Srbija i Balkan
Mrak koji je najavio svitanje: Četiri godine od usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti u CG
Centar Podgorice bio je čitavog dana blokiran, kolona naroda prevođena vladikama i sveštenicima zaustavljena na Blažovom mostu, poslanici DF-a te večeri pohapšeni su i odvedeni u Centar bezbednosti u Podgorici
Bila je to, reći će danas mnogi u Crnoj Gori, jedna od najmračnijih noći u novijoj istoriji ove države, ali će svakako dodati da je to bila pomrčina koja je najavila skoro svitanje.
Na današnji dan pre četiri godine, odnosno u noći između 26. i 27. decembra 2019. godine u Skupštini Crne Gore, glasovima vladajuće koalicije – DPS-a, SD-a, Liberalne partije, Bošnjačke stranke, Hrvatske građanske inicijative i Force usvojen je Zakon o slobodi veroiposvesti i pravnom položaju verskih zajednica.
Usvajanje zakona izazvaće, pokazali su kasniji događaji, pravu lavinu reakcija, produbiće podele među građanima, izazvaće narodni bunt, litije, a sve će, osam meseci kasnije rezultirati smenom vlasti, padom DPS-a i početkom pada do tada neprikosnovenog vladara Crne Gore Mila Đukanovića.
Danima pre usvajanja spornog akta, a bez ikakve reakcije i odgovora od strane vlasti, Mitropolija crdnogorsko-primorska, pozivajući poslanike "na odgovornost pred Bogom i građanima Crne Gore" upozoravala je da "predlog zakona ne zaslužuje da bude razmatran u Skupštini", da se predlogom "grubo diskiriminišu ova mitropolija i druge eparhije SPC u Crnoj Gori". Skupština je tada odbila i tri amandmana Mitropolije i ostalih eparhija SPC predloženih da bi se smirile tenzije i predupredile teške posledice donošenja jednog takvog zakona.
Na dan usvajanja zakona koji je u dobrom delu naroda shvaćen kao "čista otimačina crkvene imovine", dok su u čitavoj zemlji tenzije dostizale vrhunac, širom Crne Gore organizovani su protesti, blokade saobraćajnica a policija pribegla upotrebi sile, mitropolit Amfilohije još jednom je sa Cetinja pozvao Đukanovića da odustane od "zakona topuza", od "bezakonja koje bi trebalo da se izglasa u Skupštini Crne Gore".
Od poslanika vladajuće većine tog dana u parlamentu moglo se čuti tumačenje istorije prema kome je "1918. došlo do vojne okupacije Crne Gore od strane Kraljevine Srbije i nasilne aneksije zemlje", da je "nešto kasnije ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva i svedena na mitropoliju i eparhije unutar SPC čiji patrijarh sedi u Beogradu".
Tadašnji premijer Duško Marković rekao je da "zakon predstavlja završni korak na istorijskom putu kulturne emancipacije Crne Gore".
Jedan od članova zakona, 62, u 6. odredbi, predviđao je da su "verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna svojina."
Dok je u Skupštini trajala žučna rasprava, narod, sveštenstvo i monaštvo predvođeni vladikama Joanikijem i Metodijem krenuli su iz sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja ka manastiru Svetog Simeona Mirotočivog na Nemanjinom gradu, u neposrednoj blizini Skupštine Crne Gore da tamo služe moleban. Kolonu naroda predvođenu sveštenicima policija, koja je od zore držala u blokadi centar Podgorice, zaustavila je na mostu Blaža Jovanovića. Tu je narod i dočekao i izglasavanje zakona i sledeći dan.
Vladika Joanikije tada je pred narodom, pozivajući na "bratsku ljubav" i slogu poručio da je "obaveza naroda da ustane protiv nepravde, ali ne oružje, niti silom, nego samo silom istine i pravde".
Posle bezuspešnih razgovora sa Duškom Markovićem i Zoranom Pažinom narodu na mostu preko Morače obratio se i mitropolit Amfilohije ponavljajući da je stav Crkve da se zakon o slobodi veroispovesti donese saglasno mišljenju Venecijanske komisije.
Poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović tokom rasprave poručio je da se u Skupštini Crne Gore neće glasati o predlogu zakona o slobodi veroispovesti "preko živih" poslanika tog političkog saveza.
Istog popodneva, na više lokacija u Crnoj Gori blokirani su putevi, došlo je do intervencije policije, na mostu na Đurđevića Tari prebijen je vladika Metodije. Posle čitavog dana rasprave, uveče je došlo do sukoba poslanika Demokratskog fronta sa poslanicima vladajuće većine, ubrzo su svi poslanici DF-a pohapšeni i odvedeni u Centar bezbednosti u Podgorici.
Zakon je izglasan, ujutru 27. decembra vladika Joanikije narodu koji je i dalje bio okupljen na Blažovom mosti rekao je da će se borba "protiv zla i protiv nepravde nastaviti", dodajući da je prethodne noći u Podgorici "sahranjena pravda i da je sahranjen pravni poredak Crne Gore".
"Možemo reći, neka su usvojili, taj zakon je već propao, već je mrtvo slovo na papiru. Neka su oni živi i zdravi, ali nigde u svetu nema da se zakon o slobodi veroispovesti usvaja na ovakav način. Mi ćemo se organizovati. U svim krajevima, u svim gradovima, i u svim selima, formiraćemo odbore i bratstva za odbranu svetinja. Ne možemo dopustiti da svetinje koje su naši preci Bogu posvećivali da se one skrnave i da padnu u ruke bezbožnika. To neće biti!", rekao je vladika.
Iz Beograda, tadašnji Patrijarh srpski Irinej pozvao je državne vlasti Crne Gore, posebno pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, da odmah prestanu sa brutalnim terorom nad Srpskom crkvom, njenim sveštenstvom i vernim narodom.
Patrijarh je dodao da je "neljudsko prebijanje vikarnog episkopa dioklijskog g. Metodija, sveštenika i srpskih pravoslavnih vernika, samo zato što su Srbi i što su pravoslavne vere, čin nezabeležen u Evropi od pada fašizma i prestanka boljševičkog terora".
Istog dana, službenik Centra bezbednosti u Nikšiću Miloje Šćepanović posle tri decenije službe dao je otkaz pošto je odbio da izvrši naređenje i primeni silu na svojim komšijama i prijateljima, odnosno okupljenim narodom u Nikšiću.
Episkopski savet Eparhija Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori naložio je „da na svaka dva sata do Božića, na svim hramovima, zvone zaupokojena zvona.
Istog dana uveče krenule su opštenarodne litije širom gradova i sela Crne Gore, po velikom snegu, nevremenu, danima i nedeljama, narednih meseci desetine i desetine hiljada ljudi protestovale su noseći krst i ikone na čelu nepreglednih kolona, uz jedinstvenu poruku "Ne damo svetinje".
Episkopski Savet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori doneo je 29. decembra 2019. Godine odluku da "zbog podrške sramnom Zakonu o slobodi veroispovesti" iz SPC isključi 48 osoba. Odlučeni od krštenja su predsednik i premijer Crne Gore Milo Đukanović i Duško Marković, 10 ministara i 36 poslanika u Parlamentu Crne Gore.
Na spisku ministara bili su Zoran Pažin, Milutin Simović, Aleksandar Bogdanović, Predrag Bošković, Sanja Damjanović, Srđan Darmanović, Suzana Pribilović, Darko Radunović i Dragica Sekulić…
Krajem januara naredne 2020. godine u podgorički Cenar bezbednosti privedeno je 16 osoba, među njima i 68-godišnja Ratka Knežević, majka jednog od lidera DF-a Milana Kneževića i protiv nje je pokrenut postupak.
Nepunih godinu dana od donošenja spornog zakona od strane bivšeg režima, Skupština Crne Gore usvojila je 29. decembra 2020. izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica. Za izmene Zakona glasao je 41 poslanik vladajuće većine formirane posle izbora 30. avgusta 2020. godine.
