Pisac Miloš K. Ilić u "Relativizaciji": Život i stradanje Ane Miloš

U 58. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala sa mladim i višestruko nagrađivanim piscem Milošem Ilićem, koji je nedavno dospeo u žižu javnosti kada se pokazao kao idejni tvorac knjige i multimedijskog projekta "Po zanimanju: Ana Miloš".

Rođen 1987. u Pančevu, Ilić kaže da je već sa petnaestak godina svoja dela objavljivao u različitim periodikama, a 2008. "Laguna" je objavila njegovu zbirku pripovedaka "Priče o pivu".

Ženski glasovi će tek da vrište: Slučaj Ane Miloš

Iako daleko najupečatljiviji, projekat Ana Miloš nije bio prvi put da Ilić objavljuje svoja dela pod pseudonimima. Kako kaže, njegov prvi pseudonim bio je Ivan Drnčua, a nastao je iz želje da ga pređašnja bibliografija ne određuje pri učešću na ekskluzivnoj književnoj koloniji u Sremskim Karlovcima. 

Zatim je tu bio i Kosta Carić, koji je, u Požarevcu osvojio nagradu "Slobodan Stojanović" za neobjavljeno dramsko delo, ali je najviše uspeha ostvario kao Ana Miloš.

Ilić kaže da je nailazio na mnogo više ljubaznosti među izdavačima predstavljajući se pod ženskim pseudonimom, napomenuvši da u nekim prethodnim slučajevima ne bi dobio ni odgovor kada bi se predstavljao pod sopstvenim imenom.

Začetak Ane Miloš

Kako kaže, namera da se predstavi kao Ana Miloš nije nužno bila podstaknuta željom da ukaže na to koliko je više na ceni žensko pismo.

"Nekako mi je bilo zvučno to 'Ana Miloš'. Mislio sam da kad neko pročita to ime pomisliće: 'To je to, ova devojka je spisateljica', a što se posle ispostavilo kao delimično tačno", kaže Ilić.

Navodi da je Marija Milosavljević, koja je pozajmila svoj lik Ani Miloš, takođe posećivala različita književna dešavanja, što je, smatra Ilić, doprinelo auri autentičnosti njegovom projektu, iako je prva osoba koja je "igrala" Anu Miloš izgledala sasvim drugačije. 

Sagovornik Ljiljane Smajlović smatra da nedostatak reakcije na potpunu promenu fizičkog izgleda govori o "aljkavosti" u svetu izdavaštva.

Kako kaže, odlučio je da od projekta "Ana Miloš" napravi nešto veće nakon što je pod tim pseudonimom dobio prvu nagradu i objavio nekoliko priča u okviru različitih portala i izdanja, dodavši da je već imao spremnu zbirku priča u kojoj su, sasvim slučajno, svi protagonisti bili žene.

Prva "vizit-karta" Ane Miloš za svet književnosti postala je zbirka pripovedaka "Kraj raspusta", koja je dobila nagradu "Đura Đukanov", a čije je drugo izdanje objavila izdavačka kuća "Buka".

"Napravio sam Instagram nalog, na sve strane sam slao tu knjigu, svim ljudima koji imaju određenu funkciju ili simbolički kapital u tim krugovima, i na taj način sam nekako pozicionirao Anu Miloš na književnoj sceni", kaže Ilić.

"Da sam stvarno Ana Miloš, i dalje bih bio u milosti izdavača"

Napomenuvši da je izdavačka kuća "Buka" oštro kritikovala Ilićev potez nakon što se ispostavilo da on stoji iza Ane Miloš, Smajlović ističe da je njen sagovornik u tom saopštenju predstavljen kao pripadnik nekada privilegovane klase muškaraca koji je nezadovoljan svetom u kom su žene te koje uživaju privilegije.

"Njihov ceo imidž je takav. Ja napadam taj imidž, ali i sve ostale izdavače sa kojima sam došao u kontakt", kaže Ilić, i dodaje: "Da sam ja stvarno Ana Miloš, i dalje bih bio u milosti izdavača."

Kako je rekao, on pokušava da ukaže na "dubinski problem" u svetu srpskog izdavaštva, istakavši da u našoj zemlji "možda postoji jedna izdavačka kuća koja zaista funkcioniše kao izdavačka kuća".

Napominje ni da "Buka" nije posvetila ono što smatra dovoljnom količinom pažnje drugoj knjizi koju je poslao na čitanje pod pseudonimom Ana Miloš, iako su prethodno jednu "Aninu" knjigu već objavili.

Ilić kaže da ga je mnogo ljudi iz šire okoline upozoravalo da će knjigom "Po zanimanju: Ana Miloš" on "pucati sebi u kolena", i kaže da je svestan rizika ovog poteza.

"Mislim da bez nekog totalnog dekonstruisanja i samog sebe, izdavačke scene i književnosti u Srbiji uopšte, ne može nešto novo da se rodi", ističe sagovornik Ljiljane Smajlović.

Dodaje da ne umišlja da će ta knjiga ili on lično biti to što će dovesti do promene, ali se nada da će služiti kao korak ka nekom novom stanju stvari.

Govoreći o problemima u stanju književnosti u Srbiji, Ilić takođe ističe da jedna objava uticajne osobe na društvenim mrežama danas ima mnogo veći simbolički kapital od književne kritike.

"Jedna objava može da vam lansira karijeru ili da je sahrani, kao što sada pokušavaju sa mnom i sa mojom knjigom", kaže spisatelj.

"Agenda" protiv Ane Miloš

Ilić ističe da je njegova knjiga naišla na "meku cenzuru" u određenim knjižarama, da bi pojedine strane (bezuspešno) pokušale i pravno da problematizuju njegov projekat.

Izuzev intervjua koji je dao za "Danas" i gostovanja u programu Radio Beograda, Ilić kaže da je i medijsko pokriće njegovog projekta u više navrata izgledalo pristrasno.

"Posle intervjua na 'Novoj S' sam shvatio da je zaista postojala agenda", kaže Ilić, dodavši da su pročitali objavu "Buke", ali ne i "Platoa", u kojoj se obrazlaže zašto je ta izdavačka kuća odlučila da njegovu knjigu izda.

"Sve vreme je voditeljka držala samo tu jednu liniju, 'prevara, pravno'. To je dosta čudno, da novinar toliko jednoobrazno sagledava tako široku stvar", dodaje.

Napominje, ipak, da ne smatra da bilo ko takvu "agendu" organizuje, već da ona nastane kao proizvod javnog mnjenja, odnosno želje za zauzimanjem "poželjnog stava".

Vulgarizacija ženske književnosti

Komentarišući pitanje "ženskog pisma" i da li ono uopšte kao takvo postoji, Ilić zaključuje da trenutno raspoloženje u književnim krugovima, gde se traže mlade autorke koje pišu o specifičnim temama, predstavlja "vulgarizaciju ženskih tema".

"Ja o tome pričam. Da ta vulgarizacija i monetizacija prave još veći jaz između svih nas i odvajaju nas od istinskog bavljenja književnošću", kaže Ilić.