Srbija i Balkan

Kome smeta nova crkva: Novosađani podeljeni oko gradnje hrama na Limanu, najavljen "zbor"

Pitanje protesta u Novom Sadu nije iznošeno pred Savet ili Skupštinu Mesne zajednice Liman, a neki od stanara iz okolnih ulica protest stavljaju u kontekst predstojećih izbora
Kome smeta nova crkva: Novosađani podeljeni oko gradnje hrama na Limanu, najavljen "zbor"© FOTO TANJUG / NENAD MIHAJLOVIĆ

Dan nakon protesta protiv izgradnje pravoslavne crkve kod Štranda u Novom Sadu, koji je prema tvrdnjama organizatora okupio "par stotina učesnika", a prema rečima nekih od meštana Limana svega njih stotinak, ključno pitanje ostaje otvoreno: na koji tačno način izgradnja verskog objekta deluje bezobzirno na stanare okolnih zgrada, kako su to juče saopštili organizatori, osim što su neki od njih na društveni mrežama pomenuli da ne žele da slušaju crkvena zvona?

Jučerašnji protest u Novom Sadu, podsetimo, organizovali su "nezavisni" članovi Saveta Mesne zajednice Liman, u kojoj većinu imaju predstavnici grupa građana, najavljujući da će ove nedelje organizovati zbor građana povodom vesti da će u njihovom naselju biti izgrađena nova pravoslavna crkva.

Sudeći prema informacijama dostupnim na zvaničnoj Fejsbuk stranici Mesne zajednice Liman, iza saopštenja o protestu ne stoji Savet pomenute Mesne zajednice, niti je odluka o održavanju protesta stavljana na glasanje, već će se, kako je najavljeno, na dnevnom redu zasedanja Saveta naći samo odluka o sazivanju zbora građana povodom izgradnje pravoslavne crkve.

"Svi planovi, projekti pa i sami odbornici u Skupštini grada plaćeni su novcem građana i mi moramo da znamo kako se i na šta naš novac troši", naveli su organizatori protesta, dodajući kako smatraju da gradska vlast nema pravo da gradi crkvu bez konsultovanja sa građanima.

Deo opozicionih stranaka koje se takođe protive izgradnji nove pravoslavne crkve optužile su lokalnu vlast da polarizuje Novosađane prema verskom opredeljenju, a gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić uzvratio je tvrdnjom da opozicija "mrzi veru srpskog naroda".

"Toliko su sramotna saopštenja nekih marginalnih političko-interesnih grupa, da zaista ne zavređuju nikakav komentar. Ali zarad istinitog informisanja građana Novog Sada, koje pokušavaju da obmanu zbog mržnje prema veri srpskog naroda, moram da reagujem, jer sve što su pomenuti marginalci izneli je velika laž. Nije tačno da neko građanima želi nešto da oduzme, posebno deci i mladima, niti je tačno da neko ima nameru da uništava zelene površine" naveo je Đurić.

Odgovor na pitanje šta se tačno događa u novosadskom naselju Liman potražili smo među meštanima tog naselja.

Meštani Limana nisu rado govorili o ovoj temi, niti su hteli da im se ime pominje u medijima, ali većina onih sa kojima smo razgovarali protest doživljava u kontekstu dnevnopolitičkih previranja uoči lokalnih izbora koji će na leto da budu održani u Novom Sadu.

"Da li je izgradnja crkve uopšte problem? Čak i da jeste, da li bi ta izgradnja zaista bila najznačajniji komunalni problem Limana?", zapitao se jedan od njih, dodajući da je dnevna politika prodrla u sve pore društva, pa tako i u politiku mesnih zajednica koje, kako naš sagovornik smatra, postaju poprišta političkih obračuna, umesto da služe najosnovnijim interesima građana.

Drugi meštanin Limana sa kojim smo razgovarali dodaje da ne vidi način na koji bi crkveni objekat ugrozio zelene površine, a da je poređenje izgradnje crkve sa brojem nedostajućih bolnica, obdaništa ili škola lažna dilema koja se često banalizuje i koristi u dnevnopolitičke svrhe.

"Ovde posredi imamo pokretanje jednog političkog pitanja pod plaštom komunalnog interesa Novosađana. Nas u Novom Sadu muči nedostatak parking mesta i još dosta toga, a ne hoće li zelena površina biti dvesta ili trista kvadratnih metara veća ili manja. Ne znam za primer u okviru kog je crkva ugrozila zelenu površinu. Naprotiv, smatram da crkva oplemenjuje zelene površine. Pitanje zelenih površina treba sistemski da bude rešavano, a ne parcijalno i to protestima. Članovi Saveta naše mesne zajednice, koji su organizovali protest, ne uviđaju da većina u samom Savetu ne znači da oni imaju pravo da nameću svoju volju ostalim građanima. Kada bi svega pet ili deset odsto stanovnika Limana bilo za crkvu, oni bi imali pravo na nju, a broj onih koji su za izgradnju crkve znatno je veći. Otuda ne vidim kuda vode protesti", kaže drugi sagovornik.

Treći sagovornik sa kojim smo razgovarali smatra da izgradnja crkve nije pravo rešenje za Liman, ali takođe smatra da oni koji žele da u komšiluku imaju crkvu na to imaju puno pravo, pa bila ta crkva dupke puna nedeljom ili prazna.

"Mi ateisti ne treba da se postavljamo kao antihrišćani, već, kao što očekujemo da vernici razumeju nas, mi moramo da razumemo njih, umesto što ih osuđujemo ili im držimo lekcije o punim i praznim crkvama. Demokratija nije samo očekivanje da će se naši ideološki snovi približiti svojim zamišljenim idealima, život je razumevanje potreba drugih, a ti drugi postoje mimo nas, kao i njihove potrebe. Ukoliko te potrebe postoje, treba da ih prihvatimo i poštujemo, ali očekujući da i naše potrebe budu prihvaćene", kaže naš sagovornik, dodajući da bi pitanje izgradnje nove crkve moralo da bude tema ozbiljnih razgovora, a ne zapaljivih poruka na društvenim mrežama i protesta.

"Ovde je stvar postavljena naglavačke. Protest je poslednja mera, ukoliko bez sumnje utvrdimo da je rešenje pred nama zaista loše. Bilo bi prirodno da su predstavnici Mesne zajednice otišli u gradsku upravu, da su razgovarali o crkvi i pitanje njene izgradnje pretresli detaljno, izlazeći potom pred organe mesne zajednice. Ovako, imamo jednu političku akciju nekolicine koja se predstavlja kao da nastupa u ime svih, a u stvarnosti ipak ne nastupa", kaže naš sagovornik, dodajući da u samoj Mesnoj zajednici Liman nije bilo ozbiljnijeg rada proteklih godina i da se sada bliže lokalni izbori i izbori za mesne zajednice na kojima treba ponovo zadobiti poverenje, a ekološka pitanja su, kako kaže, kao stvorena za to.

image