Hoće li biti ugroženo informisanje na KiM: Srpske geto zajednice kao pacifička ostrva

"Telekom Srbija" podneo je krivičnu prijavu protiv Ljuljzima Hetemija, koji je na izborima na kojima je učestvovalo oko tri odsto birača izabran za predsednika opštine Leposavić, zbog grube zloupotrebe službenog položaja i uništavanja privatne svojine, izjavio je direktor srpske kompanije Vladimir Lučić.

Postavljanjem repetitora drugog operatora, po svemu sudeći bliskog Prištini, došlo je do prekida signala "Telekoma" kojim je bilo pogođeno oko 5.000 korisnika srpske kompanije. Lučić je rekao da je Hetemi "namerno prekinuo signal ljudima, isključivo zato što su Srbi, a nama prekinuo signal i uzima opremu, isključivo zato što smo srpska kompanija". 

Lučić: U toku dana korisnici na severu KiM dobiće mobilni signal, krivična prijava protiv Hetemija

Prekid signala, zastrašivanje zaposlenih i druge vrste pritisaka nastavljaju se posle pokušaja Prištine da zabrani rad "Telekomove" ćerke firme na Kosmetu MTS d.o.o. u avgustu 2022. godine. Prema rečima, Lučića, "Telekom" omogućava internet za više od 30.000 domaćinstava na KiM, "omogućavamo da se gledaju srpski kanali i omogućavamo mobilnu telefoniju".

U ovom slučaju, dakle, ne radi se samo o tome da se jednoj srpskoj kompaniji otežava ili onemogućava poslovanje. Takvim pritiscima Prištine otežava se i informisanje Srba na KiM jer kanale srpskih televizija oni najvećim delom prate upravo preko usluge koju im pruža srpska kompanija.

A pristup srpskim medijima njima je delimično već onemogućen i to pre događaja u Banjskoj, koji su, u međuvremenu, postali najčešći izgovor Prištine za sprovođenje svake vrste represije nad Srbima. Naime, od juna prošle godine na KiM ne stiže štampa iz Srbije - zabranjena je zajedno sa srpskim proizvodima. 

Uskraćivanje srpske štampe izazvalo je blage ili nikakve reakcije, rekao nam je jedan od srpskih novinara sa KiM sa kojim smo razgovarali, a koji je želeo da ostane anoniman. Toliko o tome koliko se polaže na slobodan pristup informacijama. Nije bilo nikakve reakcije Nezavisne komisije za medije u Prištini, ali je zato skinut iz ponude sportski kanal "Arena sport" zbog emitovanja spota "Hvala herojima iz Banjske", priča nam naš sagovornik. Dodaje i da je ovaj kanal tek pre nekoliko dana ponovo vraćen u ponudu.   

"Telekom je otkupio sve operatore koji su radili na severu KiM, oni su nastavili da rade po svojim planovima i programima, sa svojom listom kanala koju su već imali. Oni su najgledaniji, a tu su svi kanali iz centralne Srbije koje možemo da pratimo. Na toj listi kanala je čak dodat albanski RTK1 i RTK2. Na ovom poslednjem, kada idu prenosi iz Skupštine Kosova nema prevoda na srpski jezik iako je to Ustavom zagarantovano pravo", priča nam naš sagovornik sa KiM.

U ponudi je i lokalna televizija "Most" i za sada nema problema u njenom emitovanju i plasiranju njenog medijskog sadržaja.

"Ali sa odlukama koje dolaze, pitanje je kada će i to da nam se ugasi. Na primer, kosovski zakoni i Ustav propisuju da svaka zajednica ima pravo na korišćenje svojih toponima. Ali recimo na TV 'Most' ili bilo kojoj drugoj srpskoj televiziji na KiM, novinar ne sme da kaže 'Kosovo i Metohija' jer će i televizija i novinar da budu kažnjeni. Zakonski nisi pogrešio, ali ćeš svakako da budeš kažnjen", opisuje nam delić medijske situacije na KiM naš sagovornik.  

Predsednik Udruženja novinara Srbije i direktor Kulturnog centra u Gračanici Živojin Rakočević kaže da je u osnovi problema to što se ne poštuju zakoni, jer da se to čini nikome ne bi palo na pamet da dira opremu operatora.

"Osnovna stvar je da smo mi u procesima oduzimanja nečega i to se ne zaustavlja. U tim procesima nema kraja zato što su zakoni i dogovori potpuno ignorisani i onda je sasvim realno da se očekuje svašta, mada ne smemo da plašimo ljude. Ali, u procesima smo u kojima može biti uzeto sve", kaže Rakočević.

On objašnjava da su srpski mediji na Kosmetu u osnovi strukturno postavljeni kao mreža geto zajednica, koja se formirala i formira se još uvek na različite načine 25 godina.

"Mediji su jedini suštinski odgovorili na getoizaciju i gubitak grada jer su se  prvi uvezali u mreže, to se zove Kosma mreža, i preživeli smo kao zajednica, ne kao geto ljudi, geto novinari. Kada smo to radili, bio je jedan nemački ekspert koji je na Pacifiku uvezivao neka ostrva linkovima i njemu je to tako ličilo na pacifička ostrva koja treba povezati linkovima. Tada kad je nastala mreža nismo imali telefone, u nekim krajevima nismo imali telefonski signal uopšte", priča Rakočević.

On dodaje da je zakonska regulativa takva kakva jeste, a rad medija kontroliše  Nezavisna komisija za medije u Prištini.

"Ali, s obzirom da krše komercijalne dogovore sa MTS-om i da dovode u pitanje ono što je komercijalno, šta tek može da se radi sa ovim što ne donosi novac. Svaka mogućnost uskraćivanja sredstava komunikacije, bilo kojih, ugrožava medije i informisanje. Ugrožava osećaj da možeš da komuniciraš. Svi ćemo se snaći, ići ćemo u roming, neće se to zaustaviti, ali taj osećaj da se nešto uzima protivpravno je samim tim ugrožavanje svega, života, medija", ističe Rakočević.