Srbija i Balkan
Bocan-Harčenko za Sputnjik: Pred Srbijom je ozbiljna borba za vraćanje kosovskog pitanja u UN
Ovo je izuzetno teška situacija za Srbe, na liniji su koja postepeno vodi etničkom čišćenju, rekao je ruski ambasador
Sednica Saveta bezbednosti posvećena Kosovu i Metohiji zaista je veoma važan događaj. To vanredno i hitno zasedanje na zahtev Srbije značajan je korak napred, ka onome što je već bilo - ka povratku kosovskog pitanja u okvire SB UN.
Ovo je u razgovoru za Sputnjik poručio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko. Kako je rekao, čini mu se da Zapad sada nije imao argumente protiv zasedanja, kao što je to ranije u nekoliko navrata činio.
"Sada postoji kritična masa problema, intenzitet problema dostigao je svoj maksimalan nivo i oni nemaju čemu da se suprotstave kad je u pitanju situacija u pokrajini. Predsednik Vučić je govorio o hibridnom ratu protiv Srbije. U ovom slučaju to se odnosi i na Srbe koji žive na Kosovu. To je, zaista, hibridni rat kada se pritisak od strane Rosu policije ili specijalnih snaga, koje su i dalje aktivne na severu bez ikakvog osnova, spoji sa zastrašivanjem, udruži sa napadima na svetinje, verske objekte, spoji sa napadima na obrazovanje i, najzad, udruži sa zabranom dinara", kaže Bocan-Harčenko.
On ističe da sve to podriva mogućnost funkcionisanja i života Srba u severnoj pokrajini i zato, zaista, nemaju čemu na Zapadu da se suprotstave.
"Ovo je izuzetno teška situacija za Srbe. Na liniji su koja postepeno vodi etničkom čišćenju. Druga stvar koju na Zapadu shvataju jeste da osećaju, ma koliko o tome ćutali, da ne postoji nikakva mogućnost za napredak dijaloga Beograda i Prištine", ističe ruski ambasador.
Kako dodaje, Evropska unija kao posrednik i Amerikanci koji svakako stoje iza nje, uvek su to negde nazirali.
"Sada su oni potpuno sami sebe diskreditovali. Dijalog suštinski nema rezultate. On se potpuno mimoilazi sa onim obećanjima i principima koji su bili formulisani kada se tražilo odobravanje dijaloga od strane Generalne skupštine UN. Tada je bilo jasnih uveravanja i obećanja, sve je bilo evidentirano na papiru, a zatim pogaženo. Bili su predviđeni neutralni i nestatusni pregovori u okviru Rezolucije 1244. Dakle, isključivo dijalog na temu normalizacije situacije. Od toga se odustalo i ubrzo je glavni cilj postao rad sa Beogradom na priznavanju Kosova", kaže Bocan-Harčenko.
S druge strane, Kurti radi sve što želi i objavljuje i primenjuje svoje otvoreno antisrpske odluke, napominje ruski diplomata.
Govoreći o mogućoj promeni formata dijaloga i njegovom vraćanju u UN, Bocan-Harčenko navodi da je to nemoguće "preko noći" i da bi želeo da ovo bude početak i impuls tog procesa.
"Zapad je iscrpeo argumente, oni shvataju da se situacija značajno pogoršava, u Mitrovici, na severu Kosova, da na Kurtija niko nema uticaj ili ako postoji on je veoma slab, jer on ne mari i ne sluša i radi po svom planu koji je, generalno, uveren sam, Zapad odobrio u potpunosti. Planu koji se tiče jačanja dalje nezavisnosti Kosova i stvaranja etnički čiste pokrajine naseljene Albancima. Zbog toga mislim da će Zapad ipak insistirati da se dijalog nastavi i da Savet bezbednosti ipak nije to mesto, jer je to za njih prošla faza. Znači, predstoji borba i ulaganje dodatnih napora da se tema čvrsto vrati u Savet bezbednosti UN i ono što je najvažnije, u međunarodno-pravni okvir Rezolucije 1244", ističe Bocan-Harčenko.
Osvrćući se na podsećanje na njegovu izjavu da Srbija treba da sačeka dok Rusija pobedi i da će se lakše rešavati ovo pitanje, na novinarsko pitanje da li je to blizu, ruski ambasador odgovorio je: "Da, to je veoma blizu", i dodao da je sa tim povezana i ponovo nagoveštena velika uloga Saveta bezbednosti u rešavanju kosovskog pitanja.
"A sve je u povezano ne samo sa samom situacijom na Kosovu i oko njega, već i sa globalnim procesima i sa tim promenama. Mi to povezujemo. Efikasna odluka Saveta bezbednosti i rešavanje kosovskog pitanja na osnovu Rezolucije 1244, uzimajući u obzir interese Beograda kome Kosovo prema pravu i pripada, moguće je samo u promenjenim geopolitičkim uslovima. Generalno, u uslovima kada, na kraju, svet ili međunarodna zajednica prevaziđu diktaturu i vladavinu Zapada, što nije lako. Tada će to, najzad, biti moguće, a istovremeno, ne radi se samo o tome da će pitanje biti lakše rešiti kada Rusija pobedi. Jer, mi ne sumnjamo da ćemo pobediti. Formiranje sveta pod novim uslovima direktno je povezano sa pobedom u Ukrajini", istakao je Bocan-Harčenko.
Govoreći o intervjuu američkog novinara Takera Karlsona sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i hajci koja se povela protiv njega zbog toga, ruski ambasador ocenio je da je Karlson redak novinar na Zapadu koji u trenutnim uslovima želi da bude svestran i objektivan i da predstavi sve stavove i celu kompletnu sliku onoga što se dešava.
"Reakcije Evrope pokazuju kako su, izvinjavam se na izrazu, nisko pali. U ovom slučaju reč je o njihovim, navodnim, vrednostima koje se odnose na slobodu medija, govora i sredstava masovnog informisanja. Zato što je intervju sa predsednikom Ruske Federacije, sam po sebi, generalno, neverovatan događaj, a to je, u principu, potpuno normalna stvar i to jednostavno treba da bude tako. Ne kažem da je to kad se radi o predsedniku, o najvišem nivou, svakodnevni posao, ali, u principu, to je potpuno normalna stvar kad je reč o medijima ili novinarima ili reporterima. Sada je sve to neobično, a čak direktno govore da će to biti oduzeto, zabranjeno i istovremeno, otvoreno se pretvaraju da su sve njihove evropske vrednosti očuvane", kaže Bocan-Harčenko.
Osvrnuo se i na 25. godišnjicu NATO bombardovanja SR Jugoslavije koja će biti obeležena ove godine rekavši da ne sumnja u utisak da je to bio poečtak, a da je Ukrajina kraj takvog američkog delovanja.
"Da li će Sjedinjene Države zaista završiti takvo svoje delovanje ili ne, to je već drugo pitanje. Želeo bih da to zaista bude tako, da se izvuku zaključci i lekcije. Glavna stvar je da Zapad, a pre svega Vašington, shvate objektivni razvoj međunarodnih događaja i postanu deo tog razvoja, a da se ne suprotstavljaju toku tog procesa", istakao je ruski diplomata.
On je naveo i da je početak svega toga bio u Hrvatskoj i BiH i dodao da je Zapad još od Slovenije i 1991. zauzeo antisrpske pozicije. Podsetio je i da su svi zapadni mediji na čelu sa Si-En-Enom bili antisrpski nastrojeni.
"To veoma liči na ono što sada postoji – rusofobija i zabrana normalnog razmišljanja. Postoji razlika između ruskog i ukrajinskog jezika, razlika je veća nego između srpskog i hrvatskog, ali su u Hrvatskoj zabranjivali ćirilicu, kao u Kijevu ruski jezik. To su prvi koraci. Zabranjivali su prava, ograničavali škole itd, kulturu, spomenike. Sve se to sada nastavlja sa novom snagom na Kosovu. To je borba protiv stanovništva. To je ono što je kijevski režim, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, počeo posle puča 2014. godine i državnog prevrata. Zato su se u Donbasu, na Krimu i izjasnili za povratak u Rusku Federaciju", kaže Bocan-Harčenko.
On napominje i da je SR Jugoslavija smetala jer je pokazivala dovoljnu samostalnost, kao što je Zapadu sada i Srbija kamen spoticanja, jer uz svo očuvanje politike puta u Evropsku uniju i statusa kandidata, članstvo i učešće u Evropskoj uniji Beograd gleda u skladu sa svojim interesima i očuvanjem suvereniteta, nacionalnih osobina i samostalnosti.
Upitan za rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se navodi da su Sputnjik i RT Balkan krali glasove u Srbiji i kakve veze imaju ovi mediji sa izborima u Srbiji i neuvođenjem sankcija Rusiji, ruski diplomata kratko je odgovorio: nikakve, naravno.
"To su napadi. Pokušavaju da nastave ovu temu, po nekoj pakosnoj inerciji. Na to mišljenje više niko, nadam se, ne obraća pažnju. To, verovatno, već izgleda kao neka parodija. Iako je u početku posle izbora, iskreno da kažem, situacija bila prilično zabrinjavajuća. Jer su postojali pokušaji da se ovde izvrši prevrat, u to sam apsolutno uveren, i to što su bili protesti, upravo to su bili ti pokušaji. Druga stvar je što nisu bili uspešni iz čitavog niza razloga i, pre svega, ti razlozi su vezani sa pozicijom većine stanovništva koji zdravo razmišlja i koje razmišlja patriotski. I vezani su za odlučnost srpskog rukovodstva", napomenuo je Bocan-Harčenko.
