Srbija i Balkan
Nije moglo da prođe bez spominjanja RT Balkan: Šta piše u rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji
Posle više pritisaka srpske prozapadne opozicije, ali i predstavnika Zelenih i Socijaldemokrata iz EU, danas je usvojena još jedna negativna rezolucija o Srbiji
Sa čak 461 glasom "za" Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o situaciji u Srbiji nakon izbora.
Dokument započinje pozivanjem ne samo na održane izbore 17. decembra 2023, već i na slučajeve masovnog ubistva u Beogradu i Mladenovcu, kao i na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u novembru prihvatio zahtev dela opozicije za održavanje izbora.
Napominje se da su u pitanju treći vanredni izbori od 2012. godine, a Srbiji se zamera da nije sprovela ključne preporuke OEBS-a i ODHIR-a i Venecijanske komisije.
U rezoluciji se posebno zamera da su, kako se navodi – Sputnjik i RT Balkan "aktivno dali svoj doprinos širenju dezinformacija o opozicionim kandidatima".
Zanimljivo da se poslanici u uvodu pozivaju na Ustav Srbije i Zakon o izboru poslanika iz 2022. ali se zato ne spominje da u tom istom ustavu piše da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo naše zemlje.
U uvodnom delu dokumenta navode se sve zamerke koje je nakon izbora iznosila prozapadna opozicija u Srbiji, uključujući optužbe za navodne fantomske birače, kao i da su glasači organizovano dovoženi iz susednih zemalja kako bi glasali u Beogradu.
Navodi se da još nije objavljen izveštaj međunarodnih organizacija OEBS-a i ODHIR-a, ali se zato poslanici pozivaju na nevladinu organizaciju CRTA i njen izveštaju po kojem je navodno vlast zloupotrebom 30.000 birača uticala na izborne rezultate.
"Srpske vlasti vlasti negiraju bilo kakve nepravilnosti, dok su se i srpski predsednik i mediji koje kontroliše Kremlj saglasili da su se druge države umešale u izborni proces u Srbiji na brutalan način", navodi se u rezoluciji.
Podseća se da je srpska premijerka Ana Brnabić javno zahvalila ruskim obaveštajnim službama na pruženim informacijama o planiranim akcijama opozicije, kao i da je širenje "uskih dezinformacija i narativa dubok i uporan problem u Srbiji, posebno tokom izborne kampanje".
"Kremlj je osudio proteste kao pokušaj Zapada da svrgne vladu i da sprovede još jedan Majdan", navodi se u rezoluciji.
U tački 1 navodi se da se ne može smatrati da su izbori održani u fer uslovima, te da je EP uznemiren zbog izveštaja o sistemskim razmerama prevara koje su ugrozile integritet izbora.
U tački 2 se navodi da je konstatovano da su izbori protekli glatko, ali da je izborni dan bio obeležen brojnim nepravilnostima, te da je zbog toga Srbija pala ispod standarda koji se očekuju od zemlje kandidata za članstvo u EU.
"Podsećamo srpske vlasti da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije srž pristupanja i metodologije pristupanja EU", navodi se.
U tački 3 posebno se ističu izbori u Beogradu i navodi da su posmatrači otkrili nepravilnosti koje su mogle da utiču na rezultate.
Evropski parlament u tački 4 poziva na nezavisnu međunarodnu istragu izbora, posebno u Beogradu i traži formiranje ad hok misije za utvrđivanje činjenica.
Poziva se Evropska komisija da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju da proceni situaciju kako bi se vratilo poverenje javnosti u institucije, navodi se u tački 5.
U tački 6 traži se istraga svih pritužbi na izbore, posebno one koju je Ustavnom sudu podneo funkcioner koalicije "Srbija protiv nasilja".
Žali se zbog nedostatka krivičnog gonjenja i sankcija u vezi sa prekršajima tokom izbora u tački 7.
Srpska vlast poziva se da istraži, krivično goni i pravdi privede odgovorne za sva krivična dela tokom izbora i napade na studente, piše u tački 8.
Osuđuju se napadi srpskih zvaničnika na posmatrače i poziva na povratak konstruktivnom diskursu. Poziva se srpska vlast da preduzme korake da se izbegne dalja kampanja dezinformisanja protiv izbornih posmatrača. Pohvaljuje se rad CRTE i CeSida u tački 9.
Parlament je zabrinut zbog pasivizacije adresa u Beogradu i na jugu Srbije, čime je uskraćeno pravo glasanja, pa se pozivaju nadležni u tački 10 da otklone ove povrede izbornog prava.
Takođe, u tački 11 se poziva Srbija da se pozabavi učešćem nacionalnih manjina u izbornom procesu i primeni dosledno kriterijum za dobijanje statusa manjine.
Poziva se Skupština Srbije i vlada da ulože napore da efikasno funkcionišu bez stalnog ciklusa izborne kampanje u tački 12.
Traži se da se vrati poverenje birača u izborni proces u tački 13.
Srbiji se zamera da nije sprovela mere i preporuke OEBS-a i ODIHR-a o izbornom procesu u tački 14, a u tački 15 se raduje konačnom izveštaju ove dve misije, o čemu se govori i u tački 16.
RIK se poziva da blagovremeno objavljuje rezultate monitoringa tokom kampanje u tački 17.
Osuđuje se odsustvo medijskog pluralizma tokom predizborne kampanje, navodi se u tački 18 i dodaje da je veliki broj medija pod kontrolom ili uticajem vlasti, što je rezultiralo neravnopravnim pozicijama prema opoziciji.
REM-u se zamera da je zanemario svoje zakonske obaveze, te da nije objavio rezultate monitoringa za privatne televizije s nacionalnom frekvencijom bliske vlasti, kaže se u tački 19.
U tački 20 se izražava zabrinutost zbog napada na novinare, aktiviste za ljudska prava koji dolaze od zvaničnika vlade.
U tački 21 poziva se na reformu nadzora kampanje, a u tački 22 se traži da vlast osigura demokratske kapacitete za naredne lokalne izbore 2024.
Napominje se da su svi parlamenti, osim jednog, u proteklih 12 godina raspušteni pre vremena, a u tački 24 se podvlači važnost slobode govora i učešća na mirnim protestima, pa se osuđuje nesrazmerno policijsko nasilje protiv demonstranata na protestu protiv izborne prevare.
U tački 25 se oštro osuđuju nepotkrepljene tvrdnje srpskih vlasti da je članica EU bila uključena u organizovanje postizbornih protesta i žali što su protesti iskorišćeni kao izgovor za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vlasti.
Čak se i Evropskoj komisiji u tački 26 zamera što što nije kritikovala Srbiju.
U tački 27 se ponavlja da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako ostvari značajne reforme, te da se izvrši revizija sredstava koje je Srbija dobila iz Instrumenata za pristupnu upomoć i druge finansije ukoliko srpske vlasti ne sprovedu izborne preporuke ili ako istraga pokaže da su srpske vlasti bile umešane u izbornu prevaru.
Poziva se EU da bude posrednik u unutrašnjem dijalogu u Srbiji između vlasti i opozicije kako bi se prevazišla politička polarizacija u tački 28.
U tački 29 se nalaže da se rezolucija prosledi predsedniku Evropskog saveta, Komisiji, visokom predsedniku EU za spoljne poslove, vladama i parlamentima država članicama, ali i predsedniku Srbije, predsednici vlade i Narodnoj skupštini Srbije, kancelariji OEBS-a i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
