Srbija i Balkan
Novi udarac Brisela "ispod pojasa": Šta znači uključivanje Ohridskog sporazuma u pregovarački okvir?
"Bolje biti za stolom, nego na meniju", bila je politika Beograda prema EU. Kako stvari stoje, svakako ćemo biti posluženi – jedino šta možemo da biramo je da li ćemo da budemo u predjelu ili supi
Brisel je zvanično pokrenuo proceduru kojom će Ohridski sporazum, kojim se od Srbije traži da defakto prizna nezavisnost takozvanog Kosova, biti uvršten u pregovarački okvir za članstvu Srbije u EU. Odluka je sada na Savetu EU koji bi trebalo po hitnom postupku da presudi, pre nego što u Evropskoj uniji i zvanično počne izborna kampanja.
Šta je pregovarački okvir, da li Evropska unija ima pravo da ga menja deset godina kasnije i šta unošenje Ohridskog sporazuma znači za Srbiju?
Zvanični pregovori Srbije sa Briselom o članstvu u EU počeli su 2014. godine, nakon godina ucena, pre svega saradnjom sa Haškim tribunalom.
Na međuvladinoj konferenciji, Beograd i Brisel potpisali su izjave i pregovarački okvir u kojem je u 49 tačaka definisano šta sve Srbija mora da ispuni kako bi postala članica EU.
Navedena je tačna procedura, kao i ko sve učestvuje u pregovorima o članstvu, ali je ostavljena rezerva da se pregovaračka poglavlja ne moraju otvarati po numeričkom redosledu.
Pitanje Kosova i Metohije u pregovaračkom okviru našlo se u poglavlju 35. naslovljenom sa "ostala pitanja". Zanimljivo je da je u zajedničkoj poziciji EU o spomenutom poglavlju 35 iz 2014. Kosovo označeno zvezdicom.
Paralelno sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja vodio se dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Brisela.
Na pregovore s Prištinom Srbija se osvrnula u tački 15, tvrdeći da je najznačajniji rezultat tog procesa sporazum iz Brisela iz 2013, te da je od vitalnog značaja "sprovođenje rezultata lokalnih izbora na KiM i formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa izbornom voljom građana".
Dakle, prilikom potpisivanja pregovaračkog okvira, od Prištine se očekivalo da sprovede legalne i legitimne lokalne izbore i formira ZSO, a Srbija da ostane u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijalogu sa Prištinom.
Do danas, Priština nije formirala ZSO, a lokalni izbori nisu legitimno održani zbog bojkota Srba na severu pokrajine, koji su time pokazali otpor Prištini koja je mesecima vršila pritiske na lokalno srpsko stanovništvo.
U dokumentu potpisanom 2014. u Briselu navodi se da Evropska komisija tokom čitavog procesa, uz poštovanje pravila i procedura, "može da revidira merila", uključujući i spomenuto poglavlje 35. koje reguliše proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Dakle, formalno Brisel ima pravo da uključi Ohridski sporazum u pregovore, uz saglasnost svih članica EU.
Potpis Beograda postaje nebitan
Iako je premijer privremenih prištinskih institucija više puta želeo da potpiše Ohridski sporazum, srpska strana je odbila da stavi svoj potpis na ovaj dokument.
Novim potezom Brisela, dodavanjem u pristupne pregovore, više niko neće ni morati da traži od Beograda potpis, već će sporazum svakako postati važeći kao obaveza Srbije na putu ka članstvu.
Razlog tome je što se Evropska unija u pregovaračkom okviru sa Srbijom u članu 24 i 25 navela da, u slučaju da napredak oblasti normalizacije odnosa s Prištinom "značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da postupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova", EK će na sopstvenu inicijativu ili na na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da ne preporuči otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, kao i da prilagodi povezane pripremne aktivnosti, prema potrebi, dok se neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši.
Odnosno Evropska unija može da ucenjuje Srbiju tako što joj neće dozvoliti ulazak u EU, niti napredak u pregovorima, dok ne ispuni Ohridski sporazum, bez obzira što ga nije potpisala.
Podsetimo, Ohridski sporazum, između ostalog, podrazumeva da se Beograd ne protivi članstvu KiM u međunarodnim institucijama, među kojima su i Ujedinjene nacije.
"Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti", govorio je krajem prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Politika Beograda do sada je bila "bolje biti za stolom, nego na meniju", ispostavilo se da ćemo svakako biti posluženi, jedino što možemo da biramo je da li ćemo biti u predjelu ili da nas skuvaju u supi.
Prema nezvaničnim informacijama Mađarska, iako je priznala tzv. Kosovo, protivi se ovakvom uslovljavanju. Glasaju i pet zemalja koje nisu priznale lažnu državu: Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija. Nevolja je da, uprkos tome što mnoge članice ne priznaju nezavisnost Kosova, u okviru EU postoji saglasnost u vezi sa ovim spornim sporazumom.
Ostaje dakle da vidimo da li će Mađarska stopirati odluku o pristupnim pregovorima ili, u slučaju da izostane protivljenje Budimpešte, sačekamo i formalno na koji način će Ohridski sporazum biti unet u pregovarački okvir.
Srbija će se potom naći pred izborom: da pogazi svoj Ustav i nastavi pregovore o članstvu u EU ili da prekine takve ucene iz Brisela i odustane od evropskog puta.
