Srbija i Balkan
Pitanje taktike: Čemu služi napad na Skupštinu grada Beograda i šta je sledeće
Upad u Skupštinu grada Beograda deluje kao pokušaj pokretanja spirale nasilja, smatra politikolog Aleksandar Pavić dok politički analitičar Vladimir Dobrosavljević ukazuje da je teško mobilisati ljude za nešto kada niste pobedili
U izbornoj noći predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" (SPN) govorili su o više od 40.000 ljudi koji su dovezeni u Beograd i pokradenim gradskim izborima, dan kasnije zatražili su poništavanje gradskih izbora, pa zatim poništavanje i onih parlamentarnih, a u nedelju su pokušali da nasilno uđu u zgradu Skupštine Grada Beograda.
Posle tih incidenata saopštili su da su "ubačeni elementi" razbijali vrata gradske skupštine i namerno izazvali nerede kako bi policija intervenisala, ali činjenica ostaje da su predstavnici SPN-a, pozivali na opkoljavanje i oslobađanje gradske skupštine na istim tim protestima. Kako drugačije u večernjim satima u nedelju, nego nasilnim putem.
Napad demonstranata na policiju trajao je tri sata i u njemu je povređeno osam policajaca, a dvojica imaju teške povrede, rekao je u obraćanju novinarima načelnik Uprave policije Ivica Ivković. Nakon tri sata, pojavili su se pripadnici Žandarmerije, a upotreba jedinica policije bila je "isključivo u skladu sa zakonom", napomenuo je Ivković, dodajući da je uhapšeno 38 osoba i da će taj broj verovatno rasti.
Upad u Skupštinu grada deluje kao pokušaj pokretanja spirale nasilja, smatra politikolog Aleksandar Pavić za RT Balkan.
"Ironično je da se oni koji sebe nazivaju 'Srbija protiv nasilja' ustvari služe nasiljem i potežu za nasiljem izvan institucija. Slažem se sa ocenom portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove da je na sceni pokušaj majdanizacije Srbije", kaže Pavić.
On dodaje da misli da se opozicija neće zaustaviti na ovome.
"Oni su sada možda čak i 'prešli Rubikon'. Rekli su da ne priznaju izbore, sami kažu da ovo više ne može da se rešava u institucijama. Šta im onda preostaje osim da probaju da eskaliraju neki drugi vid nasilja", ističe Pavić.
Stoga, kako napominje, postoji mogućnost da ovih dana bude raznih pokušaja da se isceniraju incidenti da bi se isprovocirala policija.
"Nadam se da to neće biti scenario obojenih revolucija gde postoji tzv. sakralna žrtva koja ustvari treba da pokrene gnev naroda, ali to ćemo videti ovih dana. Već imamo nekoliko političara iz tzv. 'Srbije protiv nasilja' koji sebe predstavljaju kao žrtve time što štrajkuju glađu, pa Mariniku Tepić koja ne može da uđe u zgradu po lek. Stvara se takva atmosfera, vaninstitucionalna, uz jasnu podršku zapadnih sila", dodaje Pavić.
Naš sagovornik ukazuje i da zapadna štampa već uveliko govori o protestima i to na takav način da se daje demonstrantima za pravo iz čega se takođe vidi da se pokušava napraviti takva atmosfera.
"Ono što nedostaje ovog puta je to što nemaju veliku masu kao što su mogli da računaju nekad. I može da se desi da će da probaju nešto da urade, da nešto isceniraju da bi probali da veštački dignu masu. To je ono što bih možda očekivao kao sledeći potez. Na našim službama je da to spreče, da to saseku u korenu", kaže Pavić i napominje da smatra da je sve ovo bilo planirano i pre izbora.
Na masovnost protesta skreće pažnju i politički analitičar Vladimir Dobrosavljević koji kaže da je teško mobilisati ljude za nešto kada niste pobedili.
"Ovo teško može da se poredi sa 1996. i 2000. godinom jer je tadašnja opozicija pobedila na izborima i bilo je lako da mobiliše ljude. Ovo jeste jedan neprijatan incident, ali koji ima u sebi potencijal da izazove znatno veće tenzije u društvu", kaže Dobrosavljević za RT Balkan.
On se nada da će biti dovoljno razuma sa svih strana i da se neće dozvoliti, kako ističe, da politička scena u Srbiji bude izmanipulisana zarad nečijih drugih interesa bez obzira odakle oni dolazile. A to će pokazati naredni dani, dodaje naš sagovornik.
"Ovo što je sinoć urađeno nije dovoljno racionalno jer još uvek nisu završeni svi pravni lekovi koje je koalicija 'Srbija protiv nasilja' mogla da podnese ne bi li se utvrdilo da li postoje objektivne okolnosti da bi se izbori smatrali pokradenim ili nameštenim. Postoji čitav niz državnih institucija koje je trebalo da izađu sa svojim stavom i to je trebalo sačekati", napominje Dobrosavljević.
Naš sagovornik ističe da treba sačekati nadležne državne organe, pre svega bezbednosni sektor da se oglasi o tome da li postoje argumenti da su određene bezbednosne strukture nekih drugih zemalja bile umešane u događaje kod gradske skupštine.
"Bitno je da dobijemo jasne i nedvosmislene odgovore državnih institucija, bilo po pitanju krađe izbora, bilo po pitanju umešanosti bezbednosnih struktura nekih drugih zemalja jer su to dramatične i vrlo ozbiljne optužbe koje ne smeju da se završe na međusobnim političkim optužbama bez konkretnog razrešenja", zaključuje Dobrosavljević.
