Ako BiH u martu ne otvori pregovore sa EU, čekaće do 2025.
Ako Bosna i Hercegovina do kraja marta sprovede potrebne reforme, ukazuje joj se prilika da otvori pregovore o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji – to je šansa koju bi država, kako tvrde zvaničnici bloka, trebalo da iskoristi, jer bi predstojeći evropski izbori mogli da dovedu do zastoja.
"Treba iskoristiti vreme da bi se usvojili zakoni koji su pragmatični kako bih i ja bila uverljiva u svojim argumentima pred Savetom EU u martu", rekla je šefica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen.
Ona je pohvalila BiH za "stopostotnu usklađenost spoljnom i bezbednosnom politikom EU".
"To je jedan od razloga što ste 2020. postali zemlja kandidat. EU je prošle godine donela odluku o otvaranju pregovora kad BiH ispuni određene uslove. Važni su zakoni o unapređenju pravosudnog sistema. Potreban je napredak u usvajanju zakona o sprečavanju pranja novca, zakona o sudovima i svemu onome što će Savet EU uzeti u obzir", pojasnila je Fon der Lajenova.
Planom rasta EU, kaže ona, otvaraju se vrata za poslovne subjekte da deluju na zajedničkom regionalnom i evropskom tržištu.
"To moraju pratiti reforme na ekonomskom planu. Ako se sprovedu, one mogu osigurati dodatnih milijardu evra od EU. Ako zemlje Zapadnog Balkana razviju zajedničko tržište, očekivani rast je 10 posto. To je samo po sebi važno jer će ovde posebno mladi videti svoju perspektivu", rekla je šefica EK.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da BiH u narednom periodu treba da sprovede reforme, kako bi se dobili preduslovi i konsenzus o otvaranju pregovora BiH s EU.
"Da je neko bilo koga od nas pre dve godine pitao da li će Ukrajina aplicirati za članstvo u EU i da li će EU otvoriti pregovore s Ukrajinom i Moldavom verovatno to niko od nas ne bi rekao", naveo je Plenković, dodajući da je Hrvatska najveći zagovornik članstva BiH u EU.
Ako se propusti mart, istakao je on, propustiće se cela jedna godina – sve do januara 2025, budući da nakon izbora i formiranja Evropskog parlamenta, sledi i formiranje Evropskih institucija.
"Moramo biti sigurni da BiH ima rezultate. Moramo u narednih šest sedmica videti hoće li se to desiti, da je to zaista utemeljeno na rezultatima", rekao je holandski premijer Mark Rute.
Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto navela je da je na 59. sednici usvojeno više od 1.500 stranica materijala koji se odnose na vladavinu prava i usklađivanja s EU.
"Radimo na brojnim zakonskim predlozima i aktima. Radimo na promenama izbornog zakonodavstva. Radimo na domaćim rešenjima jer je to preduslov za uspeh. Sve treba da učinimo da izbegnemo intervencije i nametanja rešenja od strane međunarodne zajednice jer bi to moglo narušiti funkcionisanje institucija BiH", poručila je ona, a preneo Radio Slobodna Evropa.
Prema njenim rečima, očekuje se usvajanje državnog budžeta za 2024. godinu, a na dnevnom redu parlamenta trebalo bi da se ove nedelje nađu izmene zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti.
"Nadam se da će u vremenu ispred nas biti usvojene i izmene zakona o Visokom sudskom i tužilačkom veću BiH. Nadam se da ćemo to sve ispuniti do kraja marta i sastanka Saveta EU kako bi svojim radom zaslužili otvaranje pregovora s EU o punopravnom članstvu", zaključila je predsedavajuća Saveta ministara BiH.
Lideri država i vlada Evropske unije odlučili su 14. decembra prošle godine da otvore pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, a sa Bosnom i Hercegovinom tek kada se ispune kriterijumi za članstvo.
EU očekuje da BiH ispuni 14 prioriteta koji su joj postavljeni kako bi mogla otvoriti pregovore sa Evropskom unijom.