Srbija i Balkan
Počela nedelja obeležavanja 20 godina od pogroma na KiM
Tog 17. i 18. marta 2004. godine stradalo je 19 osoba, više od 900 domova je spaljeno, dok je oko 4.000 Srba proterano, a uništeno i oskrnavljeno je 39 crkava, manastira, crkvišta i verskih obeležja, kao i grobalja i spomenika
Prošle su dve decenije od pogroma na Kosovu i Metohiji, a centralno obeležavanje 20. godišnjice biće upriličeno na KiM u nedelju, 17. marta nizom manifestacija u Gračanici u Domu kulture i Galeriji umetnosti Priština programom "Pogrom - Nagrađeni zločin".
Dve decenije od ovog stradanja biće obeležene i u Kosovskoj Mitrovici. Tog 17. i 18. marta 2004. godine stradalo je 19 osoba, više od 900 domova je spaljeno, dok je oko 4.000 Srba proterano, a uništeno i oskrnavljeno je 39 crkava, manastira, crkvišta i verskih obeležja, kao i grobalja i spomenika.
Program, čiji su pokrovitelji Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo kulture Republike Srbije i SG Priština koncipiran je kao svojevrsna nedelja sećanja na pogrom u okviru koje će se kroz izložbe fotografija i umetničkih slika, tribinu, projekciju filma, podizanje spomenika žrtvama i akademiju, sagledati razmere stradanja kojim su Srbi i njihova imovina bili izloženi uništavanju.
U programu će učestvovati svedoci pogroma, umetnici, učenici i profesori, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i zvaničnici državnih institucija.
Program je počeo 11. marta tribinom "Pogrom 17. Mart 2004. godine - Nagrađeni zločin" i istoimenom izložbom fotografija na kojoj su govorili direktor prof. dr Vladan Virijević sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković, istoričar Stefan Radojković sa Instituta za političke studije.
Učesnici tribine su pokušali da, sa naučne strane, odgovore na ključna pitanja uzroka, razmera i posledica martovskog pogroma, i ukazali na potrebu proučavanja jednog od najvećih zločina naše savremene istorije. Izložba fotografija, od kojih su neke obišle čitav svet, prikazuje fenomen zla i najugroženije tačke stradanja.
U sredu, 13. marta u Galeriji Doma kulture biće otvorena izložba slika koje su nastale na Koloniji "Jesen u Prizrenu" koja se održala deveti put u stradalom manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Izložba je direktna podrška obnovi uništenog nasleđa i u kojoj umetnici svojim radom na terenu oživljavaju ključne duhovne i kulturne tačke na Kosovu i Metohiji.
Učesnici kolonije bili su Nevena Kostić, Ivan Galjak, Miljana Drašković, Teodora Rakidžić, Milan Đurić, Šandor Šlajf, Marija Stanojlović.
U četvrtak 14. marta biće prikazan film "Mrak" reditelja Dušana Milića, čija je radnja smeštena u vreme martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji.
Film govori o Milici koja sa majkom Vukicom i dedom Milutinom živi u planinskim zabitima KiM, na imanju okruženom gustom šumom i koja se svaku noć povlači u zabarikadiranu kuću, prestravljeni terorom koji dolazi iz šume. Film je priča o tome da nema materijalnih dokaza da se nešto loše događa, ali svake naredne noći njihov strah raste.
U nedelju 17. marta u 11 časova održaće se parastos u Manastiru Gračanica, praćen polaganjem belih ruža ispred instalacije "Mising" u dvorištu Doma kulture Gračanica, a u 11:30 planirano je otkrivanje spomenika ubijenima u pogromu. Spomenik je rad akademskog vajara Branislava Ristića.
Svečana akademija počeće u 12 sati i na njoj će učestvovati predstavnici Eparhije raško - prizrenske, Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije, načelnik kosovskog okruga, Ansambl Venac, Prizrenski bogoslovi, Hor muzičke škole "Stevan Mokranjac", Baletska škola Gračanica, kao i sami svedoci i učesnici u stradanju tokom pogroma - Dragana Stanojević, dr Dragan Perić i Novica Stolić.
Martovski pogrom 2004. organizovali su albanski ekstremisti uz podršku institucija, a prethodila su mu brojna ubistva, otmice i uništavanja imovine. Neposredan povod za pogrom bilo je objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u srpskoj opštini Zubin Potok, za šta su albanski i svetski mediji lažno okrivili Srbe iz susednog sela Zupče.
Tokom pogroma proteran je veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni su srpski kulturno-istorijski spomenici, od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Svim događajima je prisustvovala Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 30.000 pripadnika Kfora, 3.000 pripadnika UNMIK-a, 6.000 pripadnika takozvane kosovske policije.
