Tragom jednog saopštenja OEBS-a: Albanci ruše srpska groblja, misije osuđuju, niko ne odgovara

Misija OEBS-a na Kosovu i Metohiji oštro je juče osudila novo skrnavljenje pravoslavnog groblja u Orahovcu. Iz ove misije saopšteno je da je "žalosno što to čuju", a pozvali su i "odgovorne institucije da istraže i privedu počinice pravdi kao i da preduzmu mere za sprečavanje svakog budućeg vandalskog čina".

Srbi na Kosovu i Metohiji, i ono malo onih koji su ostali po  enklavama južno od Ibra, i oni koji žive na severu pokrajine, a kojih je, takođe, sve manje, nemaju međutim, ni trunke nade niti vere da će "počinioce stići pravda" kao i da će biti preduzete mere za "sprečavanje svakog budućeg vandalskog čina", kao što to OEBS traži.

Ovo prosto zato, kažu, što je na Kosovu i Metohiji, od dolaska međunarodnih misija po pravoslavnim grobljima srušeno na desetine hiljada spomenika, popaljene desetine crkava i manastira, u nekim slučajevima vandali su to radili i pred kamerama, a nema podataka niti da ko je neko ozbiljnije odgovarao, da je kažnjen, a kamoli da su se vlasti u Prištini i međunarodne misije ozbiljnije pozabavile ovim pitanjem.

Prazna je priča, kažu jutros sagovornici RT Balkan sa severa KiM i apel OEBS-a da "sve zajednice na Kosovu zaslužuju zaštitu svojih svetinja poštovanje svojih voljenih koji su preminuli".

Dovoljno je ovih dana otići samo do groblja u južnom delu Kosovske Mitrovice, videti desetine i stotine porušenih spomenika, pootvarane grobove, a isto je i u Peći, Prizrenu, Orahovcu, Prištini, na grobljima u desetinama i stotinama sela po Kosovu, pa zaključiti koliku "zaštitu i poštovanje" imaju "voljeni" sahranjeni po ovim grobljima.

"Naše groblje u Orahovcu je 95 posto porušeno, i nije to od juče. Oni poruše spomenike, polome krstove, rodbina to popravi, oni dođu ponovo, sve to polome, poruše i tako iznova i iznova. Neki spomenici su već neobnovljivi. Na žalost, svaki put kad odemo na groblje, na Zadušnice, oko slava, drugim povodima, gledamo tu sliku. Groblje je uništeno, spomenici polomljeni, krstovi, iščupani, izlomljeni, razneti", kaže za RT Balkan profesorka Olivera Radić, koja živi na par desetina metara od crkve u Orahovcu.

Kada su njeni komšije, pre koji dan, uoči Nikoljdana otišli na groblje u Orahovcu da precima zapale sveće, na groblju su zatekli još najmanje pet polomljenih drvenih krstova. Krstovi sada nisu polomljeni prvi put, lomljeni su ranije, meštani su ih obnavljali, ponovo postavljali, sada su opet izlomljeni. Poslednji slučaj skrnavljenja srpskog groblja u Orahovcu zabeležen je 28. avgusta ove godine.

Na lice mesta izašli su i italijanski pripadnici Kfora, slikali, snimali, verovatno napravili izveštaj i na tome će, veruju naši, sagovornici verovatni i ostati.

"Mi Srbi živimo ovde zato što imamo nadu, nadu u Gospoda pre svega. Nadamo se da će i ljudi iz OEBS-a, drugih organizacija koje ovde deluju jednom progovoriti, pristupiti odgovorno zadatku zbog kog su ovde. Ne zato što su to srpska groblja, nego da su bilo čija, i preduzeti sve da odgovaraju oni koji ih ruše. Tamo su ljudi koji počivaju i koji nikome ne mogu da nanese zlo i trebalo bi da ih puste da počivaju u miru a ne da im skrnave grobove i svaki put ih ubijaju iznova", kaže naša sagovornica.

Dodaje da lično ne veruje da će se bilo šta skorih dana promeniti.

"Opet postoji nada zbog koje mi i živimo ovde, inače, da nema te nade, mi ovde ne bismo ni postojali ako bismo gledali šta nam sve rade. Ako mogu da uništavaju, ruše pale, naše crkve, manastire, ono što je veće, značajnije i za našu tradiciju, veru, kulturu, onda bi ne bismo trebali nikakvu nadu da imamo. Ali, mi smo narod koji veruje u vaskrsenje pa se nadamo da će vaskrsnuti dobro i u tim ljudima koji su u tim organizacijama" dodaje Olivera Radić.

Krajem oktobra u Severnoj Mitrovici, blizu hrama Svetog Dimitrija, na brutalan način oskrnavljeno je staro, pravoslavno groblje kada je teškim mašinama direktno preko grobova  i spomenika probijen put do kuće u izgradnji jednog od Albanaca. Bivši sudija u Mitrovici Nikola Kabašić podneo je tada krivičnu prijavu, a iz pravosudnih organa saopšteno je da slučaj ide u redovnu proceduru.

I u nekim drugim slučajevima, policija je saopštavala da je "istraga u toku", da čine sve da se slučajevi vandalstva rasvetle, kasnije je, međutim, sve ostajalo na tome.

Profesorka iz Severne Mitrovice, dr Mitra Reljić ne seća se prosto da je neko od Albanaca sa KiM kažnjen zbog skrnavljenja, rušenja, uništavanja, srpskih grobalja.

Naš izbor

Nikoljdan u Rudaru: "Što samo nama Srbima ovako, jel' ovo naš usud, gde smo pogrešili?"

"Ljudi prosto ne shvataju šta je groblje, da je to uz crkve i manastire najvažnije sakralno nasleđe. Ima odgovornosti i sa naše strane. Ministar Dačić je u UN čini mi se 2015. godine govorio o srpskim grobljima na Kosovu, rušenjima, skrnavljenjima, ali  je dao nepotpunu informaciju. Izneo je podatak koji se stalno vrti, koji se pominje već godinama o Zadušnicama, o godišnjicama bombardovanja,  o porušenih 5.260 spomenika. Zapravo, i to je istina, broj porušenih spomenika na pravoslavnim grobljima na Kosovu i Metohiji penje se na blizu 100.000", kaže za RT Balkan profesorka Reljić.

Broj od 5.000 porušenih spomenika, dodaje profesorka, mogao bi da se odnosi samo na ono što je porušeno u prvom naletu, a do te cifre može se doći obilaskom i popisom porušenih spomenika na samo nekoliko većih grobalja u većim gradovima na KiM.

"Groblje u Peći, recimo... Ono što se tamo da videti, je teško opisivo i shvatljivo ljudskom umu. Pećanci, iz udruženja u Beogradu, 2005. ili 2006. godine izbrojali su da je od oko 3.000 spomenika na groblju bilo porušeno 800, odnosno blizu hiljadu. U međuvremenu, a tamo sam išla više puta, od groba do groba, ruše se novi spomenici, oni to neprekidno rade. Od tada, od 2006. srušeno je bog zna koliko spomenika, ustvari, najveći deo od tih 3.000 je porušen. I što je naročito teško, veći deo tih spomenika već je progutala zemlja, oni se ne vide. Danima sam išla od groba do groba, od zore do mraka, kopali smo sve što se moglo iskopati, neke je teško podići bez mehanizacije, ali, mnogo je spomenika koji su prosto nestali. Uspela sam da identifikujem oko 440 spomenika, sve drugo je progutala zemlja, nema ni pomena više", kaže profesorka Reljić.

Za nju je, kaže, najstrašniji opšti muk, da niko ne reaguje na činjenice da se u severnom delu Kosovske Mitrovice, recimo, podiže kuća na groblju.

"Godinama pišem, podsećam da u južnom delu Kosovske Mitrovice mermer sa groblja koriste za pravljenje vrtnih stolova, za popločavanje staza u dvorištima, neki čak sastružu lice spomenika i prave svoje spomenike", prepričava profesorka strašne scene oko srpskih grobalja na Kosovu i Metohiji.

Ona je uverena i da su OEBS, druge međunarodne misije na Kosovu, mogli da su hteli, da zaustave ili makar ublaže strašne razmere uništavanja i skrnavljena srpskih grobalja, crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, i da su iz tih međunarodnih organizacija hteli – "to se ne bi ni dešavalo".

Podseća i na slučaj jedne "časne Španjolke" iz OSCE-a koja je praveći jedan od godišnjih izveštaja ove organizacije obišla oko 400 srpskih grobalja na Kosovu i Metohiji i na osnovu viđenog i zabeleženog napravila jedan veoma pošten i objektivan izveštaj. Ovde treba imati u vidu, kaže profesorka, da čak ni ljudi iz te međunarodne organizacije, koji imaju pratnju, podršku, nisu mogli stići do svih grobalja, u nekim slučajevima i zbog nesigurnosti.

"Dali su kratak opis grobalja, fotografije, ali veoma objektivan. Saznali smo posle da je tu uradila jedna časna žena, Marija Sančez, i hvala njoj na tome. Oni imaju taj izveštaj, ali, iza toga ništa nisu preduzeli", kaže profesorka Reljić.