Srbija i Balkan
Bocan-Harčenko za RT Balkan: Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosmetu je zračak nade (VIDEO)
Ambasador Rusije u Srbiji je naglasio da pitanje Kosova i Metohije mora da se vrati pod okrilje SB UN
Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas za RT Balkan da je održavanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji zračak nade i da pitanje južne srpske pokrajine mora da se vrati pod okrilje SB UN.
"Nema sumnje da je sinoćna sednica Saveta bezbednosti predstavlja napredak, ali nije zaokret u rešavanju krize na KIM. U svakom slučaju je prvi korak i zračak nade da se krećemo u jednom dobrom pravcu", ocenio je Harčenko nakon polaganja venca na grob ruskog diplomate Nikolaja Hartviga na Novom Groblju u Beogradu, povodom Dana diplomata Rusije.
On je istakao da Rusija već dugo govori da KiM, kao pitanje za razmatranje mora da se u potpunosti vrati u SB UN, s obzirom da dijalog Beograda i Prištine objektivno pokazuje da od toga nema baš ništa.
"Najozbiljniji problem je da nema promena na terenu, u stvari bolje da se kaže da ima pogoršanja. Stoga SB UN mora da bude više uključenu okviru i na osnovu rezolucije 1244, jer samo taj osnov postoji u međunarodnoj zajednici kao međunarodno-pravni okvir za rešavanje celokupne krize. Pre svega je najvažnije da to bude u interesu Beograda i Srbije, kao i rešavanje pojedinačnih pitanja na KiM, koja su uzrok stalnih i kriznih žarišta ili talasa", ukazuje Harčenko.
Ruski ambasador je kao primer naveo zabranu dinara, naglasivši da to ima dalekosežne i teške posledice za srpsko stanovništvo.
"Nismo ni očekivali neku zajedničku odluku. Rusija nije kriva kao stalna članica SB UN, ali naši zapadni partneri uopšte ne misle na saradnju, već samo na konfrontaciju. Ali bez obzira na to, ovo je bila dobra prilika, pre svega da predsednik Srbije kaže šta misli", dodao je.
Nikolaj Henrikovič Hartvig, ruski izaslanik u Beogradu, poslednjih godina pred izbijanje Prvog svetskog rata radio je na Balkanu i iznenada je preminuo baš uoči početka rata.
Rođen je 1857. godine na Kavkazu u gradu Gori u današnjoj Gruziji, u osiromašenoj aristokratskoj porodici vojnog lekara, naturalizovanog Rusa nemačkog porekla.
Diplomatsku službu započeo je 1875. godine u Azijskom departmanu Ministarstva inostranih poslova Ruske imperije. Odmah se ispostavilo da mu je sudbina vezana za Balkan. Služio je kao ataše u tadašnjoj crnogorskoj prestonici Cetinju, a zatim je bio ruski konzul u bugarskom Burgasu.
Za Hartviga se govorilo da je "veći Srbin od Srba" zbog njegovog nesebičnog zalaganja da se smanje tenzije između Srbije i Austrougarske.
