Kosova" lek protiv jačanja evropske desnice

Pet članica Evropske unije koje nisu priznale "Kosovo" moraju da promene svoj stav i tako doprinesu borbi protiv jačanja ekstremne desnice i autokrata na Zapadu, poručio je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, prenosi "Kosovo onlajn".

"To ne bi samo pomoglo nama već i transatlantskom mostu i demokratijama, predstavljalo bi značajan napredak u borbi protiv uspona ekstremne desnice i autokratskih vlada na demokratskom Zapadu", objasnio je Kurti prilikom predstavljanja dokumenta Atlantskog saveta u Turskoj pod nazivom "Povratak na pravi put: Otključavanje evroatlantske i razvojne perspektive Kosova".

Kurti je podvukao da je "glavni zadatak" svih da pet "nepriznavača" u EU prizna "Kosovo". Normalizacija odnosa sa Srbijom je, kako on kaže, važna, jer se radi "o susedu sa kojim Kosovo deli pola svoje međe".

Kurti kome se priviđaju međe između Srbije i takozvanog Kosova, živi i s mišlju da je Srbija izazvala sve ratove na prostoru bivše Jugoslavije a da nije odgovarala za prouzrokovane patnje.

"Danas Srbija ima 48 baza oko Kosova, postavljenih kao potkovica. Nekada je bila potkovica unutar Kosova, sada oko Kosova. Srbija se nažalost nije promenila niti demokratizovala. Zbog toga je važna normalizacija odnosa. Ali za to je neophodna normalizacija Srbije na demokratski način", dodao je takozvani premijer.

Kurti: Nijedan sused Srbije neće biti bezbedan dok ne uđe u EU

Normalizacija odnosa je, kako kaže, važna, ne samo kako bi "Kosovo" postalo članica međunarodnih organizacija, već za miran suživot sa "susedom", pa "međusobno priznanje mora da uključi i sagledavanje prošlosti", poručio je Kurti.

Rekao je da je, usled "agresije Rusije na Ukrajinu", međunarodna zajednica skrenula svoju pažnju sa regiona, i umesto konačnog sporazuma sa "međusobnim priznanjem počela da gura sporazum sa defakto priznanjem".

"Naša vlada je za dijalog i mi podržavamo sve sporazume koji su u interesu napretka nezavisnog Kosova", podvukao je Kurti.

U  jednom od momenata lucidnosti, Kurti je, prisećajući se nelegalnog proglašenja nezavisnosti, rekao i da je na proleće 1999. godine 19 zemalja zajedno odlučilo da bombarduje jednu evropsku zemlju.

"Mora da je bilo teško stanje, imajući u vidu da 19 zemalja gotovo nikada nije u stanju da se dogovori oko zajedničkog saopštenja. A septembra 2012. je 25 zemalja u Upravljačkoj grupi zajednički došlo do zaključka da treba ukinuti nadziranu nezavinost", rekao je premijer privremenih prištinskih institucija.

Kurti je naveo i da je korišćenje "Kosova" kao presedana za pravdanje intervencija "napad na humanost i nepoštovanje međunarodnog prava i normi". To je, kaže, i nepoštovanje Međunarodnog suda pravde koji je izneo mišljenje da proglašanje nezavisnosti "Kosova" ne predstavlja kršenje međunarodnog prava.

U dokumentu Atlantskog saveta u Turskoj, čiji je autor kosovski analitičar Agon Maljići, naglašeno je da će uspeh "Kosova" u budućnosti zavisiti od toga da li njegove političke elite mogu da iskoriste mogućnosti novog geopolitičkog okruženja za rešavanje problematičnog pitanja odnosa sa Srbijom.

"Činjenica je da Kosovo propušta mnoge prilike – u smislu integracije u evroatlantske strukture, ekonomskog razvoja i unutrašnje političke stabilnosti – zbog svog dugogodišnjeg spora sa Srbijom. Diskurs političkih elita na Kosovu to treba da odražava sa većim osećajem hitnosti. Kosovske političke elite takođe treba da preokrenu diskusiju sa onoga šta bi Kosovo moglo da izgubi od sveobuhvatnog rešenja u dijalogu uz posredovanje EU i ka onome što bi moglo da dobije", dodaje se u dokumentu.

Uspeh "Kosova" je, dodaje se dalje, isprepleten sa sudbinom Zapadnog Balkana u celini – "plima će porasti ili pasti za sve".

"Ono što se ističe u gotovo svim pitanjima koja se postavljaju u radu su regionalna saradnja i integracija. U malom regionu prožetom etničkim i političkim sporovima, oni pružaju ključne podsticaje za sređivanje političke i bezbednosne arhitekture. Oni su takođe ključni okvir za ekonomski razvoj i učvršćivanje regiona u EU, bez obzira na to kakav će oblik biti. Ipak, činjenica da saradnja i integracija ostaju taoci bilateralnih političkih sporova ponovo naglašava važnost i hitnost rešavanja ovih sporova", navodi se u dokumentu.

"Kosovu" i Zapadnom Balkanu će, dodaje se, biti potrebna odlučna akcija i podrška Zapada da bi bili podstaknuti, i, ako je potrebno, gurnuti napred da preduzmu hrabre poteze.

Oštro upozorenje Rusije: Ako ukrajinski F-16 polete iz NATO zemalja, reagovaćemo

"Kao što je razvoj događaja u poslednjih nekoliko meseci pokazao, prisustvo NATO-a na Kosovu je bio ključni faktor koji sprečava eskalaciju etničkih tenzija. Ipak, Zapad treba da shvati hitnost pronalaženja trajnih rešenja i davanja jasnije perspektive Zapadnom Balkanu, kao i pristupa transformativnom finansiranju. Za razliku od mnogih drugih delova sveta, gde se suočava sa snažnijom konkurencijom, Zapad i dalje ima političku i ekonomsku težinu i podsticaje da pomeri stvari u pravom smeru na Balkanu. Korišćenje ovih alata biće ključno za jačanje evropske bezbednosti, između ostalog", zaključuje se u dokumentu.