RT Balkan istražuje: Hoće li Srbija usvojiti rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH

Pitanje usvajanja rezolucije o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj biće ponovo pokrenuto u srpskom parlamentu – tako barem obećava narodni poslanik prof. dr Branimir Nestorović iz pokreta "Mi - glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović".

Nestorović objašnjava za RT Balkan da će ovo možda biti "četvrta sreća" jer tri puta je srpskoj skupštini podnošen predlog rezolucije o genocidu u NDH i nijednom nije prošao.

"To je zaista sramotno. Poslednji put kada je podneta rezolucija (januar 2022, prim.aut) za njeno uvrštavanje u dnevni red zasedanja glasao je 41 poslanik. A možda je to i 'uspeh' jer prvi put kada je podneta rezolucija za nju je glasalo svega 11 poslanika", kaže prof. dr Nestorović.

Narodni poslanik Aleksandar Pavić, takođe iz Nestorovićevog dela pokreta "Mi", potvrđuje da će, nakon formiranja Vlade Srbije, pokrenuti ponovo ovo pitanje u Skupštini Srbije.

"Što se tiče samog teksta rezolucije, ne verujem da će se bitno razlikovati od prethodnih. U svakom slučaju, nećemo to raditi na svoju ruku već u dogovoru sa ljudima sa tog prostora i onima koji su preživeli te logore, a ima ih još malo koji su živi. Ima više udruženja Srba Krajišnika, sigurno ćemo da se konsultujemo i sa njima", objašnjava Pavić.

Skupštini Srbije, inače, podnošen je i predlog "Rezolucije o genocidu u Srebrenici" i to u više navrata. Jedan od tih predloga podneli su 2016. godine poslaničke grupe LDP-SDA Sandžaka i LSV-Zelena stranka i to sa zahtevom da se usvoji po hitnom postupku. Jedna od predlagača srebreničke rezolucije Marinika Tepić obrazlagala je tada u Skupštini Srbije da "genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili 100.000, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane".

Srba stradalih u NDH nije bilo ni 100 ni 100.000 već, prema procenama istoričara, više od milion koji su bili žrtve sistematskog istrebljenja: ubijanja, progona i pokrštavanja. Takođe, već u prvim nedeljama svog postojanja NDH je donela ceo set rasnih zakona koji su se ticali obespravljivanja i otvorenog progona Srba, Jevreja i Roma – genocidna namera je bila očigledna već u prvom mesecu nezavisnosti NDH.

I dok je Skupština Srbije još jednom propustila da osudi kao genocid ustaške zločine nad sopstvenim narodom, Hrvatska je, s druge strane, 2023. preuzela godišnje predsedavanje Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust (IHRA) koje je završila ovog marta. S kakvim rezultatima (nikakvim, ako je verovati njihovim organizacijama) manje je bitno u odnosu na počast koja joj je iskazana kao državi osobite "antifašističke" tradicije.  

Jednu od rezolucija o osudi genocida u NDH, 2017. godine podneo je narodni poslanik Miodrag Linta iz Saveza Srba iz regiona. Uz nju, podneo je i predlog zakona o osnivanju memorijalnoj centra posvećenog srpskim žrtvama u NDH. Kako kaže za RT Balkan, u rezoluciji je, između ostalog, navedeno da je u NDH došlo do izvršenja unapred osmišljenog plana istrebljenja i uništenja srpskog naroda, da se genocid desio u tri vida (masovnim ubijanjem, pokrštavanjem i proterivanjem). Zatraženo je da hrvatski Sabor osudi ovaj genocid, da se obeleže stratišta i mesta stradanja, insistira na ekshumaciji žrtava NDH-a gde god je to moguće…  

"Tada nije bilo dovoljno glasova da bi moji predlozi došli na dnevni red. Ali, mislim da bi bilo vrlo važno da naša država konačno donese predlog rezolucije o genocidu ne samo nad Srbima, nego i Jevrejima i Romima u NDH. I da se osnuje memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH. To su dva ključna preduslova da Srbija započne borbu za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u zloglasnoj NDH", ističe Linta.

Ovih dana "Pokret Srba Krajišnika" pokrenuo je kampanju pod sloganom "Vreme je" za usvajanje rezolucije o genocidu nad Srbima u NDH neposrednim prikupljanjem potpisa i preko onlajn peticije.

Predsednik ovog pokreta Mile Bosnić objašnjava za RT Balkan da je cilj da se prikupi dovoljno potpisa kako bi se skupštini predala inicijativa za usvajanje rezolucije, a ako se tu ponovo zastane, da se skupe potpisi za održavanje referenduma o ovom pitanju.

"Ovog puta nećemo stati, stopirati i zavlačiti dok sačekamo šta će reći Vatikan, šta će reći Hrvatska. Ići ćemo do kraja sa našom inicijativom", ističe Bosnić.

On ističe da za razliku od prethodnih rezolucija ova nosi naziv Rezolucija o osudi genocida nad Srbima u NDH – dakle bez Jevreja i Roma.

"To je iz jednostavnog razloga što je genocid i nad Jevrejima i nad Romima već međunarodno priznat, ima svoje posebno ime, Holokausti ili Šoa i Porajmos, kao i datum kada se obeležava sećanje na žrtve. Srbi, međutim, ni sami još nisu usvojili rezoluciju o genocidu u NDH, nemaju ni naziv ni utvrđen dan sećanja na žrtve genocida u NDH", napominje Bosnić.

On dodaje da je genocid nad Srbima direktan proizvod NDH, za razliku od genocida nad Jevrejima i Romima koji su vršeni po nalogu Nemačke, kako ističe.

"Uz predlog naziva genocida i datuma obeležavanja sećanja na srpske žrtve, u ovom dokumentu se pokazuje i da su se svih pet tačaka iz rezolucije o genocidu UN apsolutno desile Srbima u NDH", kaže Bosnić.

On napominje da je cilj usvajanja ne samo da se nakon što je usvoji srpska skupština, ide na međunarodno priznanje genocida nad Srbima u NDH i rezolucija pošalje parlamentima drugih država, već i da se stane na kraj revizionistima.

"Oni idu polako, najpre hoće da genocid svedu samo na Jasenovac, što nije tačno jer genocid se dešavao na celom prostoru NDH, pa onda idu na broj i umanjivanje. Takođe, genocid je i izdvajanje dece silom iz jedne sredine u drugu. Uz to, hrvatski istoričari sada tvrde da to nije bila ni nezavisna ni država jer ako nema države nema ni genocida. Na ovaj način se sprečava takva bezobrazna revizija. Kao i pokušaji da direktnog učesnika genocida iz Katoličke crkve proglasite svecem", ističe Bosnić.