Ruski ambasador u Podgorici: Privreda Crne Gore gubi zbog sankcija Rusiji, a mi ih nismo ni osetili

Prethodna crnogorska vlada pod upravom Dritana Abazovića postala je apsolutni šampion u rušenju rusko-crnogorskih odnosa, po tom pitanju učinila je više od posljednje dve vlade Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, koje su započele ovaj proces, izjavio je ambasador Rusije u Crnoj Gori Vladislav Maslenikov.

On je za ruski list "Izvestija" kazao da ambasada Rusije već drugu godinu radi "u najnepovoljnijim uslovima koje su crnogorske vlasti bezrazložno stvorile".

"U kontekstu 'epidemije' proterivanja ruskih diplomatskih službenika, koja je zahvatila zapadne zemlje, smanjenje broja naših diplomata u Crnoj Gori na dve jedinice je i dalje bez presedana. Koliko znamo, cela ova priča zasnovana je na apsolutno apsurdnoj ideji zapadnih 'partnera' Podgorice da se kroz naglo smanjenje ruskog diplomatskog prisustva crnogorski narod može naterati da 'prestane da voli' Rusiju. Ispostavilo se da je ideja neadekvatna i kontraproduktivna", kaže Maslenikov.

Mandić: Rekonstrukcija Vlade Crne Gore najkasnije do leta

Napominje da je uprkos tome u proteklom periodu značajno je ojačala podrška crnogorskih građana Rusiji. Umesto rada u ambasadi u Podgorici, prisustvuje događajima u brojnim opštinama širom Crne Gore, što je, kaže ambasador bolje.

"Na taj način iz prve ruke učimo kako Crna Gora živi i diše", kazao je Maslenikov.

Na pitanje kakve su perspektive za poboljšanje odnosa sa Rusijom, kaže da je lopta na terenu crnogorske strane.

"Pitanje je da li Podgorica razume da će odnosi sa Rusijom morati da se obnove ipak pre nego što zemlja uđe u EU. Iako aktuelna politička elita ostavlja utisak da će ona 'vratiti po prijateljstvo' u trenutku kad EU ponovo preokrene proces proširenja ili ako se – a to neće sigurno biti brzo – Crna Gora pridruži EU i dođe do neizbežnog razočaranja zbog toga što su 'pristupali jednoj EU, a ušli u drugu'", kazao je ruski ambasador.

Maslenikov je rekao da rukovodstvo Crne Gore, pristupajući sankcijama EU, nije pitalo svoj narod za mišljenje.

"Isto tako, niko nije pitao za mišljenje narod Crne Gore prilikom ulaska u NATO. A jaz između onoga što narod želi i ono što su potezi crnogorskih vlasti prema Rusiji je očigledan. I u ruskom i u crnogorskom društvu postoji veoma velika želja za normalizacijom naših odnosa i njihovim vraćanjem na nivo tradicionalno prijateljskih i bliskih", rekao je Maslenikov.

Govoreći o mogućnosti konfiskacije imovine Rusa u Crnoj Gori, navodi da se Crna Gora teško može svrstati u spisak svetskih finansijskih centara, te da Rusija nije držala svoju finansijsku imovinu u Crnoj Gori.

"Što se tiče privatne imovine ruskih državljana, pojedini domaći mediji su pokušali da podignu nezdravu atmosferu, prikazujući da se navodno skoro 19.000 nekretnina u vlasništvu Rusa u Crnoj Gori nalaze pod pretnjom konfiskacije. Ali čak ni poznate odluke Evropske unije, uz svu njihovu međunarodnu pravnu nelegitimnost, ne podrazumevaju konfiskaciju imovine bilo kom nosiocu ruskog pasoša", kaže ambasador.

Maslenikov kaže da Brisel ne krije da je ponovno interesovanje za proširenje na Balkanu povezano sa ukrajinskom krizom, te da brojni crnogorski političari razumeju da će taj entuzijazam nestati odmah nakon završetka sukoba.

"Ljudi, koji su sada na vlasti u Podgorici, mladi su, neopterećeni političkim iskustvom iz prethodnih skoro dve decenije i čini im se realnim da se promaknu u malo otvoren prozor mogućnosti. Ovde ne žele da primete da je sadašnja Evropska unija već prestala i više neće ni biti uspešna ekonomska integraciona zajednica kakva je bila pre 2014. godine", naveo je Maslenikov.

Govoreći o izjavi crnogorskog premijera Milojka Spajića da praćenje politike sankcija koje uvodi EU nije donelo Crnoj Gori nikakvu korist, Maslenikov kaže da je to zanimljiv stav.

"U Podgorici je prvi put na ovako visokom nivou konstatovano da priključivanje antiruskim merama EU nije donelo Crnoj Gori nikakve dividende. Ruske diplomate u Crnoj Gori stalno o tome govore još od 2014. godine, otkako se tadašnja vlast na čelu sa Milom Đukanovićem, pridružila sankcijama Ruskoj Federaciji, koje su nelegitimne sa tačke gledišta međunarodnog prava. S jedne strane, svakako, dobro je što je neko u rukovodstvu Crne Gore 'porastao' da javno iznese ovu činjenicu", kaže Maslenikov.

Dodaje da uprkos toj izjavi Spajića, teško da će Podgorica ukinuti sankcije ili makar odbiti da se pridruži novim merama.

"U ekonomskoj dimenziji, Rusija nije ni primetila njihove sankcije. A za crnogorsku privredu gubici su veoma primetni — i to nam otvoreno potvrđuju predstavnici domaćeg biznisa, posebno turističkog, i obični građani zemlje. Tema ovih ekonomskih gubitaka veoma je bolna za crnogorske vlasti, koje ne objavljuju nikakve podatke o tome, a moguće je da ih i ne prikupljaju", kazao je Maslenikov.