Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Šta se krije iza upada Kurtijevih snaga u srpske institucije?
Cilj Aljbina Kurtija, ali i njegovih zapadnih saveznika, jeste da Srba na Kosmetu više ne bude
Kada je ministar privremenih prištinskih institucija Dželjalj Svečlja pre nekoliko dana, a i danas ponovo, zapretio da će "jedini simbol Srbije na 'Kosovu' biti njena ambasada", niko nije ni pomislio da će ubrzo zatim Kurtijev režim pokušati da ostvari svoje pretnje upadom do zuba naoružanih specijalaca u opštinske zgrade, domove zdravlja, pošte i apoteke širom srpskih enklava.
Sve je to ipak, prema rečima predsednika skupštinskog Odbora za KiM Milovana Drecuna, sastavni deo kampanje čiji je cilj proterivanje države Srbije i svih srpskih institucija koje postoje na Kosmetu i koje finansira država Srbija.
"Svoju politiku proterivanja jednostranim nasilnim aktivnostima Kurti koristi da bi pokušao da dobije ustupke od Beograda, jer pritiskom na srpski narod i ugrožavanjem njegovog života i opstanka, vrši pritisak na Beograd da prihvati dve tačke francusko-nemačkog predloga o putu ka normalizaciji odnosa koje se odnose na defakto priznanje i članstvo tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama. Priština šalje poruku da će, ako se to ne prihvati, uslediti još žešći pritisak, a Beograd se stavlja pred dilemu – da li prihvatiti tako nešto ili gledati kako se završava proces etničkog čišćenja", ističe Drecun.
Politički analitičar Stevica Deđanski takođe smatra da je Kurtijev cilj, ali i cilj njegovih zapadnih saveznika, da Srba na Kosmetu ne bude.
"Hteli su da proteraju Srbe pucanjem na decu za Badnji dan i upadanjem u srpske domove, ali to nije dalo efekta jer je Srbija čvrsto poručila da ne može da dozvoli pogrom. Onda su oni promenili model ponašanja i pokušali sa sofisticiranijim proterivanjem Srba izazivanjem nesigurnosti, hapšenjem ljudi bez razloga, ukidanjem dinara, pa i sad ulaženjem u institucije", ističe sagovornik RT Balkan.
Za nekadašnjeg predsednika Izvršnog veća AP Kosovo i Metohija Zorana Anđelkovića, nedavni upad u prištinsku ambulantu koju koriste Srbi, bio je pokazatelj da je reč samo o "eksperimentu" te da će Kurtijev režim isto sprovoditi i u drugim institucijama.
"Žele da potpuno proteraju sve što predstavlja Srbiju na 'Kosovu', uključujući i srpski narod. Očito da Kurti ima podršku zapadnih savetnika i saveznika, jer da je nema, to ne bi ni mogao da radi", uveren je Anđelković.
Nade da će međunarodna zajednica pokušati da zaštiti Srbe ne polaže ni Deđanski, koji predviđa da će se svaka osuda koja eventualno stigne sa Zapada na Kurtijev račun završiti samo na – "blagim izjavama".
"Da su hteli mogli su to i da spreče. Jer ni Makron ni Bajden kad ustanu ne gledaju šta je rekao Kurti pa da se prema njemu upravljaju, već je obrnuto. To se dakle sve radi u saglasnosti sa zapadnim prijateljima", uveren je Deđanski.
Da Zapadni deo međunarodne zajednice ne reaguje na istupe, provokacije, pretnje i Kurtijevom nasilju gleda kroz prste, saglasan je i Drecun. On navodi da se međunarodna zajednica ipak oglasi u situaciji koja preti da dovede do nove krize, što se, kako navodi, pokazalo i u slučaju ukidanja dinara.
"To pokazuje da je njima jasno i da su svesni, ali je pitanje zašto nisu reagovali preventivno iako su znali da ovaj to priprema. Mislim da taj deo međunarodne zajednice prećutno dozvoljava Kurtiju da radi sve što je štetno po interese srpskog naroda, zato što to takođe smatra delom pritiska na Beograd da se prihvati francusko-nemački plan", ističe šef skupštinskog Odbora za KiM.
Ono što je još opasnije, upozorava Drecun, jeste što taj pritisak ima i svoj "bezbednosni aspekt".
"Kurti tu još nije povukao ključni potez, a to je ubacivanje predstavnika kosovskih bezbednosnih službi na sever KiM, što bi maksimalno ugrozilo srpski narod i stvorilo situaciju koja bi imala kapacitet da izazove sukobe. Na političkom planu, on već završava posao pokušajima da zabrani dinar, ali na vojnom planu, dakle, još nije povukao taj poslednji potez, iako u okviru NATO-a postoji namera da se KBS-u dozvoli da učestvuje u zajedničkim patrolama sa Kforom uz administrativnu liniju, kao što to Kfor sada radi i sa Srbijom. A to bi bio početak njihovog ulaska na sever Kosova i Metohije", zaključuje Drecun.
