Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Ko bi u Parlamentu podržao "briksizaciju" Srbije?
Nacrt rezolucije o ulasku Srbije u BRIKS predat je Narodnoj skupštini, u kojoj je najveći broj stranaka saglasan da bi sa ovom organizacijom trebalo bliskije sarađivati, iako su, što se tiče članstva - daleko pesimističniji
"Briksizacija" planete jedna je od najvećih geopolitičkih promena koje su u poslednje vreme zadesile svet, a sve su prilike da na nju neće ostati imuna ni Srbija. Bez obzira na to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine izjavio da je pitanje članstva u BRIKS-u tema kojom će se baviti sledeća generacija, činjenica je da bi ovo pitanje moglo da se nađe na dnevnom redu zakonodavaca i mnogo ranije.
Jer, tek što je konstituisan novi skupštinski saziv, u Skupštinu je stigao predlog rezolucije o pridruživanju Srbije organizaciji koju trenutno čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a čije je veliko proširenje već najavljeno.
Poslanici Pokreta Socijalista Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predali su zahtev da ovaj nacrt bude uvršćen u skupštinsku proceduru, nadajući se da će, kako su ranije rekli, pokrenuti dijalog oko toga da je "BRIKS daleko ozbiljnija alternativa evropskom putu".
Da Srbija može da pretenduje na punopravno članstvo u BRIKS-u, ali da to zavisi isključivo od Beograda i srpskog naroda, izjavila je pre nekoliko dana portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Istraživanje koje je nedavno za RT Balkan sprovela Nova srpska politička misao rasvetlilo nam je kakvog je stava narod - podaci su naime pokazali da se za tešnje odnose sa ovom organizacijom zalaže 38,3 odsto stanovnika, dok je njih 33,1 odsto izabralo odgovor "više da nego ne", koji pokazuje da su delimično privrženi ovoj ideji.
Šta, međutim, o tome misle zakonodavci, odnosno parlamentarne stranke koje danas čine Skupštinu Srbije koja bi, eventualno, ako se Srbija nađe na putu ka BRIKS-u, donela i konačnu odluku o članstvu u ovoj organizaciji?
Oni od kojih to najviše zavisi, vladajući SNS, prema rečima poslanika Vladimira Đukanovića nisu obavešteni o rezoluciji.
Na pitanje šta, u načelu, misli o ulasku Srbije u BRIKS, Đukanović kratko odgovara: "Sve najbolje, odlično".
Nešto opširniji, Đukanović je bio kada je komentarisao istu temu za "RT Balkan predizborni specijal".
"S obzirom na to da smo okruženi zemljama Evropske unije i NATO-a, pitanje je da li je to realno i moguće sa geostrateškog i geopolitičkog aspekta. Svakako bi trebalo razmišljati da imamo što bliskije odnose i razvijati dalje pre svega ekonomske odnose, ali i svake druge", rekao je tada Đukanović
U Socijalističkoj partiji Srbije oprezni su jer nisu još imali uvid u nacrt rezolucije koje su podnele njihove kolege iz Pokreta Socijalista.
"Prvi put čujem da je Pokret podneo rezoluciju, tako da ne znam njen sadržaj da bih mogla da je komentarišem, iako svakako nismo stigli da razgovaramo o tome, pogotovo ne juče, jer je juče bila konstitutivna sednica. BRIKS je organizacija koja jeste vredna svakog poštovanja, pre svega zbog činjenice koje zemlje čine BRIKS. Mi, međutim, o pristupanju nismo razgovarali ni na partijskim organima, pa čak, moram priznati, ni neformalno jedni sa drugima", kaže zamenica šefa poslaničke grupe SPS-a Snežana Paunović.
Lider ove stranke, Ivica Dačić, međutim, nekoliko puta je javno govorio o "briksizaciji" Srbije, iako, poput kolega iz SNS-a, ni sam nije optimista oko toga koliko je članstvo u toj organizaciji izvodljivo. Sve dok je Srbija kandidat za članstvo u EU, govorio je ministar spoljnih poslova Srbije, ona ne može biti članica BRIKS-a.
"Ako se nešto drugačije ne desi na našem evropskom putu, mislim da nije realno da se pridružimo BRIKS-u, ali kakvu saradnju možemo da imamo je pitanje za diskusiju", rekao je ranije Dačić.
Pripadnici najveće opozicione liste "Srbija bez nasilja", ponovo nisu odgovorili na molbu RT Balkan da prokomentarišu da li bi podržali rezoluciju o priključenju BRIKS-u, temi koja spada u domen spoljne politike, oko koje ova koalicija, izgleda, ne voli da se oglašava, jer nema jedinstven stav.
Slušajući pojedinačne izjave nekih od pripadnika ove koalicije, reklo bi se da im BRIKS nije naročito mio. Poslanik Zeleno-levog fronta Đorđe Pavićević ranije je komentarisao predlog o članstvu u ovoj organizaciji kao "besmislicu", dok je Dragana Rakić iz DS-a bila mišljenja da je inicijativa za ulazak u BRIKS "neozbiljna priča".
Debitanti u Skupštini, pripadnici pokreta "Mi - glas iz naroda", koji su ove godine prvi put dobili priliku da se pitaju oko budućnosti Srbije, na sasvim su suprotnom polu od opozicione većine.
"Mi smo naravno zainteresovani da Srbija uđe u BRIKS, iako sumnjam da je to priključenje realno s ovom vlašću. Benefiti članstva u toj organizaciji su ogromni, iako je izvesno da ćemo naići na protivljenje Evropske unije. Ja, međutim, lično, ne vidim nikakve koristi od pridruživanja EU, koja već duže vreme posrće kako ekonomski, tako i politički", poručuje Branko Lukić iz ovog pokreta.
Poslanici Novog DSS-a takođe nisu imali prilike da pogledaju nacrt rezolucije koji su predali Torbica i Komlenski.
"Niko od njih to nije dobio niti čitao, pa je nezgodno da komentarišemo nešto što još nismo videli", rekli su za RT Balkan iz kabineta Miloša Jovanovića.
Ova partija, međutim, jedna je od onih koje saradnju sa BRIKS-om, organizacijom koja, kako to mnogi misle - pokazuje da svet sve više teži multipolarnosti - vide kao pitanje od prvorazrednog značaja.
"BRIKS je organizacija koja okuplja veliki broj zemalja koje su naši tradicionalni prijatelji i smatramo da su odnosi sa tom organizacijom od prvorazrednog značaja za Srbiju. Novi DSS će učiniti da te odnose produbi i intenzivira, imajući u vidu okolnosti u kojima se nalazi čitav svet ali i našu potrebu da se nastavi sa saradnjom sa prijateljskim državama na ravnopravnim osnovama, što BRIKS upravo i nudi", kaže za RT Balkan potpredsednik ove stranke Predrag Marsenić.
