Da li Bošnjaci u UN spremaju rezoluciju o genocidu u Srebrenici?

Bošnjački deo misije Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama samostalno, bez odluke Predsedništva BiH, radi na novoj rezoluciji o Srebrenici koja bi trebalo da bude predstavljena na sednici Generalne skupštine UN u aprilu, nezvanično saznaju "Večernje novosti".

Na osnovu ovog dokumenta, za čije usvajanje lobiraju, 11. jula na dan obeležavanja zločina u Srebrenici, trebalo bi da budu održani skup i prigodna izložba u Njujorku.

To će, navode "Novosti", biti još jedan pokušaj da se diskredituje Republika Srpska i ponove poznati stavovi o "najvećem masakru u Evropi posle Drugog svetskog rata", zabrani negiranja "genocida", neophodnosti da se događaji iz jula 1995. ubace u školske programe u Srpskoj...

Dokument se priprema u jeku ogromnih pritisaka sa Zapada na RS i njeno rukovodstvo koji imaju za cilj demontažu Dejtonskog sporazuma i utapanje srpskog entiteta u unitarnu BiH tako da će mu glavna svrha biti pojačavanje pomenutih težnji.

Zašto međunarodne snage nisu branile Srebrenicu? Da li je to bila klopka za Mladića?

"Potvrđeno nam je da specijalni predstavnik BiH pri UN Zlatko Lagumdžija ovo radi samostalno mimo odluke Predsedništva i Ministarstva inostranih poslova BiH, i van zvanične diplomatske komunikacije sa centralom u Sarajevu. Takođe, i bez koordinacije u misiji u Njujorku sa druga dva konstitutivna naroda. Sredstva za svakodnevne aktivnosti Lagumdžije nisu iz budžeta misije, nego, kako se pretpostavlja, iz privatnih fondacija vezanih za bošnjačku emigraciju u Švajcarskoj i SAD", tvrdi izvor "Novosti".

Navode da se u UN priprema rezolucija o Srebrenici kojom bi se Srbima prikačila etiketa genocida, oglasio se i ministar odbrane Miloš Vučević.

Njega, kaže, ne bi čudilo da opet bude usijanih glava u međunarodnoj politici koji će pokušati da pokrenu i dignu tu temu na nivo da se srpski narod i Srbija proglase genocidnom državom.

"Nas čeka velika diplomatska bitka nezavisno od toga da li se zaista priprema ta rezolucija. Vi nikada ne možete da se opustite i morate stalno da radite na zaštiti nacionalnog interesa", rekao je Vučević i dodao da je neverovatno da neko ima potrebu da se posle više od tri decenije i dalje vrti u tom začarnom krugu i da ne želi da ovaj region ide napred i da se sarađuje.

Ambasador BiH Zlatko Lagumdžija, koji, sudeći prema glasinama, i "pakuje" čitavu spletku u Ujedinjenim nacijama, dugo već promoviše ovakve teze, pa je krajem prošle godine na obeležavanju 75 godina od donošenja Konvencije o genocidu, govorio o "genocidu u Srebrenici".

"Koristim svaku priliku da nas podsetim da je krajnje vreme da presude za genocid premestimo iz sudnica u učionice. Ključne reči su prevencija, istina, pravda i obrazovanje i najvažnije su u tekućoj borbi protiv poricanja, nekažnjivosti i neznanja, što je usmereno na sprečavanje genocida", rekao je tada Lagumdžija.

Najoštrija polemika o Rezoluciji o Srebrenici, koju je tada podnela Velika Britanija, vođena je 2015. godine. U tekstu se na više mesta pominjala reč genocid, odnosno insistiralo se da se mora prihvatiti ova kvalifikacija što bi direktno impliciralo da su Srbi genocidni, kao i da je stradalo 8.000 muslimana.

Međutim, posle dva dana pokušaja usaglašavanja teksta, nije došlo do promena u dokumentu, pa je tadašnji ambasador Rusije Vitalij Čurkin uložio veto i zahvaljujući ruskom "njet" rezolucija je oborena. On je objasnio da dokument ne doprinosi pomirenju, već samo može da donese nove tenzije. Od tada nije bilo podnošenja deklaracija o Srebrenici u "svetskoj kući", ali su usvajane u Evropskom parlamentu, kao i u crnogorskom i u zakonodavnom domu lažne države Kosovo.

Ne priznajući tvrdnje da je 1995. godine stradalo više od 8.000 ljudi, Republika Srpska ja angažovala izraelskog istoričara Gideona Grajfa da sprovede međunarodnu istragu o broju žrtava u srebreničkoj regiji. Izveštaj iz 2021. godine je pokazao da nije bilo više od 3.714 stradalih.

"U našoj komisiji imali smo stručnjake za brojanje i ustanovili su taj broj. On treba da bude zapisan u istoriji, ni manje, ni više. Naravno, svaka smrt je tragedija, užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan. Dakle, dali smo okvir definicije, ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, nije počinjen genocid, a broj žrtava je oko 3.700", rekao je Grajf posle predstavljanja podataka.

Grajf je pojasnio i značenje pojma "genocid", navodeći da je to termin koji je istoričar jevrejsko-poljskog porekla Rafael Lemkin uveo 1945. godine, a odnosi se "na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod".

"Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu", rekao je.